Vesti

24. 07. 2025.

Autor: Danica Đokić Izvor: Cenzolovka

Veljanovski: Vlast se boji da u Savet REM-a uđu oni koji ne rade po diktatu

Proces izbora Saveta REM-a dešava se u okolnostima koje su daleko od regularnih. Najveći problem je činjenica da u uslovima nerazvijene demokratije vlast tretira civilni sektor kao neprijatelje i subverzivne elemente, kaže profesor Rade Veljanovski, koga su svi učesnici ovog izbora prepoznali kao kredibilnog stručnjaka

Gotovo tri meseca otkako su studenti prekinuli blokadu Radio-televizije Srbije, jer je Odbor za kulturu i informisanje ispunio njihov zahtev, odlučivši da obustavi prethodni i raspiše novi konkurs za Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) – ovaj proces još uvek nije završen.

Uprkos naporima vlasti da formira Savet REM-a, jer od toga zavisi otvaranje Klastera 3 na putu evrointegracija i dobijanje novca od EU, pre tri nedelje je proces naglo obustavljen, bez ikakvih naznaka da li će se i kako nastaviti.

Na poslednjoj sednici, kojoj su prisustvovali predsednica Skupštine Ana Brnabić, vladajuća većina u Odboru i jedna poslanica opozicije, međunarodna zajednica i deo predlagača i kandidata, konstruktivna rasprava oko toga ko ispunjava, a ko ne ispunjava uslove da bude učesnik izbora Saveta REM-a prekinuta je žustrom raspravom oko tumačenja i primene delova zakona.

Deo predlagača, iz redova nevladinih organizacija, zalagao se za odbijanje određenih kandidata i predlagača, koje je vladajuća većina s druge strane srčano branila.

Farsa o dijalogu, koja je trajala dan i po, završena je odlaskom sa sednice predstavnika 78 predlagača i 16 kandidata, koji su prethodno saopštili da zbog neregularnosti i nezakonitosti napuštaju proces. Povratak su uslovili – sprovođenjem procedure u skladu sa zakonom.

Na ovoj sednici Odbora, i vlast i opozicija složili su se oko jednog – nesporni stručnjak za ovaj proces i Zakon o elektronskim medijima (ZEM), po kom se sprovodi, jeste profesor Rade Veljanovski, koji je učestvovao i u radu na novom ZEM-u.

Njegova tumačenja zakona su kao relevantna citirale i Ana Brnabić i zamenica predsednice Odbora Sanja Jefić Branković, dok je i zvanično dogovoreno da Veljanovski bude pozvan na javno slušanje kandidata kako bi dao mišljenje na proistekle dileme.

Veljanovski govori o tome kako tumači sporne odredbe zakona oko kojih se spotakao izbor Saveta REM-a, kako vidi ovaj proces, ponašanje vlasti, ulogu NVO i međunarodne zajednice.

Vlast postavlja svoj interes kao opšti 

Cenzolovka: Šta mislite o dosadašnjem procesu izbora Saveta REM-a?

Rade Veljanovski: Ovaj proces je potpuno u skladu sa namerama vlasti da nikako ne dopusti izbor principijelnog, doslednog, kompetentnog i javnom interesu posvećenog sastava organa koji donosi odluke u regulatoru elektronskih medija.

Prvo se vlast protivila da se u izmene Zakona o elektronskim medijima unese odredba o resetovanju Saveta, iako je to bilo predviđeno medijskom strategijom. Kada su na to morali da pristanu, učinili su sve da se proces prolongira, nezakonitim odugovlačenjem početka procesa kandidovanja potencijalnih članova, a zatim i prihvatanjem nezakonitih „ovlašćenih“ predlagača i kandidata koji ne zadovoljavaju zakonske kriterijume.

Cenzolovka: Kako vidite poziciju predlagača u ovom procesu: nevladine organizacije koje rade pod ogromnim pritiskom još od upada policije u prostorije nekih od njih, preko optužbi za izdaju zemlje, da stoje iza protesta koji se nazivaju terorističkim, do toga da su na početku ovog procesa optužene da su protiv evropskih integracija Srbije (od čega se tokom poslednje, neuspele sednice Odbora odustalo)?

