Naslovna  |  Aktuelno  |  Privatizacija medija od 2014. godine  |  Privatizacija medija ugrozila lokalno informisanje
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Privatizacija medija od 2014. godine

17. 11. 2015.

Izvor: Tanjug

Privatizacija medija ugrozila lokalno informisanje

Privatizacija medija u Srbiji ugrozila je ne samo informisanje na jezicima nacionalnih manjina, nego je dovela u opasnost i informisanje uopšte u pojedinim vojvođanskim opštinama, rečeno je danas u Novom Sadu na konferenciji “Privatizacija medija-šansa ili nestanak”.

 

Napominjući da do 31. oktobra, kada je okončan taj proceš privatizovanja, polovina medija nije našla nove vlasnike, pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Kalman Kuntić izrazio je bojazan da će nekoliko sredina u Vojvodini ostati bez lokalnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina, a pojedine i na srpskom jeziku.

Kuntić je rekao da će, posle privatizacije medija, Subotica i ubuduće imati informisanje na jezicima nacionalnih manjina ali će ono biti “okrnjeno” jer, kako je dodao “ne vidim ko će u budućnosti sukcesivno informisati na hrvatskom jeziku, a o romskom i nemačkom da i ne govorimo”.

Posle te privatizacije, po svemu sudeći, “nećemo ostati samo bez medija koji informišu na jezicima nacionalnih manjina, nego ćemo ostati i bez sadržaja na srpskom jeziku, koji je važan ne samo kao jezik većinskog naroda, nego i kao jezik zajedničke komunikacije” u našoj državi, upozorio je Kuntić.

Ekspertkinja za medije u Novosadskoj novinarskoj školi dr Dubravka Valić Nedeljković smatra da će višejezični mediji, odnosno oni koji emituju programe na više od tri jezika, najlošije proći u ovoj privatizaciji.

To su mediji koji bi trebalo da “neguju interkulturalnu saradnju, toleranciju i razumevanje između većinskog i manjinskih naroda u Vojvodini i Srbiji”, podsetila je ona i navela da je jedanaest od 14 takvih medija u pokrajini prestalo da postoji.

Za njih nije bilo interesovanja u ovoj privatizaciji, pre svega “zato što se teško uporavlja nečim što je multikulturalno, multietničko i multijezičko kazala je Dubravka Valić Nedeljković naglasivši da su posledice privatizacije takve da je izgubljeno deset radio ili televizijskih programa na mađarskom jeziku i pet na slovačkom a ugašeni su i neki na rumunskom, romskom i nemačkom.

Žužana Serenčeš iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine ukazala je na, kako je rekla, veliki problem da “među novim vlasnicima medija u Srbiji nema naših kolega novinara, odnosno članova redakcija”.

To je veoma loše jer, dodala je Serenčeš, oni bi po prirodi stvari trebalo da budu najzainteresovaniji za nastavak delatnosti i kvalitetan rad tih medija.

Na toj tematskoj konferenciji predstavljen je dosadašnji proceš privatizacije državnih medija u Srbiji, sa naglaskom na one koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.

Predočena su i iskuštva država regiona u toj oblasti a razmatrano je i aktuelno stanje u oblasti javnog informisanja.

Komentari (1)

ostavi komentar
uto

17.11.

2015.

Шумадинац [neregistrovani] u 20:26

ОДГОВОРНОСТ

Да ће наступити овакве катастрофалне последице неуставног и лошег сета медијских закона Синдикат новинара Србије, Коалиција запослених у медијима, Крагујевачка иницијатива и Професионално удружење новинара Србије указују од 2013. године. Зашто је неко намерно изазвао овакве последице? Зашто медијски тајкуни и монополисти желе да угасе конкуренцију? Да ли икоме пада на памет да због бољег функционисања приватних факултета угаси државне са вишедеценијском традицијом? Е управо то се десило са медијима. Због повећања профита приватника угашено је или продато у бесцење све државно ...

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi