Vesti

10. 10. 2022.

Autor: Danas Izvor: Danas

Siromašni novinari po meri političkih moćnika

Prekarizacija je najpogubnija u medijskoj sferi jer neposredno utiče na slobodu izražavanja i sprečava javnu kritiku vlasti.

Slabe plate, nizak stepen profesionalizma, opadanje novinarske etike, nizak društveni ugled i status  profesije, odlike su aktuelnog stanja novinarstva 

Siromašni novinari po meri političkih moćnika 

Koliko nesigurni uslovi rada utiču na profesionalnost novinara u Srbiji, da li je strah od gubitka posla najveći cenzor i kako se izboriti sa prekarizacijom koja je najpogubnija upravo u medijskoj sferi jer neposredno utiče na slobodu izražavanja misli, sprečava javnu kritiku vlasti i kritičku analizu društva, bez čega nema društvenog napretka. Odgovore na ova pitanja Sindikat novinara Srbije (SINOS) pokušao je da definiše u okviru projekta „Novinarstvo na nadnicull koje je finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. 

U Srbiji je previše novinara koji su slabo plaćeni, rade u lošim uslovima, moraju da obavljaju po dva posla da bi preživeli, imaju nedefmisane radne sate, nedostatak sigurnosti na poslu, suočavaju se sa pretnjama. Centar za sindikalizam objavio je 2015. godine istraživanje „Od novinara do nadničara, prekarizacija rada i života“. Podaci su bili poražavajući po profesiju. Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika bila je u istraživačkom timu kojim je rukovodio Srećko Mihajlović. Kako danas ocenjuje stanje u novinarstvu na ovim prostorima? Sužen prostor za borbu 

- Istraživanja objavljena u poslednje dve decenije ukazuju na kontinuirano pogoršanje socioekonomskog položaja novinara i novinarki, posebno zarada i kvaliteta ugovora na osnovu kojih su angažovani. S obzirom na nedostatak zvaničnih statističkih podataka i na različitost uzoraka koji su korišćeni u istraživanjima teško je reći da li je zaista broj novinara i novinarki koji imaju ugovore o radu na neodređeno opao sa 60 do 80 posto (istraživanja iz 2012. i 2016) na 20 posto (istraživanje iz 2021). Ipak čini se evidentnim da kontinuirano raste broj novinara koji su na manje kvalitetnim ugovorima (na određeno vreme, ugovorima o delu, autorskom radu, privremenim i povremenim poslovima) a da slabljenjem industrije raste i broj novinara koji prijavljuju da rade bez ikakvog ugovora sa poslodavcem kaže Jakobi. 

Ono što posebno zabrinjava, ukazuje naša sagovornica, je to što je broj novinara koji su samostalno izabrali ove fleksibilnij e oblike angažovanja minimalan, dok su ostali suštinski prikriveni zaposleni koji međutim nemaju mogućnost sindikainog organizovanja: 

-Ako tome dodamo da se kroz sva istraživanja u poslednjoj deceniji konstantno dobijaju rezultati da rad u medijskom sektoru prate slabe plate, nizak stepen profesionalizma, opadanje novinarske etike, nizak društveni ugled i status profesije, tehnička zastarelost opreme za rad, neodgovarajuće obrazovanje novinara, samovolja vlasnika i neregulisani radni odnosi, jasno je da je prostor za borbu za bolja prava novinarki i novinara drastično sužen. 

Ovome treba dodati, kaže Jakobi, da se poslednjih godina percepcija novinara o najvećim izazovima sa kojima se suočavaju promenila, pa se danas intenzitet političkog pritiska, odsustvo medijske autonomije, senzacionalizam i tabloidizacija i nepoštovanje etičkih standarda profesije, smatraju još većim problemom od socioekonomskog položaja. 

- Zbog toga uspostavljanje socioekonomskog dijaloga i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora idu veoma teško. lako je unapređenje strateških dokumenata i zakonskih propisa (očekivani novi Zakon o javnom informisanju i medijima) uvek dobrodošlo, jasno je da na terenu nema suštinskih promena nabolje, već se naprotiv stalno beleži pogoršanje u oblasti slobode izražavanja, poštovanja etičkih principa i bezbednosti novinara. Svaka promena moralabi dakrene od jasne demonstracije države da garantuje slobodu medijskog izražavanja, poštuje tržišne principe u funkcionisanju medija i sprovodi svoju ulogu kontrolora primene propisa. 

Plate uslovljene lojalnošću 

Novinar Milivoje Mihajlović stanje u novinarskoj profesiji u Srbiji ocenjuje kao - nikad gore. 

