Vesti

11. 03. 2013.

Autor: Denis Kolundžija Izvor: Dnevnik

Svi bi RTV, a niko ga ne želi

Oni su danas u Srbiji najsporednija važna stvar na svetu – bez njih se ne može, ali s njima niko ne zna šta bi. Zapravo, stvari stoje ovako: bez javnih servisa, ovakvih kakvi su sada, bi se još i moglo, ali se to nekima ne bi dopalo; s njima se zna šta bi se, ali se to, opet, nekima ne bi dopalo.

U oba javna servisa, nacionalnom i ovdašnjem, pokrajinskom, zbog finansijskih problema s teškom zebnjom gledaju u budućnost, odnosno u predstojeće mesece: dalje od toga za njih počinje naučna fantastika. U obe kuće permanetno stiže sve manje novca od TV pretplate, jer istu, kako tvrdi direktor RTS Aleksandar Tijanić, plaća manje od 30 posto domaćinstava.

Ta kuća je zbog sve veće dubioze već uzela beskamatni kredit od države u iznosu od 1,8 miliona evra, ali to teško da će im puno pomoći: godišnje im je potrebno 100 miliona evra, a lane su raspolagali sa svega 67.

Radioteleviziji Vojvodine, odnosno pokrajinskom javnom servisu, mesečno manjka 60 miliona dinara – umesto 180 miliona, koliko je potrebno za normalno funkcionisanje (u šta je uključeno vraćanje dela dugova), od pretplate u tu kuću ne stiže više od 120 miliona dinara. Koliko je situacija alarmantna najbolje osećaju zaposleni, njih oko 1.500, kojima su krajem prošle godine počele da kasne plate od sedam do 10 dana. A legenda, inače, kaže da su plate u RTV-u do sada bile toliko uredne i da je prema njihovoj isplati baždaren atomski sat...

– Naplata TV pretplate na teritoriji Vojvodine pala je ispod 50 posto, odnosno za više od 20 procenata manja je nego prošle godine – kaže za “Dnevnik” Sanda Savić, direktorka programa RTV. – Zapravo, nikad nije bilo gore kada je reč o naplati pretplate.

Gotovo kompletan novac koji se ubere od pretplate u RTV se troši na plate, ostatak ide na pokrivanje krajnjeg minimuma drugih troškova. A već su krenule i tužbe od pojedinih dobavljača prema kojima se ne izmiruju obaveze i sad je pitanje dana kada će račun pokrajinskog servisa biti blokiran.

– Neće nas niko zatvoriti, to niko ne sme da inicira zbog Evrope i činjenice da imamo program na jezicima nacionalnih manjina, ali zato ćemo se sami ugasiti, ukoliko se ne pronađe neko rešenje za finansiranje javnih serisa – ističe sagovornica „Dnevnika”.

Jedno takvo rešenje nedavno je predložilo Ministarstvo kulture, ali je ono još istog dana “ubijeno”. Stranački šef ministra Petkovića, Aleksandar Vučić, naime, glatko je odbacio ideju o tome da se naknada za RTS i RTV ubuduće plaća uz porez na nekretnine. Prihvatljivije rešenje vicepremijer, međutim, nije ponudio. Barem ne eksplicitno.

S modelom koje je predložilo Ministarstvo kulture i informisanja, gle, ne slažu se ni u Vladi Vojvodine. Sadašnji model naplate preko javnog preduzeća za elektrodistribuciju pokazao se kao neefikasan, ali ni model naplate preko poreske uprave ne bi dao značajno drugačije rezultate, sem što bi tu država mogla lakše da sprovede mere prinudne naplate, kaže za naš list Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje. Za Grujića je „u doba ekononomske krize” najcelishodnije rešenje – direktno budžetsko finansiranje.

– Tačno, to s jedne strane, makar što se tiče finansiranja, javne servise vraća na nivo javnih preduzeća, ali je, s druge strane, socijalno ugroženim kategorijama stanovništva ovaj model prihvatljiviji od bilo koje vrste takse koju svi plaćaju jednako, nezavisno od toga koliki im je kućni budžet i da li ga uopšte imaju – navodi Grujić.

Vraćanje na budžetsko finansiranje, međutim, teško da bi prošlo briselsko sito, jer taj model praktično znači da više ne bismo imali javne servise, već državne medije.

– Kad se finansiraš iz budžeta, zna se ko ti je gazda – primećuje Sanda Savić. – To više ne bi bio javni servis.

Ali, čak i kad političko gazdovanje medijima nije na takav način formalizovano, u percepciji javnosti ono postoji, makar zbog toga što se smatra „normalnim” da takvom izazovu/plenu političari ne umeju da odole, a usto ne može da im škodi;
naprotiv. Niti se iz Brisela vidi.

– Političke stranke, naročito one na vlasti, nastoje da imaju presudan uticaj na medije – priznaje Grujić. – Ali, zato postoji javno mnenje i njega treba dalje razvijati da bi se taj uticaj amortizovao i smanjio, ako već ne može potpuno da se izbegne.

