Vesti

22. 08. 2022.

Autor: JUGPRESS Izvor: javniservis.net

Bezbednost novinara i lokalnih medija: Da li je rad Stalne radne grupe uticao na bezbednost novinara?

Kada je formirana Stalna radna grupa za bezbednost novinara bilo je skepsi, ali bilo je i velikog optimizma da stvari mogu da se pomere napred kada je u pitanju bezbednost novinara i ljudi koji rade u medijima kada su u pitanju pretnje koje oni dobijaju i koje ugrožavaju njihovu sigurnost.

Kakva je situacija šest godina posle i da li je rad Stalne radne grupe uticao na bezbednost novinara?

Članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara su, inače, zamenik Republičkog javnog tužioca, zamenik direktora policije i predstavnici NUNS-a, UNS-a , Asocijacije medija, Asocijacije onlajn medija, ANEM-a i OEBS-a.

O ovoj temi smo razgovarali sa Veranom Matićem,  članom Stalne radne grupe za bezbednost novinara ispred ANEM-a.

"Ne možemo to da kvalifikujemo da li je bolje ili nije bolje kada je u pitanju nasilje nad novinarima.  Ali možemo da kažemo da se medijska zajednica, a u Stalnoj radnoj grupi učestvuju sve organizacije, novinarska udruženja i asocijacije, a sa druge strane i Javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, mislim da je došlo do jednog pomaka u smislu koje obezbeđuje bolju informisanost jednih od drugih i po nadležnosti zvaničnih institucija. A zvanične institucije mislim da malo bolje razumeju potrebe i probleme novinarstva i nivoe ugroženosti novinarstva”, kaže Matić.

"Naravno da je to samo jedan deo priče o bezbednosti novinara, onaj deo koji se tiče krivičnog prava i zaštite, onaj deo koji se odnosi na pretnje i nasilje nad novinarima koji obuhvata krivični zakon”, smatra on.

Dodaje da je “to jedan deo problema sa kojima se novinari suočavaju kada je u pitanju njihova bezbednost, a mislim da je pred nama jedan veliki posao i pretnje koje ne obuhvata krivični zakon, da pronađemo mehanizam protiv takvih pretnji”.

Matić je precizirao da misli da je to “onaj deo reformi vezan za krivično zakonodavstvo, za izmene u ovom Krivičnom zakonu”.

“Prošle godine smo pokrenuli tu inicijativu kojom bi krivični zakon sveobuhvatnije i konkretnije rešavao problem, ali s druge strane i neke reforme u zakonu o prekršajima. I ne samo to, nego postoje i oblasti u kojima ne postoje zakoni, ali sa određenim uredbama se može učiniti puno”, rekao je Matić i dodao da bi primer bio “kada policija posle uočenih govora mržnje ili najava pretnji na društvenim mrežama ima mogućnost i prava da ode i poseti počinioca i da ga upozori da čini nešto što je nedozvoljeno, kao i na konsekvence šta će uslediti ako dođe do ponavljanja”.

Objašnjava i da “u našem iskustvu ovde imamo jako puno situacija u kojima počinioci nisu svesni da čine krivično delo i ovaj institut preventivnog reagovanja bi sigurno rešio barem trećinu pretnji kako se ne bi ponavljale”. Smatra da je tako otvoren ” prostore za saradnju”.

“Nema mnogo institucionalnog prostora za širenje Stalne radne grupe, ja od početka govorim da je potrebno imati sekretarijat, da je potrebna stalna koordinacija, potrebno je da postoji neko ko stalno radi, ko je zaposlen, koordinira rad svih koji su uključeni u ovaj projekat.

Oko sto tužilaštva je uključeno sa svojim kontakt tačkama, 90 policijskih kontakt tački takođe , to je jedna već razvijena mreža koja mislim da u takvom smislu ne postoji nigde u Evropi.

Sada to treba samo učiniti malo efikasnijim, da sve ove informacije koje mi posedujemo kao udruženja i informacije koje imaju lokalne redakcije , da imamo živu saradnju na lokalu između kontakt tačaka naših novinarskih i ovih iz policije i tužilaštva.

Opet, kako bi sve to  razumevanje koje mi imamo iskustvo prenelo i na ove nivou u manjim mestima i gradovima gde su nešto drugačiji problemi kada je reč o bezbednosti, što komplikovaniji, što opasniji, gde su novinari manje zaštićeni nego kada je reč o Beogradu ili Novom Sadu. Dakle, rekao bih da ova iskustva možemo da iskoristimo još mnogo bolje nego što je to do sada bio slučaj”, podvukao je Matić.

Primećujemo da, sa druge strane, medijska zajednica ima čitav niz primedbi da to nije dovoljno efikasno, da se dugo čeka na dobijanje bilo kakvih informacija.

