Vesti
25. 04. 2013.
Bombardovanje Srbije i Kraljeva
Skupština Kraljeva (čitaj: Velimir Ilić) zatražila je od Vlade (Vučića), Ministarstva kulture (poslastičarnica na uglu dve beogradske ulice), RRA (pokojna Mileva), intelektualaca (Biljana Srbljanović ili Siniša Kovačević?) SPC („Bože pomozi il’ sakloni“) podršku u zaštiti javnog morala (Sindi),kolektiviteta (?!) tradicije (Ivan Ljuba), vere i kulture srpskog naroda (Vendi) i opšteprihvaćenih standarda ponašanja (Maja Nikolić)ovako je, u jednoj rečenici, Aleksandar ĐuriČiĆ saŽeo Branku RosiĆu Deklaraciju iz Kraljeva kojom se traŽi ukidanje rijalitija
Proteklu nedelju obeležili su jedan dokument i jedna deklaracija. I da nije bilo dokumenta potpisanog u prošli petak u Briselu, možda bi se nacija mnogo više zabavljala deklaracijom koju je predložila odbornička grupa Nove Srbije u Skupštini opštini Kraljevo. U njoj se zahteva reagovanje državnih organa i drugih nadležnih institucija da zaštite društvo „od sistemskog i sistematskog kulturnog genocida koji emitovanjem rijaliti programa forsiraju mediji zarad lake zarade, vršeći pritom najdirektniji uticaj na stanje kolektivnog duha“.
Posle nekoliko minuta od objave ove deklaracije na fejsbuku i tviteru su osvanuli redovi podrške onih koji su verovali da je inicijativa odbornika usmerena na dekontaminaciju srpskog medijskog prostora. Ali već sutradan došlo je do preokreta i razne organizacije za zaštitu ljudskih prava skrenule su pažnju na drugu stvar. U njihovim saopštenjima istaknuto je da deklaracija nije ništa drugo do skup rečenica u kojima sve puca od diskriminacije i govora mržnje. Iste te organizacije navele su i da će podneti žalbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti.
Nebojša Krstić, stručnjak za marketing i PR reagovao je na tviteru postavivši rečenicu „Aktivnost Nove Srbije protiv „Farme“ i „Velikog brata“ je, u stvari, borba protiv nelojalne konkurencije“. Krstić za Nedeljnik opisuje kako vidi ovu deklaraciju odbornika NS u skupštini Kraljeva.
„Video sam ovu deklaraciju kao licemerje i lažno moralisanje. Moguće je da Ava, Stanija, Vesna i Maja nisu najbolji uzori omladini, ali one barem ne odlučuju o sudbini građana Srbije, za razliku od onih političara koji pripadaju istoj kulturnoj i civilizacijskoj razini i koji su, kao, najednom, otkrili loš vaspitni efekat rijalitija. Skupština je rijaliti stariji i od „Farme“ i od „Velikog brata“, samo, kad uzmemo u obzir njen uticaj na narod i državu u poslednjih dvadesetak godina - neuporedivo opasniji i štetniji“, smatra Nebojša Krstić.
Glavni urednik magazina Puls Aleksandar Đuričić dešifruje Deklaraciju na sledeći način:
„Skupština Kraljeva (čitaj Velimir Ilić) zatražila je od Vlade (A. Vučića), Ministarstva kulture i informisanja (poslastičarnica na uglu dve beogradske ulice), Radio-difuzne agencije (pokojna Mileva), intelektualaca (Biljana Srbljanović ili Siniša Kovačević?) SPC („Bože pomozi il’ sakloni“) podršku u zaštiti javnog morala (Sindi), kolektiviteta (?!) tradicije (Ivan Ljuba), vere i kulture srpskog naroda (Vendi) i opšteprihvaćenih standarda ponašanja (Maja Nikolić)“, opisuje svoje viđenje kraljevačke Deklaracije Đuričić i iznosi svoj prvi utisak po čitanju.
„Kad sam video da je prepodobni Velimir Ilić, u narodu poznat po šutiranju novinara pred kamerama, javnom napušavanju autorke ‘Utiska nedelje’, ‘nagnavanju’ Medlin Olbrajt... traži zabranu rijalitija, odmah mi je bilo jasno da se osetio zapostavljenim. Prečasni Velimir ljut je što ga niko nije zvao na ‘Farmu’, gde mu je realno i mesto, nagnao je kraljevačke odbornike Nove Srbije da dignu bunu i proteraju programe koji ‘vređaju javni moral, dostojanstvo Srpske prvoslavne crkve, a propagiraju pedofiliju i homoseksualizam’“, kaže urednik Pulsa i konstatuje da odbornicima u Kraljevu ne smeta što u prihvatnom centru gde se nalaze raseljena lica s Kosova na zidu piše: Šiptari, marš napolje; ali im sreću kvari što neki gej aktivista bitiše u nekom programu.
