Putovanje kroz istoriju srpske štampe

20. 10. 2025.

Autor: A.Momčilović Izvor: UNS

„Student“ juna '68. – simbioza omladinskog lista i studentskih pobuna u Beogradu

„Dole crvena buržoazija“, „Tražimo socijalnu jednakost“, „Hoćemo posao“, „Pravo na rad svim radnicima“, „Sloboda štampe i informisanja“ uzvikivala je omladina beogradskim ulicama u junu 1968. godine.

Ovo su bile samo neke od parola koje su se vijorile na transparentima u toku studentske borbe za demokratizaciju u društvu, ekonomsku i socijalnu jednakost, ali i za bolji materijalni položaj univerziteta i jednakost među studentima.

Studentske demonstracije u Beogradu trajale su od 2. do 9. juna 1968. godine. Studentska pobuna u Beogradu počela je u vreme kada su se i u svetu i Evropi vodile borbe za građanska prava i ravnopravnost.

Mnogi studentski listovi svojim izveštavanjem bili su podrška studentskom aktivizmu, ali su pisali i o realnim problemima u društvu.  Jedan od uticajnijih omladinskih listova, koji je svedočio ovom vremenu bio je beogradski „Student“. Tekstovi u „Studentu“ nisu se odnosili samo na studentske teme, već su predstavljali odraz svakodnevice u tadašnjoj Jugoslaviji.

O tome da je student bio „vesnik pobune“ smatra urednica međunarodne rubrike u „Studentu“ i članica uredničkog kolegijuma za vreme Studenstkih demonstracija 1968. godine Branka Otašević.

„S jedne strane, 'Student' se kritički bavio stanjem u našem društvu, a s druge, pisao je o studentskim protestima u instranstvu kao vidu podrške“, rekla je Otašević u razgovoru za UNS.

Ovaj list je u svojim tekstovima isticao društvene i političke probleme, ne samo neposredno pred izbijanje demonstracija, već mnogo ranije. Nisu to bili samo studentski, već problemi koji su se ticali cele nacije. Ipak, prva nedelja u junu mesecu 1968. godine u istoriji je zabeležena kao trenutak kada je beogradska omladina „ustala“ da se bori protiv tadašnje svakodnevice.

„Brojevi od početka te 1968. godine stvarali su atmosferu 'gibanja', naglašavajući probleme u socijalnoj i političkoj sferi koji daleko od toga da su se ticali samo studenata. Rečju, bio je to širok raspon tema - od životnog standarda do umetničke slobode. To stanje najbolje je odrazio jedan majski uvodnik glavnog i odgovornog urednika Đorđija Vukovića objavljen pod naslovom 'Spremaju li studenti još nešto sem ispita'“, priča Otašević.

U redakciji ovog lista, prema njenim rečima, bili su šire obrazovani mladi ljudi, bez obzira sa kog fakulteta da su dolazili.

„Mnogi mladi intelektualci, iz različitih oblasti, u 'Studentu' su tada videli slobodan prostor za svoje ideje i stavove“, rekla je.

Za urednika reportaže u „Studentu“ tokom studentskih pobuna Milisava Savića ovaj list bio je jedan od najslobodnijih u Jugoslaviji.

„'Student' je sa još nekolicinom studentskih glasila iz Novog Sada, Niša, Zagreba, Ljubljane bio najslobodniji list u Jugoslaviji“, ispričao je on UNS-u.

Glavna ideja tekstova u „Studentu“, prema njegovim rečima, „bila je da postoji raskorak između ideala koji je proklamovala vladajuća partija i stvarnosti“.

 „Naši tekstovi su imali težinu i proizvodili su izvesne posledice. Posle naših kritika dešavalo se da su neki funkcioneri podnosili ostavke ili da su se dešavale promene u institucijama gde je škripalo“, istakao je on u razgovoru za UNS.

Kako je počelo?

