Vesti
14. 05. 2013.
EU nameće „izbacivanje” države iz medija kao uslov za evrointegracije
Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima, koji je sačinila radna grupa Ministarstva kulture i informisanja, do kraja maja treba da bude upućen Skupštini Srbije.
Postoji mogućnost prepuštanja vlasništva zaposlenima
Početkom aprila on je predstavljen članovima skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje i tada su o ovom dokumentu ponovljeni stavovi koji su se mogli čuti i tokom javne rasprave održane u martu. Unajkraće, ovaj tekst propisuje obaveznu privatizaciju svih medija do 1. januara 2015, što isključuje bilo kakvu mogućnost da država od lokalnog do republičkog nivoa bude osnivač i vlasnik radija, televizije, novina ili informativnog internet portala, kao i prestanak budžetskog i prelazak na projektno finansiranje medija u državnom vlasništvu početkom naredne godine.
Naš sugrađanin, profesor na Fakultetu političkih nauka i član navedene radne grupe Miroljub Radojković kaže da je nacrt zakona pravljen pod pritiskom Kancelarije Evropske unije u Beogradu i da je to jedan od preduslova za
dobijanje datuma za početak pregovora o učlanjenju Srbije u EU.
– Brisel je insistirao na onome što nijedna dosadašnja vlast kod nas nije htela da učini, a to je da se odrekne bilo kakvog direktnog ili indirektnog uticaja na medije, preko koga su oni uvlačeni u političke igre i na kraju su plaćali
visoku cenu zbog toga. Država neće moći da osniva informativna glasila, ni direktno ni indirektno, preko drugih javnih preduzeća ili ustanova, ali je ostavljena mogućnost da ona finansira projekte iz oblasti informisanja koji su
od interesa za određenu zajednicu – objasnio je Radojković.
On je naglasio da Srbija ima najviše medija na svetu, ako se u obzir uzmu broj stanovnika i ekonomska snaga tržišta, te da je takvo stanje neodrživo.
– Kada se uzme u obzir da je ukupan godišnji fond za reklamiranje kod nas oko 160 miliona evra, pa se to podeli na ukupan broj glasila, jasno je da svako od njih ima svega 16.000 evra na raspolaganju. To nije dovoljno ni da jedan dvonedeljnik izlazi godinu dana, a kamoli da radio ili televizijska stanica funkcionišu 24 sata dnevno – bio je izričit Radojković.
Naš sagovornik je podsetio na to da je prethodna privatizacija uništila neke medije, a druge dovela na rub propasti, i nagovestio je da će ovog puta pristup tome biti drugačiji.
– Naš „Pančevac” je paradigma te privatizacije. On je prodat za najveću cenu, koja je prelazila 181 milion dinara, da bi se kasnije pokazalo kako iza toga stoje neki drugi interesi, a ne zainteresovanost vlasnika da ulaže u medije –
rekao je naš sagovornik.
On je najavio da je sada predloženo nekoliko modela. Svako ko ima osnivačka prava (država, pokrajina ili lokalna samouprava) može da ih proda nekom pojedincu ili akcionarskom društvu, može da odluči da jednu trećinu zadrži,
drugu trećinu ustupi nekom fondu, a treću novinarima, ali postoji i mogućnost da se sve akcije prepuste zaposlenima u tom mediju. Četvrta opcija je da vlasništvo preuzme neka neprofitna fondacija, čime bi to postao medij civilnog
društva.
Radojković je napomenuo da će u roku od 30 dana nakon usvajanja zakona direktori medija morati da pokrenu postupak za njihovu prodaju kod Agencije za privatizaciju, a u narednih 90 dana treba da bude izabran model promene
vlasništva.
Radio-televizijske stanice u vlasništvu lokalnih samouprava upozorile su na to da će ih novi zakon ugasiti ili će ih od informativnih glasila pretvoriti u emitere rijaliti programa. Međutim, mediji poput „Pančevca”, u kojima je situacija potpuno drugačija, neće imati takvih problema. Naprotiv. Naše preduzeće je ekonomski samoodrživo, a rukovodstvo izabrano iz redova zaposlenih pokazalo je da ume uspešno da vodi firmu, pa se model prepuštanja
akcija radnicima nameće sam po sebi kao jedini koji može sačuvati novine s tradicijom dugom 144 godine.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.