UNS vesti
30. 03. 2017.
Održana komemoracija Dragomiru Lincu Đorđeviću
Komemoracija dugogodišnjem novinaru i bivšem sekretaru Udruženja novinara Srbije (UNS) Dragomiru Lincu Đorđeviću održana je juče u Udruženju.
U prisustvu sinova i unuka o Đorđeviću su govorili njegovi najbliži prijatelji i kolege.
Nekadašnji predsednik UNS-a Dušan Radovanović rekao je da je kolega Gane, kako su zvali Đorđevića, živeo punim plućima i da se nikada nije predavao i kada je bilo najteže.
„Najteže je bilo kada je izgubio stan u Beogradu. Čudnim okolnostima, iz tog stana koji je u Knez Mihailovoj je jednostavno izbačen. Gane nije razjasnio kako to desilo, ali on se nije predao. Napravio je jednu kućicu blizu Ralje, gde smo mi rado odlazili, čim dođe proleće i leto. Gane je uvek pravio porodičnu atmosferu, latio se gitare i tamo smo često zapevali. Niko se od nas nije usudio da peva stare i teško pevljive pesme. Gane kad zapeva, mi smo ćutali, pravili se da ne pevamo“, prisetio se Radovanović i dodao da je Đorđević bio boem novinar i da takvih više nema.
Setio je prisutne da je baš Đorđević pokrenuo list „Kafana“.
„Gane nikada nije zaboravio treću kuću - a to je kafana. Napravio i smislio je list, koji se zvao ‘Kafana’. Tu su sarađivali mnogi vrsni novinari, koji su cenili kafanu jer je to bila druga novinarska kuća. Sećam se da sam pisao o viskiju koji se pravi od jugoslovenskog žita. Gane je imao i neke druge sposobnosti. Jedan je od osnivača novinarske skijaške sekcije“, rekao je Radovanović.
O nekadašnjem dugogodišnjem sekretaru UNS-a govorio je i Duško Dražić.
„Mnogo toga je uradio za dobrobit svih novinara Srbije. Dragan Đorđević je započeo bitku sa Saveznom administracijom Jugoslavije za ovu zgradu, ovaj Dom, koji su naše kolege uoči Drugog svetskog rata gradile sopstvenim prilozima i kreditima, izgradili ovu lepu zgradu, da ne kažem palatu. Gane je započeo bitku u to vreme: vratiti imovinu, uzeti od države i vratiti je pravom vlasniku. Gane je uz pomoć advokata uspeo u tome. Eto zašto treba na njega biti ponosan“, rekao je kolega Dražić.
Na Dražićevu priču, nadovezao se Radovanović i prisetio se da ga je Gane nakon 5. oktobra pozvao kako bi branili zgradu Doma novinara.
„Ova zgrada je bila pre svega pod prismotrom NUNS-a i NUNS je hteo ovu zgradu. Spavali smo u zgradi. Ali smo imali probleme i sa Komrakovim. A glavni organizator svega u tom momentu je bio Gane, tu je pomogao i Brajović, Vujović, bio je i Nikola i Mirko. Bilo je nas desetak. Nismo dali NUNS-u ništa, nijedan sprat. Posle je došlo šta je došlo, sad i dalje postoji suđenje oko toga koliko se mi informišemo“, ispričao je Radovanović.
Koleginica Dušanka Macanović istakla je da je Linc Đorđević „štitio profesiju od raznih oluja i da je štitio i novinarsku imovinu“.
O bliskom prijateljstvu sa preminulim kolegom, koje je trajalo više od 50 godina, govorio je i Mirko Marinović.
„Bio je pravi boem, živeo je uredno-neuredno, veselo, ali dinamično i uvek se borio za neku pravdu. Sećam se koliko puta je ovde bilo sastanaka kao što je danas, ali ne komemoracija, gde je uvek bilo muzike i gde je uvek bio Gane sa gitarom. On je bio u svemu redak. To je čovek koji se dva puta venčavao sa istom ženom, koji je napuštao zemlju i otišao u Pariz radi ljubavi“, rekao je Marinović i dodao da je Linc Đorđević zadužio Udruženje i da bi u njemu trebalo da ostane nekog pomena o njemu.
„Došao je u sukob sa Komrakovim kada je bila famozna Skupština 1996. u Smederevu, kada je došao Komrakov. Ima stotinak onih koji su spasavali ovo Udruženje. Ali on je bio taj koji je skupljao veterane, ovde na ulazu da ne damo da uđu iz NUNS-a. To je bio jedan čovek veseo, dinamičan, čovek koji je voleo žene, život, bio aktivan, koji je bio druželjubiv iznad svega i sa takvim emocijama večno ću ga se sećati“, kaže Marinović.
Sin Dragan Đorđević ispričao je da je njegova mladost vezana za UNS.
Prisetio se da je sa 14. godina razvrstavao dadoteke novinara po azbučnom redu.
„Igrom slučaja kroz vaše priče shvatam šta se to dešavalo i kakav je Gane bio. On me je usmeravao na pravac, ali mi nije pokazivao put. Bio sam mnogo godina ljut na njega zbog toga, a onda sam shvatio da pravi učitelji to upravo i rade. Oni ti pokažu pravac, ali nikada ti neće reći šta da gledaš. I ovih dana polako uviđam šta je hteo da mi pokaže. Nije lako naslediti Ganeta jer te veštine koje je on posedovao kao čovek i profesionalac i za mene i moju braću su gotovo nezamislive“, rekao je Dragan Linc Đorđević.
Dragomir Linc Đorđević rođen je 1933. godine u Smederevu. Studije istorije počeo je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a nastavio ih u Beogradu.
Novinarstvom je počeo da se bavi 1953. godine u listu „Naš glas“ iz Smedereva. Za vreme studija sarađivao je sa listom „Oslobođenje“ iz Sarajeva.
Od 1956. do 1963. radio je u listu „Jež“, gde je bio i v.d. direktora. Bio je urednik u listu „Arhitektura i urbanizam“, glavni urednik lista „Centroturist“, dopisnik lista „Večer“ iz Maribora i član Komisije za informisanje Skupštine Srbije.
Linc Đorđević izabran je za sekretara UNS-a 1981. godine i tu dužnost obavlja do 1997. godine, kada odlazi u penziju.
Kao penzioner, pokrenuo je i uređivao list „Kafana“.
Nagradu UNS-a "Svetozar Marković" za jednogodišnji rad i ostvarenja dobio je 1996. godine.
Preminuo je 21. marta u Beogradu u 84. godini.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.