„Negde oko 20 časova, u nedelju uveče iz pravca Radničkog univerziteta preko puta Studentskog grada, dopirala je galama. Naime, greškom organizatora priredba 'Karavan prijateljstva' trebala je da se održi u maloj sali Radiničkog univerziteta, a ne kao što je to prethodno dogovoreno na otvorenom prostoru, tako da mogu da je prate, pored brigadista, i studenti“, objavio je „Student“ u vandrednom izdanju 4. juna, nakon što su dva dana ranije zvanično počele studentske demonstracije u Beogradu.

U rubrici „Kako je počelo“ u „Studentu“, navodi se da je sukob između grupe studenata i brigadista koji su se nalazili u sali završen povredom nekolicine studenata i brigadista i demoliranjem sale u kojoj je trebalo da se održi priredba.

Ispred Prvog paviljona u Studentskom gradu usledila je podrška ostalih studenata koji su, mirno, aplauzima pozdravili borbu svojih kolega.

Sukob između studenata i brigadista bio je samo povod da studenti zvanično otpočnu borbu  protiv tada aktuelne društvene i političke situacije i stanja na univerzitetima, o čemu je „Student“ ukazivao u svojim tekstovima.

Da je „Student“ aktivno pisao o dešavanjima sa protesta svedoče informacije koje su objavili u tekstu o stanju povređenih protestanata.

„U preksinoćnjim i jučerašnjim svirepim napadima milicije na studente – učesnike demonstracija u Novom Beogradu, teže i lakše povređen je veliki broj studenata. I pored svih nastojanja nismo uspeli da do zaključenja vandrednog broja lista saznamo tačan broj i imena povređenih kolega, ali smo se u nekim beogradskim bolnicama obavestili o zdravstvenom stanju nekoliko teže povređenih studenata“, oglasili su se iz „Studenta“.

Ipak, podaci o stanju kolega do kojih su kasnije došli bili su, kako su istakli, „žalosni“.

„U studentskim akcijama u Novom Beogradu povređeno je ukupno 136 studenata. Petoro njih zadržano je u bolnici s obzirom na težinu zadobijenih povreda“, objavio je „Student“ tada.

Potvrda studentima od univerzitetske zajednice

Jutro nakon sukoba studente je dočekao poziv iz Razglasne stanice da se okupe na protestni miting ispred četvrtog bloka u Studentskom gradu.

Kako je pisao „Student“, tog jutra tačno u osam sati stigli su predstavnici univerzitetskih nastavnika, koji su došli da studentima prenesu zaključke sastanka dekana i predstavnika gradskih političkih foruma.

Njihov dolazak, prema pisanju „Studenta“ značio je podršku univerzitetskih profesora, dekana fakulteta i  Rektorata.

„Pucali su u nas“, „Dole šef ubica – Bugarčić“, „Imamo li ustav“,  „Ja sam pretučen“, uzvikivali su studenti dan nakon što je njihova borba zvanično počela. Atmosfera tog jutra u Studentskom gradu bila je u znaku podrške studentskoj pobuni.

Prema pisanju „Studenta“, okupljena omladina je htela je da još jednom istakne razlog borbe, ali i da javnosti skrene pažnju na  „brutalne“ napade policije koje su doživeli.

Ovaj list objavio je tada  da su se studenti tog jutra okupili kako bi još jednom ukazali na „sve izrazitiju socijalnu diferencijaciju u društvu, na problem nezaposlenosti, na primere jačanja privatne svojine i nezasluženog bogaćenja jednog sloja, na težak položaj velikog dela radničke klase i na potrebu da se dosledno sprovodi princip raspodele prema radu“.

 „Student“ jedino glasilo studentskih pobuna?

Tekstovi u „Studentu“ bili su ogledalo omladinskog aktivizma. Aktivno se izveštavalo o studentskoj pobuni u Beogradu. Stranice ovog lista u prvim danima juna meseca bile rezervisane za aktuelnosti iz Studentskog grada.

Studenti i građani nisu bili zadovoljni kako su drugi mediji izvestili o početku studentskih demonstracija na Novom Beogradu. O tome svedoči zajednički proglas studenata i građana koji je „Student“ objavio u vandrednom broju 4. juna.

