Putovanje kroz istoriju srpske štampe

10. 03. 2026.

Autor: Teodora Brkić Izvor: UNS

Priča o tome kako su studenti od akademske omladi postali politička vest

Studenti u međuratnoj štampi: od akademskih građana do političkih aktera

Kada su studenti postali politička vest?

Studenti su u međuratnoj Jugoslaviji bili stalno prisutni u novinama, ali način na koji su mediji pisali o njima menjao se zajedno sa društveno-političkim prilikama u državi: dok su u ranim dvadesetim godinama u štampi najčešće prikazivani kao deo univerzitetskog i kulturnog života, nakon uvođenja šestojanuarske diktature 1929. godine sve češće se pojavljuju kao učesnici političkih sukoba i demonstracija.

Mediji poput Politike, Vremena i Pravde beležili su akademske događaje, studentske skupove i svakodnevni život univerziteta, ali su istovremeno selektivno izveštavali o protestima i političkim sukobima u kojima su studenti učestvovali. Način na koji su novine o ovim temama pisale pokazuje kako su studenti od „akademske omladine“ postajali politički akteri, dok je medijski prostor za njihovo pojavljivanje postajao sve uži.

Studentska udruženja imala su važnu ulogu u organizovanju akademskog života. Već početkom dvadesetih godina na Beogradskom univerzitetu deluju brojna akademska društva i studentske organizacije, koje su okupljale studente različitih fakulteta. Njihova prvobitna uloga bila je pre svega kulturna i socijalna – organizovanje predavanja, tribina, humanitarnih akcija i međusobne pomoći studentima. Takva udruženja predstavljala su i važan oblik studentskog samoupravljanja, kroz koji su studenti učestvovali u raspravama o univerzitetskim pitanjima i akademskom životu. Međutim, krajem dvadesetih godina uloga studentskih udruženja počinje da se menja. Organizacije koje su prvobitno nastale kao kulturna i akademska društva postepeno postaju i prostor političkih rasprava i ideološkog organizovanja studenata. U njima se sve češće vode polemike o društvenim i političkim pitanjima, a studentske organizacije počinju da okupljaju različite političke i ideološke struje koje deluju na univerzitetu.

Život Univerziteta: studenti u novinama dvadesetih godina prošlog veka

U godinama odmah nakon Prvog svetskog rata studenti se u novinama pojavljuju pre svega kao deo univerzitetskog života i akademske zajednice. Izveštaji u štampi najčešće govore o predavanjima, radu studentskih udruženja, univerzitetskim ceremonijama i kulturnim događajima na fakultetima. Studenti se u tom periodu u javnosti najčešće predstavljaju kao deo obrazovane omladine i buduće intelektualne elite države.

Većina tekstova bila je kratka i informativna, često svedena na nekoliko rečenica, poput izveštaja u listu Vreme, koji opisuje univerzitetski skup na kojem su studenti raspravljali o akademskim pitanjima, navodeći da su „studenti ispunili salu Univerziteta i sa velikim interesovanjem pratili raspravu o univerzitetskim pitanjima“ (Vreme, 7. oktobar 1924).

Štampa takođe prati rad studentskih udruženja i organizacija. One su u tom periodu imale važnu ulogu u društvenom i kulturnom životu univerziteta sa jedne strane, dok su sa druge bile odraz univerzitetske autonomije i samouprave. Izveštaji o studentskim izborima su objavljivani u novinama, a u dnevnoj štampi se  beležio čak i izbor uprave ovih udruženja, poput teksta iz novosadskog časopisa Zastava koji navodi da su „studenti pravnog fakulteta održali skup na kojem je izabrana nova uprava njihovog društva“ (Zastava, 15. septembar 1923).

List Zastava bio je jedan od važnijih političkih i društvenih listova u Kraljevini Jugoslaviji. Osnovan još u 19. veku u Novom Sadu, list je tokom međuratnog perioda pratio različite društvene teme, uključujući i pitanja univerzitetskog života. U njegovim tekstovima studenti se često pojavljuju u kontekstu akademskih događaja, rada studentskih udruženja i socijalnog položaja akademske omladine.

Pored akademskih pitanja, novine su pisale i o socijalnom položaju studenata. Problemi sa kojima su se studenti svakodnevno suočavali uključivali su nedostatak mesta u studentskim domovima, zbog čega je, kako je pisano, veliki broj njih bio prinuđen da iznajmljuje sobe ili živi u skromnim uslovima. O ovim temama pisali su i lokalni i nacionalni listovi, pa tako Zastava u jednom tekstu navodi da „veliki broj studenata živi u teškim materijalnim prilikama i jedva uspeva da obezbedi sredstva za studije“ (Zastava, 18. januar 1924), dok list Vreme upozorava da „veliki broj svršenih studenata ne može da pronađe zaposlenje, te se sve češće govori o problemu nezaposlene akademske omladine“ (Vreme, 23. avgust 1924).

Takve okolnosti nisu bile samo prolazna pojava, već su godinama pratile univerzitetski život. Materijalne teškoće, visoke školarine i problemi sa smeštajem postajali su sve češća tema studentskih rasprava, a nezadovoljstvo zbog socijalnog položaja studenata postepeno je prerastalo u organizovane proteste.

