Vesti

09. 05. 2025.

Izvor: webinfo.rs

Apsolutni dobitnik konkursa za internet medije u 2025. godini u Ministarstvu informisanja je...

Ovaj tekst je nastavak istraživanja portala Webinfo o raspodeli sredstava na konkursu Ministarstva informisanja i telekomunikacija za 2025. godinu.

U prvom delu analizirali smo zašto nijedan medij iz Bečeja nije dobio ni dinar. 

U moru od preko tri stotine prijava pristiglih na konkurs Ministarstva informisanja i telekomunikacija za sufinansiranje internet medija u 2025. godini, jedno ime prošlo je gotovo neopaženo — ali ne i bez težine. Od 306 projekata podržano je svega 78, dok su preostala 228 odbijena. Na prvi pogled — oštra selekcija. Međutim, bez javno dostupnih obrazloženja i uz brojne primedbe na netransparentnost, postavlja se pitanje da li su kriterijumi bili strogi — ili selektivni, u skladu s poznanstvima, komisijskim vezama i pravilnikom izmenjenim tik pred praznike.

Prosečan iznos dodeljene podrške iznosio je oko 602.500 dinara, ali su zabeleženi i znatno veći pojedinačni iznosi — 700.000, 900.000, pa sve do 1.200.000 dinara. Prema dostupnim podacima, upravo taj maksimum dodeljen je projektu iza kojeg stoji Violeta Jovanov Peštanac — što je, koliko je poznato, najveći pojedinačni iznos koji je Ministarstvo dodelilo jednom internet mediju otkako postoji konkurs ovog tipa.

U takvom kontekstu, njen rezultat deluje izuzetno: četiri prijave, četiri odobrenja, ukupno 3,6 miliona dinara. Statistički — nenadmašivo. Strukturno — simptomatično.

Izbor bez greške

Tri projekta Peštanac je prijavila kao zastupnica udruženja iz Pančeva — „Oblak“ (dva projekta) i jedan za udruženje „Drugi Novi Centar“. Četvrti je podnela kao vlasnica PR agencije „Globalmedia“.

Prema dostupnim podacima iz Agencije za privredne registre (APR), Peštanac je zastupnica u pomenutim udruženjima i vlasnica PR produkcije „Globalmedia“, dok uređuje najmanje četiri portala: „Lokalne vesti“, „Vojvođanski agrar“, „Zeleni minuti“ i „Pančevo MojKraj“.

Ipak, u Rešenju o raspodeli sredstava za Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2025. Godini nije precizirano kako i gde će se ovi projekti realizovati.

Konkurs Ministarstva informisanja i telekomunikacija za internet medije u 2025. godini sprovodio se kroz dve budžetske klasifikacije: 481 — namenjenu udruženjima građana i 424 — namenjenu preduzetnicima i produkcijama. Kroz klasifikaciju 481, za koju je opredeljeno ukupno 21.880.000 dinara, Peštanac je dobila 3 miliona — što čini 13,7% celokupnog iznosa u toj kategoriji od ukupnih sredstava. Dodatnih 600.000 dinara dobila je kroz klasifikaciju 424.
Ukupno je za konkurs dodeljeno 47 miliona dinara.

I dodatna sredstva za etiku

U istoj godini kada je ostvarila rekordan uspeh na konkursu za internet medije – 2025, udruženje „Oblak“, čiji je zastupnik Violeta Peštanac, dobilo je i dodatnih 900.000 dinara na posebnom konkursu Ministarstva za unapređenje profesionalnih i etičkih standarda u informisanju. Projekat nosi naziv: „Digitalno opismenjavanje novinara: Optimizacija veb sadržaja i SEO“.

Tema projekta jeste legitimna i aktuelna. Ipak, činjenica da ista osoba u istoj godini dobija podršku u više različitih konkursnih linija, dok su istovremeno u procesu odlučivanja angažovani ljudi iz sistema u kojem je i sama ranije učestvovala — otvara prostor za pitanja.
Samo kroz konkurse Ministarstva informisanja i telekomunikacija u 2025. godini, Peštanac je ukupno inkasirala 4,5 miliona dinara.
Da li je reč o izuzetnoj stručnosti, dobro pripremljenim projektima, povoljnom spletu okolnosti — ili o obrascu koji zaslužuje dodatno razmatranje? Odgovore treba da ponudi transparentan sistem.