„Vas su štampa, radio i ostala sredstva informacija obavestili, sa nečuvenom podlošću, da su sinoćne i današnje demonstracije studenata iz Studentskog grada u stvari bile samo istupi siledžija, izgrednika i obesnih dokoličara koji lome izloge, kradu i napadaju miliciju i omladince – brigadiste“, pisalo je između ostalog u proglasu.

Studenti su još jednom u proglasu istakli za šta se bore, ali su prema pisanju „Studenta“ dodatno tražili „smenu odgovornih za surovo ponašanje milicije prema studentima, hitno sazivanje Predsedništva koje bi sa predstavnicima studenata diskutovalo o tome šta studenti žele".

Među zahtevima, bila je i smena direktora i urednika beogradskih dnevnih listova Radio Beograda i Tanjuga.

Branka Otašević ističe da list „Student“ nije bio jedino zvanično glasilo studentskih protesta 1968. godine.

„Ne bi se moglo reći da je 'Student' bio jedino 'napredno' ili 'slobodno' glasilo toga doba jer je u celoj Jugoslaviji omladinska i studentska štampa bila veoma razvijena i profesonalno valjana“, istakla je ona.

Dodala je da su srodnost sa profilom  „Student“ donekle imali studentski listovi u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Skoplju.

„Što se Beograda tiče, tu si bili 'Vidici', pa 'Susret', radio Studentski grad. Ali za jun '68. godine ''Student'' je bio  presudan“, kaže Otašević.

Kako je rekla, list i studentska borba predstavljali su simbiozu i pre demonstracija, a i tokom „burne junske sedmice“.

Beogradski listovi – „Stub srama“

„Sam početak demonstracija zatekao je i političare i medije i prve neposredne informacije otišle su u javnost nekontrolisano, ali je shvaćena  ozbiljnost pokreta. U medijima je počelo 'friziranje' vesti i propaganda protvi studentskih akcija“, priseća se Branka Otašević.

Ona kaže da su u tome prednjačile Televizija Beograd, „Borba“, „Tanjug“. Ali, kako kaže, ni drugi nisu zaostajali.

„Zato su studenti formirali 'STUB SRAMA' gde su svakodnevno kačili isečke iz štampe i podatke o medijskim izveštajima koji su 'izneveravali istinu', objašnjava ona.

I „Student“ je u jednom od svojih izdanja pisao o „Stubu srama“.

 „Na tehničkom fakultetu određena su dva stuba: na jednom se nalaze novine koje, kako je pisalo 'verno prikazuju događaje 2. i 3. juna, a to su zagrebački 'Vjesnik' i neke druge, a na drugom stubu se nalaze isečci iz listova koji donese već poznate dezinformacije ne samo o događajima, već i o studentskim zahtevima. Taj drugi stub, na kome se redovno pojavljuju isečci iz uglednih dnevnih beogradskih listova i manje uglednih večernjih listova zove se slobodno stub srama“, piše u tekstu „Stub srama za beogradske listove“.

Istaknuta jugoslovenska imena podršala studente

Podrška promenama, pored akademske zajednice i građana, došla je od istakutih ličnosti i  iz sveta glume, književnosti, umetnosti.

„Mnogo je naučnika, pisaca, glumaca bilo tih junskih dana među studentima. Čuveni su skupovi u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, na Filozofskom fakultetu, gde je Stevo Žigon izvodio čuveni Robespijerov monolog“, rekla je Branka Otašević.

Karikaturista Jugoslav Vlahović o studentskim demonstracijama svedočio je kao maturant Druge beogradske gimnazije, „iz epicentra zbivanja na Filozofskom fakultetu u Kapetan Mišinom zdanju“.

I on se, kako je ranije rekao za NIN, prisetio inspirativnih govora Dragoljuba Mićunovića, Nikole Miloševića, Steve Žigona o stanju u društvu i predlozima za dalje delovanje.

Studentski pozdrav drugu Titu

Studenti su se borili za ravnopravnost u društvu, a posebno su u njihovoj pobuni isticali položaj radničke klase. Ustali su „protiv političkih, društvenih i ekonomskih devijacija“.

Ipak, prema pisanju ovog lista, omladinska podrška drugu Titu na studentskim šetnjama i okupljanjima nije izostajala.