- Novinarska primanja su uglavnom nedovoljna za normalan život, pa je većina njih prinuđena da traži dodatne poslove. Većina redakcija je politički svrstana, pa su primanja novinara zaposlenih u njima uslovljena lojalnošću, a ne profesionalizmom. S druge strane, teška ekonomska kriza u svetu, tehnološki razvoj medija, doveli su do potrebe smanjenja broja novinara, posebno u štampanim medijima. Tako da veliki broj novinara strahuje od gubitka posla, što utiče na profesionalizam u medijima. 

Našeg kolegu pitamo koji su razlozi teškog ekonomsko stanja i ko je za to najodgovorniji. 

- Teško ekonomsko stanje je uslovljeno padom interesovanja za štampane medije, kao i za deo elektronskih medija, pre svega za radio i delimično za televizije, koji zapošljavaju najveći broj novinara. Privatizacija medija u Srbiji je značajno smanjila broj zaposlenih novinara u regionalnim i opštinskim redakcijama. Dobar deo medija je ugašen u tom procesu privatizacije, pa je veliki broj novinara morao da zatraži posao u drugim medijima ili da promeni profesiju. Racionalizacija u redakcijama, prvenstveno orijentisanost ka web novinarstvu, smanjila je budžete, a samim tim i broj novinara. 

To je, objašnjava naš sagovornik, dovelo do krize profesionalnog novinarstva. 

- Istraživačko novinarstvo je postalo preskupo. Tehnološki napredak je ubrzao rad, sveo ga na kratke forme, na potrebu da se „osvoji“ što više klikova na internetu, pa su prave vesti najčešće obojene senzacionalizmom, u dobroj meri „lažnim vestima“ koje osim političke zloupotrebe imaju za cilj da obezbede što više publike. U televizijama su najgledaniji rijaliti programi, što je jedan deo televizija udaljilo od novinarstva i od javnog interesa. 

-Šta sindikati mogu da učine? -Sindikati se uglavnom bave socijalnim položajem novinara, bez uplitanja u profesionalizam novinarskog rada. Osim pritiska da se osigura zaštita novinara, a ugroženi su i u socijalnom i u fizičkom pogledu, sindikati bi trebalo da pronađu formulu pritiska na rukovodstva i vlasnike medija da obezbede veći stepen profesionalizma. 

Medijskom strategijom predviđeno je do kraja ove godine uspostavljanje socioekonomskog dijaloga i potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. Ide jako teško, zapravo ne ide nikako. 

- Mislim da je kašnjenje u potpisivanju granskog kolektivnog ugovora i uspostavljanje socioekonomskog dijaloga uslovljeno pre svega nejedinstvom novinarskih udruženja, različitim interesima medijskih kuća. Većina medija zavisi od političkih orijentacija i podrške koju pružaju političkim strankama ili interesnim grupama. To su glavni uslovi njihovog opstanka, a ne profesionalizam. Tim centrima političke moći ne odgovara jedinstvo novinarske profesiji, niti bolja zaštita novinara, s obzirom da veliki deo svoje moći temelje na neprofesionalnom radu medija. 

Mihajlović ne očekuje da novi Zakon o javnom informisanju popravi stanje, pošto centrima političke i finansijske moći ne odgovaraju profesionalni mediji.

Propagandisti Mreža

Sindikat novinara Srbije (SINOS) inicirao je formiranje MREŽE MEDIJ-SKIH SINDIKATA SRBIJE (MeMSS) da bi se poboljšao socioekonomski položaj novinara i medijskih radnika i ojačala pozicija za pregovore sa poslodavcima. Povezivanje sindikata u „Mrežu" predstavlja pripremu za socijalni dijalog u medijskoj sferi koji je je Akcionim planom za realizaciju Medijske strategije predviđen za poslednji kvartal u 2022. godini. SINOS je, uz podršku Ministarstva za Ijudska i manjinska prava i društveni dijalog, krajem prošle godine organizovao tematski dijalog o statusu novinara u kojem su učestvovali predstavnici svih sindikata u medijima Srbije, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, akademske zajednice, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva rada, OEBS. Učesnici dijaloga saglasili su se da je za bolji radno pravni i profesionalni status novinara i drugih medijskih profesionalaca potrebno potpisivanje granskog kolektivnog ugovora. 

U regionu je, ocenjuje Milivoje Mihajlovič, stanje vrlo slično stanju medija u Srbiji: 

-Veči deo medija se udaljava od profesije i njihova društvena uloga se svodi na podršku vladajučim političkim opcijama ili interesnim grupama. U svetu je, s početkom rata u Ukrajini, došlo do ozbiljne konsolidacije medija na dva bloka. Zapadni blok podržava interese svojih država u ukrajinskom sukobu, a istočni, prvenstveno ruski i delimično kineski, forsira svoje interese. Medijska slika sukoba u Ukrajini je konfuzna, kontradiktorna i netačna. Različiti izveštaji o istom događaju su doveli do apsurda novinarsku profesiju. lako je u Ukrajini hiljade novinara, sve se svodi na PR tekstove i propagandu.