Ja tebi – ti meni

Priča, međutim, ne počinje 2025. godine. Prema dostupnim podacima, Violeta Jovanov Peštanac učestvovala je kao članica stručnih komisija za medijske konkurse u brojnim gradovima i opštinama, ali ćemo se trenutno bazirati na vojvođanske — Ada, Novi Bečej, Kovačica, Bela Crkva, Bečej, Žabalj, Titel, Subotica i Bečej 2024. godine. Ovi podaci su potvrđeni na osnovu javno dostupnih dokumenata objavljenih na sajtovima lokalnih samouprava, zapisnicima o konkursima i analizama Nezavisnog društva novinara Vojvodine, NUNS-a i portala Cenzolovka.

U većini slučajeva, Peštanac je bila član komisije za ocenjivanje medijskih projekata ispred udruženja ComNet (Mreža elektronskih medija Srbije), dok je u pojedinim opštinama nastupala ispred ARTS-a (Asocijacija radio-televizija Srbije) ili kao nezavisna stručnjakinja.

Sva ova udruženja direktno su povezana sa Vladanom Stefanovićem iz Subotice koji stoji iza mreže lokalnih televizija i radio-stanica. On je zakonski zastupnik ARTS-a, a do 2019. godine bio je i formalni zastupnik ComNet-a. Danas se u zvaničnoj evidenciji APR-a i na sajtu ComNet- mreže vodi kao zamenik predsednika Upravnog odbora — čime u praksi zadržava uticaj na oba udruženja.

U Bečeju, na primer, 2020. godine i prošle 2024. godine, Peštanac je sedela u komisijama na predlog ComNet--a i učestvovala u odlučivanju o dodeli maksimalnog iznosa upravo televiziji TV Bečej, članu ComNet- mreže. Treba napomenuti da ComNet- od 2015, a formalno od 2016. godine, gotovo bez prekida dobija najveće pojedinačne iznose za informisanje na lokalnim konkursima.

Bečej je samo jedan primer — model se u sličnom obliku ponavlja i u drugim lokalnim sredinama.
U tom kontekstu, možda i ne iznenađuje visok broj bodova koji je Violeta Jovanov Peštanac ostvarila na konkursima Ministarstva — sistem nagrađivanja unutar već poznatih krugova deluje kao logičan nastavak prethodnih uzajamnosti.

Ministarstvo informisanja se godinama trudilo da očuva „kakvu  - takvu” ravnotežu u sastavima konkursnih komisija i da izbegne dominaciju jedne interesne grupe, ali konkurs za 2025. godinu predstavlja jasan prelomni trenutak. Ove godine ni komisija Ministarstva informisanja i telekomunikacija nije bila izuzetak.

Među pet članova komisije nalazile su se Zorana Ljubojev, urednica i novinarka iz TV Bečej, ispred dobro poznatog ComNet--a, i Dragana Stefanović, ćerka Vladana Stefanovića, delegirana ispred ARTS-a.

Firma VTV d.o.o. Subotica, čiji je vlasnik Vladan Stefanović, okuplja mrežu lokalnih televizija, uključujući TV Bečej i TV Novi Bečej, koje su istovremeno članice ComNet-a i redovni korisnici budžetskih sredstava iz opštinskih i republičkih konkursa.

Povezanost Zorane Ljubojev i Dragane Stefanović sa Vladanom Stefanovićem je višestruka — porodična, profesionalna i organizaciona. Vladan Stefanović je osnivač i ključna figura u oba udruženja koja delegiraju članove konkursnih komisija — ComNet i ARTS. U zvaničnoj evidenciji APR-a naveden je kao zakonski zastupnik ARTS-a, dok se u ComNet mreži vodi kao zamenik predsednika Upravnog odbora — čime u praksi zadržava značajan uticaj na oba udruženja.