„Akcija koju ovih dana vodimo na beogradskom univerzitetu inspirisana je Tvojom revolucionarnom mišlju i podrška je velikoj borbi koju vodiš. Mi smo uvek bili za Tebe, sa Tobom smo i ovog trenutka. Mi studenti i profesori beogradskog univerziteta, poveli smo borbu držeći se Tvoje misli da treba preći sa reči na delo“, ovim rečima između ostalog obratili su se studenti i profesori svom predsedniku Josipu Brozu Titu.

Njihove reči, preneo je „Student“, na prvoj strani u vandrednom broju 8. juna.

„Dajemo punu podršku istorijskoj borbi koju vodiš i uveravamo Te da smo sastavni deo progresivnih snaga na čelu sa Savezom komunista Jugoslavije i Tobom“, pisalo je.

Studenti su proveli više od nedelju dana na ulici. Od izbijanja demonstracija, do zvaničnog obraćanja predsednika Tita i „potvrde da su studenti u pravu, a njihovi zahtevi opravdani“ prošlo je više od nedelju dana.

Deveti dan od izbijanja demonstracija, studentska borba prekinuta je Titovim zvaničnim obraćanjem.

Studenti su u pravu

„Veliki broj, 90 procenata studenata je poštena omladina o kojoj mi nismo vodili dovoljno računa, u kojoj smo videli samo učenike i đake u školama, za koje još nije vreme da se uključuju u društveni život naše zajednice. To je bilo pogrešno. Mi smo njih ostavili same, tu svoju grešku mi sagledavamo. I mi smo je utvrdili na današnjoj sednici“, bile su Titove reči, koje su odjekivale na televizorima i ulucama ne samo u Beogradu, već i u regionu 9. juna.

Pozvao je tada Tito, studente,  drugove,  drugarice, radnike i radnice na „konstruktivno rešavanje problema“.

Titove reči izazvale su oduševljenje kod građana. Radnička klasa prihvatila je njegov govor sa oduševljenjem, a studenti su odlučili da se vrate na svoje fakultete.

Jugoslav Vlahović prisetio se da je 9. jun u večernjim satima protekao u iščekivanju obraćanja druga Tita.

„Tih dana sam se zaljubio u devojku, kasnije suprugu, sa kojom sam šetao Kalemegdanskom stazom uz Parisku ulicu kada se drug Tito predveče obratio naciji i formalno podržao studente“, prisetio se Vlahović za NIN.

Kako je ispričao „svi crno-beli televizori u stanovima u Pariskoj su titrali, ton pojačan, grad je odjekivao od njegovih reči“.

„Bilo mi je pomalo krivo što ih ne slušam, ali ljubav je bila jača, a i sutra ću to pročitati u novinama. Neki su posle govorili da nas je Tito „preveslao“ i da su demonstracije uzaludne. Nisam se slagao sa time, dobili smo ipak puno toga, barem kada je umetnost i kultura u pitanju“, ispričao je Vlahović.

 „Student“ je dva dana nakon Titovog obraćanja, u delu „Izjave studenata povodom govora druga Tita“, objavio reakacije koje su usledile posle njegovih reči. Stavovi studenata bili su prilično ujednačeni – oduševljenje i vera u pozitivan ishod njihove borbe.

„Smatramo da je govor druga Tita bio veoma pametan i da znači poslednji udarac represivnim snagama, koji je započeo još na IV Plenumu. Ono što je najvažnije u celom govoru to je što je naš pokret usmeren i što imamo određene ciljeve“, bila je jedna od reakcija studeta filozofskog fakulteta Nikole Jeftića.

List „Student“, nije značio samo jednakost sa omladinskim aktivizmom i pobunama. Njegovi tekstovi su imali uticaj  na širu javnost, a čitan je i izvan univerzitetskih krugova.

Tome ide u prilog, kako je rekla Branka Otašević, tadašnji tiraž od 90.000 primeraka u junu 1968. godine.

Ovaj tekst nastao je  u okviru projekta "Od avangarde do nestajanja - uloga studentskih medija u javnom životu", koji je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave grada Beograda, Sekretarijata za informisanje