Vesti

14. 10. 2022.

Autor: Una Grekulović Izvor: Cenzolovka

Evropska komisija: Državni funkcioneri stvorili ambijent u kom se sloboda izražavanje u Srbiji ne može nesmetano ostvariti

Nastavljaju se verbalni napadi i kampanje protiv novinara, izjave državnih zvaničnika onemogućavaju stvaranje ambijenta u kom se sloboda izražavanja može nesmetano ostvariti, i dalje nerešeni slučajevi ubistva novinara, sve više SLAP tužbi, REM koji ne kažnjava emitere koji ne ispunjavaju zakonske obaveze – neki su od osnovnih zaključaka Evropske komisije kada je položaj novinara i medija u Srbiji u pitanju.

Srbija nije ostvarila napredak u oblasti slobode izražavanja, ocenjuje Evropska komisija u novom Izveštaju o napretku Srbije na evropskom putu. Prenosimo najveći deo posvećen problemima novinara i medija u Srbiji:

Zastrašivanje novinara

Uprkos razlikama u brojkama, zbog različitih metodologija, dva glavna medijska udruženja u Srbiji zabeležila su smanjenje ukupnog broja registrovanih napada i pritisaka na novinare u 2021. u odnosu na prethodnu godinu.

Nastavljeni su sastanci dve radne grupe za bezbednost novinara i zahvaljujući njihovoj koordinaciji omogućena je brza reakcija policije i tužilaštva u nekoliko slučajeva pretnji i napada. Iako je povremeno bilo brze reakcije, takvi slučajevi i dalje izazivaju zabrinutost, pogotovu na lokalnom nivou, a sveukupna atmosfera otežava ostvarivanje slobode izražavanja.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara nastavila je da pomaže u poboljšanju razmene informacija između policije, tužilaštva i medijskih udruženja. Druga radna grupa za bezbednost novinara, koju je Vlada osnovala u decembru 2020. godine, i dalje radi bez najvećeg dela medijskih udruženja, koja su je napustila u proleće 2021.

Trend čestog podnošenja SLAPP tužbi takođe je izvršio pritisak na finansijske i kadrovske kapacitete medija

Republičko javno tužilaštvo je 2021. godine registrovalo 87 slučajeva krivičnih dela počinjenih protiv novinara, što je povećanje u odnosu na 58 slučajeva dokumentovanih tokom 2020. Prema informacijama RJT u vezi sa delima koja ispunjavaju uslove za krivično gonjenje, tužilaštvo je do kraja marta 2022. godine nastavilo rad na 72 od 87 predmeta podnetih u 2021. godini, dok je 15 predmeta odbačeno. Okončano je 35 predmeta, od kojih je sedam sa osuđujućom presudom.

Povodom rada Komisije za istraživanje tri slučaja ubistva novinara, prvostepeni sud je u decembru 2021. godine ponovo potvrdio prvobitnu presudu iz 2019. u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, koja je ukinuta u septembru 2020. U toku je druga žalba. U druga dva slučaja ubistva nije bilo pomaka.

Zatvorska kazna za napad na kuću novinara istraživača u decembru 2018. ukinuta je u novembru 2021. Ponovljeno suđenje je u toku. Istovremeno, uz podršku vladine radne grupe za bezbednost novinara, pokrenuta je inicijativa za prikupljanje sredstava za obnovu spaljene kuće. Slučaj fizičkog napada na lokalnog novinara, zabeležen u aprilu 2021, rešen je za 14 meseci – osuđujućom presudom i zatvorskom kaznom.

Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje protiv novinara. Izjave visokih državnih zvaničnika onemogućavaju stvaranje ambijenta u kom se sloboda izražavanja može nesmetano ostvariti.

Tokom ekoloških protesta krajem 2021. godine neki novinari su dobili prekršajne prijave i izrečene su im novčane kazne zbog blokade puteva uprkos činjenici da su tamo bili da bi izveštavali kao novinari. Posle reakcije medijskih udruženja, neki od tih slučajeva su i odbačeni, stoji u izveštaju.

Rad Regulatornog tela za elektronske medije

Jedan od glavnih zaključaka jeste neefikasan rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje ne prati i ne kažnjava emitere koji ne ispunjavaju zakonske obaveze. Finansijska stabilnost i kapacitet osoblja su zabrinjavajući, a takođe se treba rigoroznije baviti nedostatkom nezavisnosti REM-a.

REM je četiri nacionalne frekvencije dodelio istim emiterima koji su imali dozvole i prethodnih godina, na period od osam godina, a raspisan je konkurs i za petu nacionalnu frekvenciju, koja bi trebalo da bude dodeljena do kraja godine. To kako je REM dodelio nacionalne frekvencije izazvalo je razne kritike, uključujući i kritike koje su iznela medijska udruženja, navodi se u izveštaju.

Zakon o elektronskim medijima zahteva da se pri dodeli nacionalnih frekvencija uzme u obzir poštovanje programskog elaborata na osnovu kog je emiteru izdata dozvola. Nije jasno da li je REM efikasno primenio ovaj kriterijum prilikom izdavanja dozvola, jer su svi kanali u prethodnom periodu dobijali upozorenja od REM-a zbog kršenja zakonskih obaveza.