Matića pitamo da li je on zadovoljan onim što je do sada učinjeno ili ipak misli da su ljudi iz medijske zajednice, možda, u pravu i da postoji ozbiljno ukazivanje na to da postoji poziv na neku vrstu linča novinara i iz najviših političkih struktura.

„To su dva pitanja. Mislim ono što sam rekao, saradnja u okviru Stalne radne grupe može da bude mnogo bolja. Nedostaju apsolutno povratne informacije. Veoma često imamo situaciju u kojoj tužilaštvo nešto odradi ili reaguje policija, a onda žrtva ne dobije informaciju nekim regularnim putem i u kraćem vremenskom periodu, već se očekuju neki kvartalni sastanci, a mi na tim sastancima redovno kao članovi Stalne radne grupe dobijemo informaciju koju onda prenosimo dalje”.

Smatra da bi bilo bolje sa profesionalizacijom i postojanjem osobe koja bi koordinirala rad i radila na ovom poslu.

ISKUSTVA IZ HOLANDIJE

Matić kaže da samo u Holandiji na tom poslu radi šest ili sedam osoba profesionalno zaposlenih u organizaciji koja je slična ovoj u Srbiji a da tu organizaciju finansira država sa 400.000 evra godišnje, a u okviru tog budžeta je i jedna obuka.

“Oni su za poslednje tri godine 1000 novinara, od 8400 koliko ih postoji, edukovali sa dodatnim informacijama i znanjima kako očuvati sopstvenu bezbednost, izveštavanje u demostracijama, sve ono što je i nama potrebno. Mislim da je to sledeći iskorak koji moramo da napravimo, da ubedimo državu da ozbiljno finansira rad ove Stalne radne grupe”, rekao je Matić.

On je naveo i konkretan primer kako to sada funkcioniše.

”Mi dolazimo ovde u Vranje i svako sam plaća svoje troškove. Mislim da tu može puno da se uradi i mislim da su veoma često i predstavnici udruženja žrtve kad su i spravom nezadovoljni.  Mislim da to unapređenje treba da radimo sa novom vladom, da pokušamo da izdejstvujemo mogućnost stvaranja efikasnijeg aparata i budžeta.  Država bi tako pokazala i da joj je zaista stalo do unapređenja položaja novinara kada je reč o bezbednosti”; smatra on.

POLITIČKA VOLjA

“Kada je reč o ovom drugom delu, on se tiče i političke volje, da li postoji politička volja da se sa najviših političkih nivoa garantuje bezbednost novinara ili se sve radi što je neophodno da bi se oni osećali bezbedno. I mislim da je tu najveći problem za novinare da se ne osećaju sigurnim, da iz skupštinskih sala, sa vladajućih mesta ili iz vlade ili od strane predstavnika vlasti dolaze govori koji su apsolutno nedopustivi, diskreditacije novinara ili čitavih medijskih kuća na način da su izdajnici, strani plaćenici, da je njihov vlasnik kriminalac itd.

Mislim da to često više uznemirava novinare nego neka direktna pretnja da će neko zapaliti ili ubiti nekog. Zbog toga što je težina tog čina, kada nekog optužite da je izdajnik i kada to ode u etar nacionalnih frekvencija ili na bilo koji drugi način, takvo opasno targetovanje je generalno opasno ugrožavanje bezbednosti jer postoji jako puno ljudi koji kao nekakva vojska postoje i funkcionišu tu i koja kada to pročitaju to dožive kao neku vrstu komande.

Da ne govorimo da postoje osobe sa utvrđenim psihičkim problemima, kojima su potrebni mali okidači da učin enešto što je u krajnjoj liniji iracionalno a u svakom slučaju predstavlja jedno opasno ugrožavanje bezbednosti”, objasnio je Matić.

Upozorava da je “to nešto o čemu moramo ozbiljno da razgovaramo sa Vladom.”

“To je bio pokušaj da se napravi ona neuspešna vladina Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara, ali ja mislim da u nekom obliku mora da se pronađeneko rešenje da se nastavi rad tog tela upravo kako bi se eliminisao govor mržnje iz političkih redova prema novinarima, ali uopšte i društvu. Mi moramo naći način da se smanji govor mržnja, jer dok god postoji taj generalni govor mržnje između ostalog i prema političarima i javno izabranim ličnostima i novinarima dotle ćemo imati tu situaciju koja je vrlo labilna i vrlo lako može da bude eksplozivna. Nama to izgleda kao da je sve u redu, ali sa veoma malim političkim sukobima i govorom mržnje može doći do nesagledivih posledica i nasilja prema novinarima što mislim da niko od nas ne želi”, rekao je Matić.