Vremenom, političke prilike u zemlji su se menjale, represija je  rasla, a medijski prostor bio sve više pod uticajem kontrole i selektivnog izveštavanja. U takvom okruženju ovi protesti su se neretko preplitali sa širim oblicima društvenog i političkog aktivizma. Studentske organizacije tog perioda se sve jasnije ideološki profilišu, a novine sve češće izveštavaju o „sporovima“ između različitih studentskih grupa.

Istovremeno, politička kriza u državi dodatno utiče na Univerzitet. Uvođenje šestojanuarske diktature 1929. godine promenilo je politički život u zemlji, a Univerzitet je, kao i danas, postao ključno mesto političkih rasprava.

U takvim okolnostima u novinama se pojavljuje nova slika studenata: oni više nisu samo deo akademske zajednice, već sve vidljiviji učesnici političkog života. Ova promena postaće još izraženija tokom tridesetih godina, kada studentski protesti i sukobi sa vlastima postaju jedna od najčešćih tema u izveštavanju o akademskim pitanjima.

Rast broja studenata i širenje Univerziteta doveli su do toga da studentske organizacije dobiju sve vidljiviju ulogu u javnom životu. Novine pored izbora počinju da beleže sastanke i rasprave o univerzitetskim pitanjima, poput jednog od tekstova u listu Vreme, navodeći da su „studenti raspravljali o pitanjima univerzitetske autonomije i položaja studenata u akademskoj zajednici“ (Vreme, 14. maj 1925. godine).

Studenti kao politički akteri: indeksom protiv diktature

Tokom tridesetih godina u medijima dolazi do vidljive promene fokusa u temama o kojima se izveštava. Zastupljenost socijalnih pitanja postaje predmet političkog aktivizma, dok druge teme akademske zajednice postaju zanemarene. Iako su studentski protesti postajali sve učestaliji i politički značajniji, način na koji su o njima izveštavali mediji nije uvek odražavao stvarne razmere događaja.

Demonstracije protiv „Uredbe o Univerzitetu“, kao i protiv hapšenja i proterivanja studenata početkom decenije privukle su pažnju javnosti, a Politika je izvestila da su „studenti izašli na ulice protestujući protiv Uredbe kojom se ograničava autonomija univerziteta“ (Politika, 1932), dok list  Vreme piše o obustavi rada Univerziteta u Bukureštu.

U ovom, kao i drugim brojnim slučajevima izveštaji su ostajali na nivou kratkih informacija, bez dubljeg objašnjenja razloga studentskog nezadovoljstva. Ovakav način izveštavanja jasno upućuje da nije problem u samoj temi obrazovanja – već u dubljem političkom kontekstu.

Istovremeno, studenti su protestovali i zbog socijalnih pitanja, pre svega visokih školarina i teškog materijalnog položaja. U jednom tekstu Politika navodi da su „studenti protestovali zbog visokih taksi i teškog materijalnog položaja akademske omladine“ (Politika, 1933).

Međutim, kako su protesti postajali masovniji, a sukobi sa vlastima sve češći, izveštaji u štampi sve više su događaje predstavljali kao „incidente“ ili „narušavanje javnog reda“, ili kako Politika kratko prenosi: „došlo je do nereda među studentima nakon demonstracija u centru grada“, uz kratak opis policijske intervencije (Politika, 1934).

Jedan od primera se mogao pronaći u izveštaju sa generalnog štrajka 4. aprila 1936. godine, koji skoro čitav vek kasnije obeležavamo kao Dan studenata.

Tog dana demonstracije su organizovane širom Jugoslavije – u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Subotici i Beogradu kao upozorenje o narastajućem fašizmu u Evropi. Na jednom od protesta došlo do sukoba između komunistički i nacionalistički orijentisanih studentskih grupa.

Tom prilikom nožem je ubijen student Žarko Marinović u zgradi Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U Politici se mogao pronaći tekst pod naslovom „Student prava ubio svog druga, a drugog teško ranio“, gde u podnaslovu piše: „Policija je uhapsila desetak studenata i povela istragu da utvrdi motive ovog krvavog događaja“, gde se kao povod okupljanja studenata navodi nezadovoljstvo povodom visine školarina i traženje smene rektora Univerziteta, a reči o nezadovoljstvu i narastajućem fašizmu u pomenutom tekstu – nema.

U atmosferi političke kontrole i cenzure, studenti su se sve češće suočavali sa represijom, dok su novine o mnogim događajima pisale tek usputno ili ih predstavljale kao sporadične incidente.

Uprkos tome, protesti nisu prestajali. Tokom druge polovine tridesetih godina Univerzitet postaje jedno od ključnih mesta političkog organizovanja mladih ljudi, a studentski pokret sve vidljiviji deo društvenog života.

U takvim okolnostima počinje da se razvija studentska štampa. Studentski časopisi i listovi postaju prostor u kojem su studenti mogli slobodnije da raspravljaju o političkim pitanjima, društvenim problemima i položaju univerziteta.

