UNS vesti
19. 05. 2025.
Enes Halilović: Neophodna pravednija raspodela novca za medije
Deceniju nakon što je uveden model projektnog sufinansiranja medija, stručna javnost i dalje polemiše oko toga da li je ovaj model odgovarajući za srpsku medijsku scenu.
Izmenjeni su Zakon o javnom informisanju i medijima, Pravilnik o sufinansiranju medijskih projekata i uveden Jedinstven informacioni sistem. Uprkos tome, mnogo je ozbiljnih i utemeljenih kritika novinarskih i medijskih udruženja koja kritikuju, pre svega, praksu dodele novca.
O položaju medija u ovom procesu, za Udruženje novinara Srbije govorio je Enes Halilović, novinar portala "Kazaljka.net" i pisac iz Novog Pazara.
Kako komentarišete ishod ovogodišnjeg konkursa za sufinansiranje medijskih projekata koji je raspisao Grad Novi Pazar, gde je odlučeno da se 75 odsto sredstava dodeli Radio-televiziji Novi Pazar?
Najpre, dobro je što konkurs uopšte postoji. Ali, takva praksa se ponavlja svake godine. Deset godina unazad Novi Pazar iz nekog razloga finansira ogromnim sredstvima tu lokalnu televiziju. Mislim da to nije dobro i da bi sredstva morala pravednije da se raspodele za sve medijske aktere. Poznajem te ljude iz RTV-a, neki su mi prijatelji, te nemam ništa protiv njih lično kada ovo govorim. Ne volim da zameram ništa ljudima javno, već isključivo u četiri oka. Ipak, mislim da je pravednija raspodela potrebna i poželjna.
Šta mislite o čitavom procesu projektnog sufinansiranja — da li je fer, transparentan?
Proces je možda dobro zamišljen zakonski, ali bi trebalo da se promene pravila, da ne može niko da bude dominantan pri raspodeli sredstava u sredinama gde nemate samo jedan lokalni medij. Da komisije pravedno odlučuju, pravilnici nam ne bi bili ni potrebni, već bi sredstva bila raspodeljena na ravne časti. Takođe, važno je da budu finansijski podržani i mediji koji još uvek nisu toliko gledani ili čitani, ali imaju kvalitetan program, jer je to ono što nam treba.
Kakva su Vaša iskustva sa promenom načina bodovanja i prijavljivanja, usled izmene Pravilnika o sufinansiranju medijskih projekata i uvođenja Jedinstvenog informacionog sistema?
Uopšte ne razmišljam ni o kakvim pravilnicima, ja se samo trudim da radim dobro svoj posao. Davno sam uvideo da baš i ne mogu da promenim društvo. Mogu jedino da pravedno i pošteno radim svoj posao. Kad bi svi radili svoj, bilo bi nam mnogo bolje.
Koliki udeo ima projektno sufinansiranje preko državnih konkursa u finansiranju BZK ,,Preporod” koja je učestvovala na konkursu u Novom Pazaru, a u okviru koje posluje portal "Kazaljka.net"?
Projektno sufinansiranje dobrim delom puni budžet portala "Kazaljka.net". Na taj način saradnici dobijaju honorare. Imamo i donacije, a praktikuje se i volonterski rad. Ja sam godinama radio volonterski za taj portal, kao još neke kolege. Portal ,,Kazaljka” se trudi da opstane sa svojim kvalitetnim sadržajima, bilo preko projektnog sufinansiranja, bilo preko donacija koje dobijamo, ili putem članstva.
Kad je reč o samom "Preporodu", tu nema mnogo novca. Uglavnom članovi ove najstarije bošnjačke organizacije doniraju ili uplaćuju članarine. Doniraju i knjige, daju donacije za kiriju i projekte. Nekada imamo i sufinansirane projekte, ali ,,Preporod” pretežno opstaje na donacijama. Sigurno je bilo najmanje 13-14 godina kad nisam dobio nikakav honorar, nego sam samo volonterski radio. Dobri ljudi su pomagali, naši radnici iz Luksemburga, kao i ljudi odavde, prosvetni radnici i još neki građani.
Teško je raditi na projektima iz domena kulture. Svestan sam koliko u našoj državi ima nevladinih organizacija koje sprovode lažne projekte, koje ništa ne rade, ali ni time se ne bavim. Ja sam pisac, objavio sam 18 knjiga, trudim se da uradim nešto, da ostane nešto iza mene, a nemam brigu da li neko radi pravedno i da li neko deli nešto pravedno. Kad bih razmišljao o tome, poludeo bih.
Ko se u Vašoj organizaciji bavi projektima? Da li imate dovoljno kapaciteta za to?
Ja se bavim time koliko mogu, ali imamo jednog izvanrednog člana koji je jako dobar pravnik i ima dobre živce i smisla za projekte. On se zove Ersin Hasanović. On je direktor "Preporoda" i u najvećoj meri nosi sve aktivnosti "Preporoda". Ersin je najzaslužniji za procvat rada "Preporoda" od 2018. godine, jer je najviše doprineo svojim radom i ličnim finansiranjem.
Ersin radi i na projektima za "Kazaljku", uz pomoć dve naše aktivistkinje. Jedna je univerzitetska profesorka, a druga je menadžerka u privredi. Uključuju se i mladi pisci koji takođe učestvuju u realizaciji projekata.
Šta su Vam najveći izazovi po pitanju projektnog sufinansiranja?
Najveći izazov je da budemo strpljivi dok čekamo da neko prepozna kvalitet našeg rada.
Kako se finansirate kada nemate projekte?
Nikako, radimo volonterski. Bili smo spremni na to kada smo ušli u ovaj posao, jer ga volimo i uporni smo. Verujemo da se kvalitet uvek isplati.
Konkurisali smo i kod nekih stranih donatora, ali nismo tu imali nekog velikog uspeha. Tamo se nismo susretali sa dobronamernim ljudima. Negde nas ne uzimaju za ozbiljno, jer mi nismo ljudi koji niti protežiramo nikakvu politiku, niti nas neka politika protežira. Tako da, uglavnom, nas smatraju za neke zanesenjake, za neke ljude koji su potpuno zaneseni, čudaci. Uglavnom, nas ti stranci ne doživljavaju ozbiljno, ali nadam se da će i to da se promeniti.
Šta bi moglo da doprinese finansijskoj stabilnosti nevladinih organizacija?
Pravednija raspodela dobara u društvu, ukratko rečeno. Ali realno, opet kad pogledate, moram da kažem jednu dobru stvar. Nikad u istoriji nismo imali više nevladinih organizacija nego danas i nikad akteri nevladinih organizacija nisu imali veći uticaj. Ovo je povoj nekog novog društva, pa će vreme iskristalisati da one najbolje organizacije opstanu, da budu tu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.