Proces za dodelu pete frekvencije treba da se vodi na transparentan način i poštujući principe Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama, piše u izveštaju.

Privatni elektronski mediji sa nacionalnom pokrivenošću predstavili su izbornu kampanju bez uređivačkog doprinosa i svoje izveštavanje su fokusirali na državne zvaničnike.

„Privatni TV kanali sa nacionalnom pokrivenošću (…) dodelili su oko 90% izveštavanja u informativnim programima predsedniku i vladinim zvaničnicima, prikazujući ih generalno pozitivno”, piše u izveštaju.

ODIHR je zaključio da je REM, uprkos obavezi da nadgleda elektronske medije, ostao pasivan u periodu izborne kampanje.

U medijima se često koriste i tolerišu govor mržnje i diskriminatorna terminologija, što je retko praćeno reakcijom regulatornih tela ili tužilaštva. Početkom 2022. godine REM je analizirao dva snimka, jedan sa kablovskog kanala, drugi sa kanala sa nacionalnom frekvencijom, i javnu opomenu je izrekao samo kablovskoj televiziji koja se smatra kritički nastrojenom prema vlastima.

Javni servisi

Kada je reč o aprilskim izborima, ODIHR je utvrdio da su javni servisi ravnopravno pokrivali aktivnosti kampanje svih učesnika, ali su obezbedili i opsežno nekritičko izveštavanje u vestima za javne zvaničnike koji su takođe bili kandidati.

Radio-televizija Srbije (RTS) ponovo nije uključena u finansiranje iz državnog budžeta za 2022. godinu, dok je Radio-televizija Vojvodine dobila podršku iz državnog budžeta.

Funkcija generalnog direktora RTV-a i neka druga rukovodeća mesta u RTV-u nisu popunjena od isteka prethodnog mandata u julu 2021.

Dodaje se i da se na javnim servisima mora osnažiti prisustvo manjinskih jezika, što se posebno odnosi na RTS. Primećena su poboljšanja u vidu dodatnih programa na albanskom jeziku na RTS-u, kao i udvostručeno vreme emitovanja multietničkog programa „Građanin”.

Ekonomski faktori

Još jedan razlog za zabrinutost jesu politički i ekonomski uticaji na medije. Štampani mediji sa najviše kršenja novinarskog kodeksa profesionalnog ponašanja, koje je zabeležio Savet za štampu, uključujući i one sa sudskim presudama, i dalje su javno sufinansirani.

Nesigurnost radnog mesta novinara i urednička atmosfera favorizuju „tabloidne sadržaje”. Potrebni su napori kako bi se poboljšali novinarski standardi, medijska pismenost i ukupna otpornost. U izveštaju se navodi da Srbija mora da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila inostranoj manipulaciji informacijama i mešanju, te narativima protiv EU, koji su više nego očigledno povezani sa ruskom agresijom na Ukrajinu.

Lokalno civilno društvo, mediji i fact-checking (provera podataka) zajednica ulažu posebne napore u borbi protiv dezinformacija. Pandemija kovida 19 dovela je do pogoršanja ekonomske situacije medija u Srbiji, koji su bili pogođeni značajnim smanjenjem prihoda od oglašavanja.

Trend čestog podnošenja SLAPP tužbi takođe je izvršio pritisak na finansijske i kadrovske kapacitete medija.

Zakonodavni okvir

Implementacija Medijske strategije kasni, što utiče i na važne mere, kao što su izmene Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima. Ove izmene su neophodne kako bi se „uspostavilo transparentno i pravedno sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, povećala transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja i osnažila nezavisnost medijskih regulatornih tela”, navodi se u izveštaju.

Zbog obima planiranih reformi, Ministarstvu kulture i informisanja potrebni su adekvatni ljudski resursi, a i mesto državnog sekretara za medije ostalo je upražnjeno.

Srbija treba da sprovede svoju medijsku strategiju i akcioni plan bez daljeg odlaganja, na transparentan, efikasan i inkluzivan način, poštujući ciljeve te strategije, ocenila je Evropska komisija.

Srbija treba da se fokusira na jačanje bezbednosti novinara, a potrebno je obezbediti da se visoki zvaničnici suzdrže od etiketiranja i verbalnih napada na novinare, kao i da se svi slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja prate i po potrebi javno osude, istraže ili krivično gone.

Komisija poziva Srbiju da radi na jačanju medijskog pluralizma, uključujući mere Medijske strategije koje se odnose na funkcionisanje, mandat i nezavisnost REM-a, kao i na javne emitere. Treba obezbediti transparentnost i pravičnost sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i povećanje transparentnosti u vlasništvu i oglašavanju medija.

Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja je izmenjen u novembru 2021. godine, čime je dodatno usklađen sa nekim od međunarodnih standarda, ali te izmene nisu u potpunosti uključile predloge medijskih udruženja. Istraživački i drugi novinari i dalje se suočavaju sa čestim odbijanjem institucija da dostave informacije ili sa ignorisanjem (tzv. ćutanje administracije).