Violeta Peštanac, kao višestruka članica komisija imenovana upravo preko tih organizacija, sada se pojavljuje u ulozi dobitnice milionskih sredstava — koja su joj, kako pokazuje zvanična rang lista Ministarstva od 16. aprila 2025, odobrena uz gotovo maksimalne ocene upravo od strane Zorane Ljubojev i Dragane Stefanović.

Na primer, za projekat „Uticaj Svetog Save na slikarstvo i arhitekturu u srednjem veku“, Ljubojev i Stefanović dale su identične ocene — po 94 poena od maksimalnih 100. Za druga tri projekta takođe su imale visoke, „usklađene ocene”.

Sistem sa previše poverenja, premalo kontrole

Priča o Violeti Jovanov Peštanac nije optužba, već povod da se otvore ključna pitanja: ko su ljudi koji raspodeljuju javni novac, pod kojim uslovima i na osnovu kojih kriterijuma.

U tom kontekstu neizbežno je osvrnuti se na primenu Jedinstvenog informacionog sistema (JIS), koji je od 2025. godine zamišljen kao korak ka većoj transparentnosti — ali je otvorio niz ozbiljnih nedoumica.

Udruženja novinara UNS, ANEM, Lokal pres i druga javno su izrazila zabrinutost zbog nepravilnosti u funkcionisanju sistema — od duplih prijava istih kandidata (kao predstavnika udruženja i kao nezavisnih stručnjaka), do izostanka arhive izmena i unosa konkursa sa zakašnjenjem, ali pod ranijim datumima.

Posebno je problematično što nije jasno naznačeno ko je stvarni predlagač člana komisije, što otvara prostor za zloupotrebe — naročito u slučajevima kada su ista udruženja, poput ComNet mreže, višestruko prisutna i među članovima komisije i među korisnicima sredstava.

Samo dan pred novogodišnje praznike, 30. decembra 2024. godine, izmenjen je Pravilnik o sufinansiranju projekata u informisanju — tiho, u trenutku kada javnost gotovo i ne prati rad institucija.
Tom izmenom uvedena su nova pravila bodovanja kandidata za članove konkursnih komisija.

Konkretno, iskustvo od 16 godina u medijima sada donosi maksimalnih 25 bodova u toj kategoriji, što se može proveriti u zvaničnim obrascima za prijavu za 2025. godinu. Ova promena poklapa se sa biografijama nekih članova komisije, što dodatno otvara pitanja o pravilima i njihovoj primeni. Takođe, omogućeno je da isti izdavač konkuriše sa po jednim projektom za svaki od medija koje vodi, što dodatno menja konkurentski okvir.

Više portala, više informisanja — ili više prilika za dobijanje sredstava?

Dovoljno je platiti oko 4.000 dinara godišnje za domen i hosting i još 3.440 dinara jednokratno za upis u registar medija, uz status pravnog lica — i internet portal je osnovan. A tu se već otvara i dobra prilika da se sistem „nadmudri" i pristojno zaradi. Jedno pravno lice može registrovati u teoriji neograničen broj portala i za svaki od njih konkurisati s posebnim projektom.
Ako uz to postoji i dobar odnos sa članovima konkursnih komisija, vrlo je moguće da svaki od tih portala dobije finansijsku podršku — bez obzira na to koliko je aktivan, posećen ili uopšte relevantan. Neki sajtovi imaju simboličnu posećenost ili se ne ažuriraju mesecima, ali to niko sistematski ne proverava.
Zato ostaje pitanje: da li javni novac odlazi tamo gde zaista postoji informisanje — ili samo gde postoji registracija?

Kada se forma ispoštuje, a smisao izostane

U sistemu u kojem isti akteri mogu osnivati medije, konkurisati i imati veze u telima koja odlučuju o dodeli sredstava, pitanje kontrole postaje ključno. Prava konkurencija i javni interes ostaju u drugom planu sve dok ne postane obavezna provera ko, kako i za koga zaista informiše. Transparentnost ne sme biti stvar poverenja — već zakonske prakse.

Nastaviće se…