Iz Vlade Vojvodine, u kojoj je DS najveća stranka, RTV-u ne stižu nikakvi novci, izuzev povremeno za određene projekte ili onomad za socijalni program, pa ipak ta se kuća u širokom luku smatra „Pajtićevom televizijom”: tom opaskom se s rukovodstvom RTV-a završavaju svi razgovori u Beogradu o finansijskoj pomoći pokrajinskom servisu.

Tako misli verovatno i čitava vladajuća koalicija u zemlji, a ne samo potpredsednik SPS-a Dušan Bajatović. Bajatović je, naime, koliko prekjuče za uređivačku politiku RTV-a rekao da je podređena samo Demokratskoj stranci, i zatražio da se to što pre promeni „inače će biti zatražena smena svih rukovodećih ljudi u RTV-u„.

Bajatović je istom zgodom pomenuo i famozne visoke plate menadžmenta RTV, rekavši da je čuo da pojedinci imaju veću platu od njegove. Ili, možda, svih njegovih? U svakom slučaju, najveća plata u pokrajinskom javnom servisu sa stimulacijama dosegla je kotu od oko 260.000 dinara, pri čemu se odresci redovno kače na oglasnim tablama u RTV-u, pa otuda nije ni potrebno da bilo ko zbog toga „cima” poverenika Šabića.

No, po oceni nezavisnih posmatrača, te menadžerske i uredničke zarade nisu toliko skandalozne po iznosu, već u odnosu na ispunjenje zadatka koji je dobio novi uređivački tim, čiju okosnicu čine bivši urednici B92, a to je povećanje gledanosti: „U tome nisu uspeli, tako da je RTV ostao što je i bio – provincijalna televizija male gledanosti. A za postići takav ’uspeh’ zaista nisu potrebne velike zarade”. U RTV-u će vam,
naravno, reći sasvim drugačije.

Ali, i kad bi stvarno sve bilo tako loše, crno i negledljivo – zašto bi se uopšte neko toliko bavio RTV-om? Zbog, oh, istine i brige za svaki utrošeni dinar građana ove zemlje? Aha, da. Pa, koliko političarima uopšte znači televizija koja se po uticaju i gledanosti samo u snovima može meriti s Tijanićevim RTS-om?

Ako je toliki, ispada neopravdan, publicitet RTV dobio zbog nečijeg, kažu, ličnog revanšizma, ili možda zbog skretanja pažnje s ličnih briga, i, dakle, sve to nema ama baš nikakve veze s rušenjem aktuelne pokrajinske vlasti, ostaje utisak da su političari, kad je reč o RTV, u jednoj stvari ipak trebalo da se i te kako mešaju, umesto da se godinama igraju “zanimljive geografije” u pronalaženju novog prostora za pokrajinski javni servis, koji je od 1999. u podstanarskom statusu, u zgradi čije prostorije su pogodne eventualno za gledanje TV programa, nikako za njegovo stvaranje. Njihovo rentiranje uopšte nije malo, čak i kad se ne izmiruje.

U uslovima drastično smanjenog prihoda o pretplate, velikih troškova – dobro, neka se u to uračunaju i te previsoke plate menadžmenta – te predimenzioniranog broja zaposlenih i neadekvatnih uslova za rad, RTV-u su potrebna čuda da bi opstala. Ili, bolje reći, čuda da bi izbeglo (samo)gašenje. A ovo potonje, ma šta ko mislio, i nije tako nerealna opcija, čim pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić kaže da bi takav epilog bio - iznenađujući!

– Ni strategija razvoja medija, ni Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima, ni Nacrt zakona o elektronskim medijima – kaže Grujić – ne predviđaju gašenje Pokrajinskog javnog servisa, tako da bi suprotna odluka bila ne samo iznenađujuća, već bi imala karakter ograničenog državnog udara u medijskoj sferi.

Postoji li spremnost da se to spreči?

Skandalozan pritisak na javni servis

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine ocenili su kao skandaloznu izjavu funkcionera SPS Dušana Bajatovića koji zahteva promenu uređivačke politike RTV i preti smenom rukovodećih ljudi. Ta
dva novinarska udruženja su ocenila da je ta izjava skandalozan pritisak na javni servis i njegovu nezavisnost, kao i direktan udar na medijske slobode.

Pri izricanju optužbi na, kako kaže, pristrasnu uređivačku politiku RTV-a, Bajatović se nije pozvao ni na jedno istraživanje, niti je izneo činjenice koje na bilo koji način mogu da potkrepe njegovu tvrdnju.

„Namerno je zaboravio – ili nije ni znao za to – da su monitorinzi medijskih sadržaja upravo utvrdili da je RTV jedna od retkih medijskih kuća koji su tokom predizborne kampanje izveštavali uravnoteženo i profesionalno“, navodi se u zajedničkom saopštenju NUNS-a i NDNV-a .

Kako se dodaje, Bajatović se tom izjavom priključio kampanji protiv vojvođanskog javnog servisa koja je započeta prilozima u ultranacionalističkim medijima, uz ocenu da potpredsednik socijalista medije doživljava isključivo kao sredstvo za političku promociju.