„Izgleda da odbornicima prepoštenog Velimira, koji je u naše živote umarširao u pocepanoj trenerci na bageru, više odgovara kako vladika Kačavenda brani dostojanstvo Srpske pravoslavne crkve. Stoga apelujem na producente da njih dvojica, apostol Velimir i vladika Kačavenda, na Uskrs zajedno uđu, zagrljeni, na imanje u Lisoviću ili u kuću na Košutnjaku. Nisam čuo da su se pobunili protiv gole Ave ili raspojasane Stanije. A i što bi? One dobro dođu za uspavljivanje kraljevačkih odbornika Nove Srbije. Verovatno su ponosni na Eru, s ovog sveta, koji se diči vezama s maloletnim devojčicama i besomučno glasaju za Sindi, sestru njihove takođe prepodobne poslanice Nevene Adžemović, koja se bori za ‘Velikog brata’“, finišira svoje viđenje kraljevačke Deklaracije protiv rijalitija Aleksandar Đuričić uz dodatak da je sve u svemu mnogo delotvornije da se napiše: Odbornici, marš napolje; ali, da oni stvarno postupe po upustvu.
Iako su rijaliti programi etiketirani kao vrhunski treš TV format, ponekad se oni na čudan način poigraju sa zemljom i društvenim prilikama u njoj. U drugoj sezoni hrvatskog „Velikog brata“ pobednik je bio Hamdija Seferović, Rom iz zagrebačkog predgrađa Dubrava. Zanimljivo je i da je drugo mesto u istoj sezoni osvojila Srpkinja Daca Bosančić, i to ispred trećeplasiranog Hrvata Matka Okmačića, koji je prekraćivao vreme u rijalitiju pevajući Tompsona, kao i ustaške pesme.
Da li i u ovoj poslednjoj kraljevačkoj epizodi ispada da je rijaliti na bizaran način postao oaza političke korektnosti jer sad već tradicionalno u „Velikom bratu“ imamo ponekog iz „sumnjive“ grupe, bilo da je to Hrvat, gej lik ili žena s ruba društvenih normi... Na ovu konstataciju se osvrće i Nebojša Krstić.
„Odlično ste uočili da je suština kraljevačke inicijative - homofobija i populizam koji za cilj ima ubiranje jeftinih političkih poena. Iz tog ugla gledano, potpuno je ispravan zaključak da rijaliti emisije uzimajući za svoje ‘junake’ ljude koji odudaraju od onog što većina smatra prihvatljivim životnim stilom, čine uslugu društvu. To je paradoks jer su rijaliti emisije u isto vreme parada kiča i promocija bizarnosti i neukusa, ali takođe i zanimljivi psiho-socijalni eksperimenti koji ostvaruju važnu društvenu ulogu u razbijanju nekih ksenofobičnih i homofobičnih predrasuda koje ima većina građana. Ova višeznačnost bila bi dobar povod za psihologe i sociologe da pokušaju da objasne značaj i posledice ‘Velikog brata’ i ‘Farme’“, kaže Nebojša Krstić, ali naglašava i da ne veruje da će se to desiti jer je naša javna intelektualna scena inertna, bezidejna i deficitarnija mentalnim kapacitetom čak i od političke, koliko god to izgledalo nemoguće.
O tome da li rijalitiji u svom naličju imaju i tu skrivenu promociju različitosti priča, odgovara i Aleksandar Đuričić:
„Rijaliti su se sunovratili, taj psihološko-televizijski eksperiment ove sezone doseže ponor. Muljavi, neokupani, agresivni, mentalno osakaćeni, jedni te isti likovi dominiraju prajm-tajmom. Rade pred kamerama DNK analize, priznaju kako su žene tukli peglom dok ih je rođaka oralno zadovoljavala, lipti krv na sve strane, ljudi kojima je potrebna stručna pomoć su u krupnom kadru. Ne ide! Bilo bi dobro da potpišemo neki sporazum kojim se odričemo rijalitija na makar dve sezone, pa da onda dobijemo datum za početak emitovanja ‘Farme’ i ‘Velikog brata’“, kritičan je Đuričić uz konstataciju da je Suzan Bojl postala planetarna zvezda zahvaljujući upravo rijalitiju.
„Ali, mi to ne znamo. Umesto promocije različitosti i lepote življenja, koncentrisali su se na promociju bruke i sramote. Bilo je pokušaja, ulazili su i fini ljudi, oni s posebnim potrebama, obrazovani, drugačiji, manje vidljivi na ulici, ali su shvatili da tu nemaju šta da traže“, kaže Đuričić i zaključuje da su se isti ti vratili u svoje odaje i spustili roletne, i to verovatno da bi gledali kako Ekrem šeta Alchajmera pred kamerama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.