Veljanovski: Ceo proces se dešava u okolnostima koje su daleko od regularnih, a najveći problem je činjenica što u uslovima nerazvijene demokratije vlast tretira civilni sektor, odnosno NVO, kao neprijatelje i subverzivne elemente.

Nema svesti o tome da su akteri civilnog sektora dragocen korektiv i okvir za definisanje legitimnih interesa i potreba građana. U savremenim, civilizovanim društvima, institucije sistema sarađuju sa NVO i tako stvaraju bolju socijalnu klimu izbegavajući nesporazume i sukobe.

Ovlašćeni predlagači, koji su definisani zakonom, u teškom su položaju kada se zalažu za ostvarivanje javnog interesa, jer vlast sopstveni, partikularni interes nameće kao opšti, pa kada ne može to da postigne sa zakonitim predlagačima, konstruiše one koji su joj lojalni, što je protivzakonito.

Optužba za usporavanje evropskih integracija je čista manipulacija, jer činjenice govore da vlast usporava proces neprincipijelnim ponašanjem.

Evropa može da pomogne, ali ne i da garantuje ili naredi zakonit proces

Poslednja sednica Odbora, nakon koje je proces izbora Saveta REM-a zaustavljen usled žučne rasprave oko ispunjavanja uslova predlagača i kandidata iz dve od devet kategorija, nije predviđena zakonom.

Proizašla je kao posledica dogovora sa zatvorenih sastanaka, organizovanih na inicijativu međunarodnih organizacija, nakon što je 78 predlagača i 16 kandidata saopštilo da napušta proces zbog kršenja zakona.

Rade Veljanovski kaže da međunarodna zajednica „čini ono što je u njenoj moći”.

„Trebalo bi da je nama, našoj vlasti, institucijama i svim ostalim akterima koji učestvuju u tom procesu, bitno da obavimo ovu aktivnost što bolje. Pošto se to ne dešava, predstavnici evropskih institucija i organizacija pokušavaju da pomognu, zato što je Srbija zvanično u procesu evropskih integracija i potpisala je sporazum o pridruživanju koji obuhvata i poštovanje standarda i principa u medijskoj sferi.

Međutim, međunarodna zajednica ne može da bude garant zakonitog procesa izbora članova Saveta REM-a jer je Srbija suverena zemlja, a još nije članica EU. Evropa može da pomaže, sugerira, ukazuje na iskustvo i regulatorni okvir Evrope, ali ne može da naređuje i garantuje.”

Cenzolovka: Kako tumačite komentare Evropske komisije u poslednjem izveštaju za Srbiju, u delu koji se odnosi na izbor Saveta REM-a? Da li su blage u odnosu na vlast, kao što neke međunarodne organizacije komentarišu?

Veljanovski: Moguće je o komentarima Evropske komisije imati različite stavove, ali neki drugi komentari iz Evrope su oštriji. Činjenica je da Evropa odlično zna šta se u Srbiji događa. Međutim, naša vlast ni jedne ni druge stavove ne uzima dovoljno ozbiljno, jer insistira na suverenizmu koji joj je odbrana od svakog kritičkog mišljenja iz međunarodne zajednice, čak i onda kada su primedbe i komentari krajnje dobronamerni. Uz to jasno pokazuje da nije iskrena na evropskom putu.

Evropska komisija je operativna institucija EU i kada bi ona zaoštrila stvari, to bi moglo da dovede do prekida procesa integracija i mogućih sankcija, a to ne bi bilo dobro mnogo više za one koji su kritički raspoloženi prema vlasti nego za nju samu.

Cenzolovka: Predstavnici vlasti su popustljivo i široko tumačeći zakon prihvatili kandidate za koje se očekivalo da će biti odbijeni, poput Rodoljuba Šabića, za kog su govorili da nema dovoljno adekvatnog iskustva. Potom bi isti taj širok i popustljiv princip primenili na kandidate javno naklonjene režimu, poput Miloša Garića, nekadašnjeg državnog sekretara, a sada savetnika ministra informisanja. Kako to ocenjujete?

