UNS vesti
20. 02. 2026.
U susret trećem rođendanu jedinog onlajn medija u Srbiji koji je uveo pretplatu na originalan novinarski sadržaj, Lalić za UNS: Mladi čitaju, region prati, pretplata živi
Jedini onlajn medij u Srbiji koji je uveo pretplatu na originalan novinarski sadržaj, „Velike priče", prvog marta obeležava treći rođendan.
Slogan „Život je velika priča. Ne propuštajte ga. Čitajte ono što je važno" otvorio je vrata ne samo pričama koje potvrđuju stanovište da je stvarnost neobičnija od fikcije, već i pretplati u srpskom novinarstvu. Tako su, kako je rekao urednik „Velikih priča" Veljko Lalić za UNS, uspeli da na srpskom medijskom tržištu uvedu biznis model prema kome su mnogi iz stručne javnosti pokazivali skepsu.
Nit koja spaja region: „Svako piše na svom jeziku i svi se odlično razumemo“
Tri godine postojanja „Velikih priča“ donele su iz sadašnje perspektive i tri zaključka, sudeći po onome što je rekao Lalić. Dokazano je da pretplata može da zaživi i u Srbiji, da broj čitalaca mlađih od 29 godina pokazuje da su mladi zainteresovani za budućnost, kao i da jezik i dobre priče spajaju region.
Kako kaže Lalić, pretplatnici iz Hrvatske čine 12 odsto ukupne baze, iz Bosne oko 10 odsto, Velike priče jedan su od najčitanijih medija u Crnoj Gori, a čitane su i u Makedoniji i Sloveniji.
„Mi jesmo iskoračili sa regionalnom platformom, ja mislim jedinom u pravom smislu te reči, na kojem svako piše na svom jeziku, a svi se odlično razumemo“, dodao je on.
Na pitanje UNS-a koliko su se ugledali na Njujorker, Atlantik i druge inostrane medije, Lalić objašnjava da su, kao i pri pokretanju Nedeljnika, tražili specifičan uzor - ne da bi ga kopirali, već da bi razumeli kako u novinarskoj praksi funkcioniše ono što žele da naprave.
„Kao i prilikom pokretanja Nedeljnika, kome je uzor bio Njuzvik Tine Braun, ne Njuzvik, ne Tajm, već baš taj specifičan Njuzvik moje omiljene urednice, koji je značio pokretanje prvog njuzmagazina (a ne klasičnog političkog magazina, ili političko-ekonomskog), tako smo i sada želeli da pokrenemo jezičku platformu, gde su jedni od najboljih primera upravo Njujorker i Atlantik, ali i još nekoliko medija. Ljudi misle da je lako nešto kopirati, a to je najteže. Meni je i danas najomiljeniji list nemački Špigl, ali ti za Špigl treba redakcija od 300 ljudi.. I onda ne možeš da praviš Špigl“, naveo je on.
Veliko interesovanje mladih za praksu
Osim povezivanja domaćih i inostranih uređivačkih iskustava, jedan od važnih stubova razvoja „Velikih priča“, kako naglašava Lalić, jeste i otvaranje prostora za mlade.
Govoreći o značaju besplatnog pristupa studentskoj populaciji, glavni urednik Veljko Lalić ističe da se efekti te odluke vrlo jasno vide u svakodnevnom interesovanju mladih za rad u redakciji.
Kako objašnjava, redakciji se gotovo svakog dana javljaju studenti i mladi novinari koji žele da dođu na praksu ili probni rad u Nedeljnik i na platformu Velike priče.
„Mi smo ponosni na gomilu mladih ljudi koji su i prošli kroz našu redakciju, i napravili karijere i van nje, ali i svesni da nije lako raditi u Nedeljniku, posebno Velikim pričama, gde pišu ljudi koji su prethodno to ‘vežbali’ 20 godina. I bili jako talentovani od samog početka“, dodao je.
Kako navodi visoka čitanost kod mladih ljudi do 29 godina iznenadio je i ljude iz Njujork tajmsa, kada su sa njima više od osam godina u Nedeljniku radili prvi mesečnik.
„Novine čitaju stariji ljudi, ili se gađaju ljudi posle 35-te, tako da sam jako zadovoljan, što kod nas to nije slučaj. I što mladi pokazuju da su itekako zainteresovani za svoju budućnost, I društvo u kojem žive. Uostalom, za to vam ne trebaju novine. Možete da vidite šta se dešava na ulicama“, naveo je on.
Zajednica koja se okupila oko „Velikih priča“ kao mera za čitanost
Lalić tako poručuje da se uspeh „Velikih priča” danas ne meri samo brojem pretplatnika, već pre svega zajednicom ljudi koja se okupila oko ovog medija.
Kako ističe, broj pretplatnika je značajno veći od početnih projekcija, ali je za redakciju još važniji broj registrovanih korisnika – čitalaca koji su ostavili svoje podatke i koji predstavljaju stvarnu, trajnu publiku.
U kontekstu očekivanih promena evropskih regulativa koje se odnose na digitalne platforme i indeksiranje sadržaja, Lalić ocenjuje da će upravo direktna veza između medija i publike postati presudna.
„Svi čekamo te regulative EU oko Gugl indeksiranja. Kada se to promeni, a svi kažu da će biti ove godine, opet ćete, kao i uvek, imati medije i njihovu publiku. A tu je važno kakva je ta publika. Ja mislim da je publika najveći resurs koji imamo - i naša jedina obaveza", naveo je.
I dok ljubitelji ove platforme slave tri godine autorskih tekstova bliskih literarnom žurnalizmu, autori nastoje da ljudskom pričom prikupe realan sirov materijal i, kako je rekao Edvin Ford, oblikuju ga očima i rukama umetnika.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.