Jedan od najpoznatijih bio je list Student, koji je tridesetih godina postao važna platforma za političke i društvene rasprave među studentima.

Studenti i društvo pred rat: Univerzitet kao politička scena

Krajem tridesetih godina studentski pokret postaje vidljiviji nego ikada ranije.

Demonstracije, štrajkovi i politički skupovi na Univerzitetu sve više privlače pažnju javnosti, a studenti se u novinama pojavljuju kao važan društveni faktor.

U ovom periodu studentski protesti često su povezivani sa širim društvenim pitanjima.

Demonstracije protiv ekonomskih problema, političkih odluka vlasti ili međunarodnih događaja postaju deo javnog života.

U izveštajima iz tog vremena navodi se da su studenti učestvovali u protestima zajedno sa drugim društvenim grupama, naročito radnicima i intelektualcima, o čemu svedoči i tekst Politike o demonstracijama krajem tridesetih godina, gde se navodi da su „studenti izašli na ulice zajedno sa radnicima, protestujući protiv političkih prilika u zemlji“ (Politika, 1939).

Politička kriza se u Evropi produbljuje krajem tridesetih godina, a kako je istakla istoričarka Milica Damjanović, „Univerzitet je u tridesetim godinama postao jedno od ključnih mesta političkog organizovanja mladih ljudi“.

Kulminacija tog procesa dolazi pred sam početak Drugog svetskog rata.

Studenti su učestvovali u demonstracijama koje su obeležile poslednje mesece postojanja Kraljevine Jugoslavije, uključujući i masovne proteste 27. marta 1941. godine.

Iako su parole „Bolje rat nego pakt“ i „Bolje grob nego rob“ pronašle mesto u zapisu istorije kao simboli suprotstavljanja nacionalno i demokratski orijentisane omladine nacizmu i potpisivanju pristupa Trojnom paktu, u dvadesetosmomartovskom izveštavanju Politike i Pravde za njih nije bilo mesta.

Umesto toga, izveštavanje je bilo usmereno na veličanje vojnog puča, a stranice su popunjene fotografijama podrške Kralju Petru Drugom. Ova selektivnost jasno pokazuje da mediji izveštavaju o studentima onda kada događaji mogu biti uklopljeni u prihvatljiv politički narativ.

Upravo u tom periodu postaje jasno da studentski pokret više nije samo deo univerzitetskog života, već i deo šireg društvenog i političkog procesa.

Studenti su se uključivali u proteste, organizovali političke skupove i učestvovali u javnim raspravama o budućnosti zemlje, a teme koje su bile dominantne u medijima samo deceniju ranije, tada ne dobijaju na značaju.

Za razliku od dnevnih novina, studentski listovi otvoreno su pisali o političkim temama i protestima na Univerzitetu. U tim tekstovima studenti su iznosili kritike društvenih prilika, raspravljali o ulozi Univerziteta i pokušavali da mobilišu akademsku omladinu oko različitih političkih ideja. Zbog toga su studentski časopisi često bili više od običnih novina – oni su postajali deo političkog pokreta mladih ljudi. Tako tokom tridesetih godina nastaje svojevrsni dualni medijski prostor: sa jedne strane dnevna štampa (koja selektivno i manipulativno izveštava o studentskom pokretu), a sa druge studentski časopisi koji postaju platforma za političke rasprave i organizovanje akademske omladine.

Kada istorija počne da liči na sadašnjost

Analiza međuratne štampe pokazuje da način na koji mediji izveštavaju o studentima nikada nije bio neutralan.

Promena načina izveštavanja pratila je i promenu njihove društvene uloge – od akademske omladine, do generacije koja je sve glasnije učestvovala u javnom životu.

Dok su pojedini listovi pokušavali da objasne razloge nezadovoljstva među studentima, drugi su demonstracije predstavljali pre svega kao „nerede“, „incidente“ ili politički problem koji treba suzbiti. U nekim tekstovima studenti su opisivani kao instrument šire političke borbe, čime se njihov društveni pokret svodio na pitanje političke lojalnosti.

Retorika koja je u pojedinim novinama pratila studentske proteste tridesetih godina – optužbe za političku manipulaciju, insinuacije o spoljnim uticajima ili predstavljanje studenata kao destabilizujućeg faktora – povremeno podseća na način na koji se o studentskim protestima govori i u savremenim medijima.

U današnjem medijskom prostoru, posebno u tabloidima i medijima sa nacionalnom pokrivenošću, studentski protesti neretko se tumače kroz političke etikete, a studenti se u pojedinim tekstovima predstavljaju kao instrument stranih interesa ili političkih kampanja.

U tom smislu, paralela između međuratne i savremene štampe pokazuje da se uloga studenata u javnom prostoru možda menja kroz vreme, ali način na koji se o njima govori u medijima često ostaje iznenađujuće sličan.

Možda se promenio politički sistem, promenile su se novine i tehnologija, ali jedna stvar ostaje gotovo ista: kada studenti izađu na ulice, oni prestaju da budu samo ’akademske omladine’ – postaju političko pitanje.