Veljanovski: To je takođe manipulacija i pokušaj izigravanja zakona. Vlast se boji da bi, kada bi se dosledno držala zakona, morala da se pomiri sa tim da će u Savet REM-a ući većina kandidata koji nisu spremni da rade po diktatu. Zato pokazuje spremnost za nagodbe kojima bi ona pustila neke kandidate, da bi u krajnjoj liniji njeni kandidati imali većinu. Ako bi neko stavio primedbe na kandidate za koje se vlast zalaže, ona bi mogla da kaže: pa i ovi drugi nisu potpuno ispunili uslove.

To je sve dokaz šizofrene atmosfere u kojoj se ovaj proces događa i potpune nespremnosti za primenu iskustava demokratskog sveta u kome, bez obzira na to ko predlaže, bira ili imenuje članove koji odlučuju u regulatornom telu, ono ne radi za interese bilo kojih centara moći, već u interesu građana. Tu nema kompromisa i pogađanja.

Srbija nezrela za demokratska rešenja 

Cenzolovka: Deluje da je pojam „nezavisnosti” kandidata u ovom procesu i dalje nejasan. Iako zakon ne diskriminiše državne službenike kao kandidate za članstvo, bilo je više rasprava o tome da li u Savet može ući neko ko je bio državni sekretar u aktuelnoj vlasti, a sada je savetnik ministra, ili neko ko je već godinama deo strukture ozloglašenog REM-a. Šta znači nezavisan kandidat, odnosno član Saveta? Da li takve stvari, u procesima poput ovog, treba sagledavati strogo zakonski ili je dozvoljeno i etičko tumačenje?

Veljanovski: Sama činjenica da se pitanje nezavisnosti člana Saveta i danas smatra nerazjašnjenim, dovoljno govori o stanju naše demokratije i našoj ukupnoj zrelosti za primenu savremenih demokratskih rešenja, što je jako loše s obzirom na to da je sa izmenom medijske regulacije započeto pre 25 godina.

U razvijenom svetu to je opšte mesto i svi – stručna i opšta javnost – znaju da se, kada je reč o medijskoj sferi, pre svega radi o nezavisnosti u odnosu na vlast i njene strukture, ali i biznis sfere koja je povezana sa medijima. Dakle, to se odnosi i na Miloša Garića, koji je doskoro bio državni sekretar, a sada je savetnik ministra. To nema veze sa diskriminacijom, već sa predupređivanjem konflikta interesa, odnosno mogućeg uticaja vlasti na regulatora.

Što se tiče zaposlenih u stručnoj službi REM-a, kao član Radne grupe za izmenu Zakona o elektronskim medijima predložio sam da oni najmanje tri godine po odlasku iz REM-a ne mogu da budu predlagani za člana Saveta, jer je to takođe konflikt interesa, ali sam bio preglasan. Inače, u toj radnoj grupi bila su dva člana koji su nekada radili u REM-u. Ovo pitanje treba tretirati vrlo ozbiljno i sagledavati ga i zakonski i etički.

Cenzolovka: Udruženje novinara Srbije je ukazalo Odboru na nekoliko spornih kandidatura, onih koji ne poseduju dovoljno radnog iskustva u elektronskim medijima da bi bili članovi Saveta. I mada je Zakon o elektronskim medijima jasan u vezi s tim šta je elektronski medij, a Odbor naknadno dobio i tumačenje Ministarstva informisanja o tome, odbačene su samo kandidature onih protiv kojih su podneti zvanični prigovori, ali su pušteni oni protiv kojih nije prigovoreno. UNS je to ocenio kao diskriminatornu primenu zakona. Kako Vi to vidite?

Veljanovski: Svaka različita primena odredaba zakona u odnosu na kandidate je diskriminatorna, a ako su takva tumačenja davala ministarstva, a za to mogu da budu nadležni samo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i Ministarstvo pravde, to je dokaz neprincipijelne sprege, zapravo dogovora u vlasti da se izigra sopstveni zakon.

U sadašnjem Ministarstvu informisanja i telekomunikacija nema dovoljno kompetentne osobe za tumačenje medijskih zakona, što je takođe jedna od ilustracija ponašanja vlasti. To je tako zato što su vladaoci navikli da vladaju po svojoj volji i interesima, a ne po zakonu.