SLUČAJ OK RADIJA

Na našu konstataciju da, kada kažemo da institucije sistema ne mogu da obuzdaju nekog, u zemlji Srbiji to znači da taj neko ima ozbiljnu zaštitu i veze na vrlo ozbiljnim mestima, bilo da je to politika, ili institucije sile, prisile… i potanje kako je moguće da u Vranju, koji je ipak mali grad na jugu Srbije, postoji neko ko može da radi šta hoće, da se drugi plaše te osobe, a da se ništa ne rešava, da institucije ne reaguju, a svi znaju kakva je osoba u pitanju…

Da li je ovde totalno zakazao sistem i država?

Matić je rekao da “mi imamo organizovan kriminal na nivou cele države”.

„Videli smo sa Belivukom i sa tim timom monstruoznih ubica i ko zna šta su sve radili… Mislim da je nedopustivo dozvoliti da se tako nešto pojavi i niko ne može da me ubedi da se nije znalo šta radi ta kriminalna grupa, na koji način raste i obuhvata razne segmente društva”, rekao je Matić.

On je dodao i da “da ovaj oblik organizovanog kriminala koji imamo u ovom slučaju OK Radija nije nešto neuobičajeno. Neuobičajebno je to da traje u jako dugom vremenskom periodu, da nema efikasnog sudskog epiloga, dobio sam informaciju da je postojala nanogica, a samim tim ima i nekakva aktivnost, ali ako se radnje u obliku takvog organizovanog kriminala nesankcionišu efikasno i brzo, one se samo gomilaju”, rekao je on.

„Mi imamo ovde sigurno desetine slučajeva koji su vezani za dotičnu osobu koja je organizovala napad na jednu medijsku kuću i na privatnu imovinu. Dakle, tu zakazuje sistem, u jako dugom trajanju sudskih postupaka, puno se odlaže, ima puno opstrukcije i to vidimo u sudskom procesu za napade na novinara Milana Jovanovića, za suđenje Slavka Ćuruvije, itd.

To je nešto što je nama potpuno neshvatljivo i nešto gde kao profesija manje možemo da učestvujemo, jer sudstvo je nezavisno i onda se štiti time, ne možete vi da utičete na bilo koji način, ni preko politike da se neki sudski procesi kasnije rešavaju, ili sprečavaju na nekakav način”, objašnjava Matić.

 SUDSKA PRAKSA

Ocenjuje da je sudska praksa kod nas sačinjena tako da veoma često počinioci ostanu nekažnjeni i da je tumačenje takve prakse drugačije.

„ Dakle, i tu postoji jako puno prostora, a ono što je najvažnije je politička volja. Da bi se kancerogeno delovanje organizovanog kriminala rešilo, potrebna je snažna politička volja i oko te političke volje stvaranje fronta. Da se i lokalna zajednica, u ovom slučaju uz podršku centralnih i državnih organa, dakle i direkcije policije, a ne samo lokalnog tužilaštva, nego da se i tužilac u Beogradu i svi uključe u rešavanje takvih problema. Jer je to teško rešavati, to su hobotnice, bave se i jednim i drugim i trećim poslom, i to su uglavnom visokoprofitabilni poslovi u kojima postoji jako puno prihoda kojima se onda korumpira zajednica, a samim tim i institucije i to je uvek vrlo komplikovano i to treba rešavati”, smatra Matić.

OHRABRIVANjE NOVINARA

"Mislim da je dosta važno ohrabriti novinare da reaguju ne samo kada imaju pretnje, nego i kada im se čini da možda može doći do neke problematične situacije. Imamo i ovaj SOS telefon 0800-100-115 na koji se javljaju pravnici i advokati koji se bave medijskim pravom. Ta linija ne funkcioniše samo za prijavljivanje, nego i za konsultovanje u nekim situacijama. Mi često imamo pozive za nešto što se dogodilo 3-4 godine ranije, pa da taj da proveri, pošto tada nije prijavio, da li se to uklapa u neku sadašnju zakonodavnu strukturu, da li je zastarelo ili nije, šta da uradi drugi put, itd. Znači, ima edukativnu svrhu. Veoma često novinari ne znaju krivični zakon i mehanizme kojim mogu biti zaštićeni. Važno je znati koga možete da zovete na lokalnom nivou, ali i da je moguće stalno, 24 sata u nedelji, dobiti informaciju koja je vama važna, i koja u tom trenutku može biti značajna i za psihički mir i procenu bezbednosti. Ja se nadam da ćemo uspostaviti mehanizam brze komunikacije i razumevanja svih specifičnosti problema sa kojima se novinari bilo gde suočavaju. Svaki grad i svaki prostor ima neke svoje specifičnosti", rekao je Matić.

Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost NVO Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Projekat Safe News podržan je u okviru programa podrške „Safejournalist.net “.