Vesti
07. 11. 2025.
Mesečni vodič: Političari protiv novinara u Srbiji
Slavko Ćuruvija fondacija: 163 verbalna napada na novinare u oktobru
Tokom oktobra 2025. godine, Slavko Ćuruvija fondacije zabeležila je najmanje 163 slučaja verbalnih napada na kritičke novinare i medije, upućena od strane 22 visoka državna zvaničnika i poslanika vladajuće stranke putem javnih nastupa i objava na društvenim mrežama. Broj napada u oktobru značajno je viši u odnosu na avgust (137) i septembar (141), čime se potvrđuje trend trajnog i sistematskog pritiska na kritičke glasove u Srbiji.
Povećanom broju verbalnih napada doprinelo je i redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine, ali i nekoliko orkestriranih kampanja usmerenih na targetiranje novinara i optuživanje medija da podstrekuju nasilje u državi.
Najaktivniji predstavnici vladajuće većine u verbalnim napadima na medije i medijske radnike tokom oktobra bili su:
narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec – 63 napada
predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić – 22 napada
narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović – 18 napada
predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević – 16 napada
narodni poslanik SNS Milenko Jovanov – 13 napada
predsednica parlamenta Ana Brnabić – 8 napada
U napadima su učestvovali i: ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski, ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, potpredsednica Vlade AP Vojvodina Sandra Božić, narodni poslanik Marijan Rističević, narodna poslanica Biljana Pantić Pilja, savetnica predsednika Srbije za medije Suzana Vasiljević, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, ministar bez portfelja Đorđe Milićević, potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar za javna ulaganja Darko Glišić, potpredsednik skupštine AP Vojvodine Nemanja Zavišić, narodni poslanik Radoslav Milojičić Kena, direktor PIO fonda Relja Ognjenović, gradonačelnik Novog Sada Žarko Mićin, direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon (ukupno 23 napada).
Visoki državni zvaničnici su napade koristili kako bi profesionalno diskreditovali novinare i medije, te dehumanizovali i etiketirali medijske radnike kao izdajnike i strane plaćenike. Tokom oktobra, mediji su nazivani „štrokaderskim“, „antisrpskim“, „kriminalnim“, „blokadersko – terorističkim smećem“, „posrnulim“ itd. Iz skupštinskih klupa moglo se čuti da u Srbiji postoji „previše slobode medija“, a novinarima se sve češće preti i hapšenjem.
Narativi u kojima se novinari i mediji kriminalizuju, odnosno optužuju za izvršenje ili podsticanje na krivična dela, sprovođenje državnog udara, terorizam i sl., u prethodnom periodu su obilato korišćeni. Mediji su, tokom vidljivo orkestriranih kampanja, optuživani da zagovaraju „nasilnu smenu vlasti“ i „nasilno rušenje ustavnog poretka“, „podstiču na nasilje“ i „otvoreno pozivaju na revoluciju“, „plasiraju laži u cilju destabilizacije države“ i „uznemiravaju javnost“.
Nakon što je 22. oktobra došlo do pucnjave i požara u ilegalnom šatorskom naselju postavljenom ispred Narodne skupštine, tzv. Ćacilendu, zvaničnici su pokrenuli kampanju kojom su pokušavali da nametnu narativ da, između ostalih, mediji snose odgovornost za ovaj incident time što su kreirali „atmosferu linča“, „huškanjem stvorili uslove“ i medijski najavljivali takve događaje, pa čak i da je do pucnjave došlo da bi se „udovoljilo“ medijima.
U najmanje 10 slučajeva meta napada bili su mediji u regionu, najčešće hrvatski, koji su optuživani da podržavaju proteste i da insinuiraju smenu vlasti u Srbiji. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, u jednom obraćanju, aludirajući na medije iz Hrvatske naveo da „ne zna ko su te čike u belom koji mogu da im pomognu“.
Najviši državni zvaničnici, predvođeni predsednikom države Aleksandrom Vučićem i liderom SNS-a Milošem Vučevićem, sistematski su koristili aktuelne društvene okolnosti da oblikuju narative u kojima se kritički novinari i mediji prikazuju kao širitelji laži, neprijatelji države i destabilizujući faktor u društvu. Zapaljivom retorikom i pozivima institucijama da ih „pozovu na odgovornost“, dodatno su podsticali atmosferu netrpeljivosti i pritiska na medije.
Neposredno pred komemorativni skup povodom godišnjice pogibije 16 ljudi na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra, Aleksandar Vučić je komentarisao potez NUNS-a da svojim članovima podeli pancire i šlemove, navodeći da su upravo novinari ti koji izazivaju nasilje i priželjkuju ratove i sukobe, te da će svi biti pohapšeni.
Najčešći povodi za napade bili su:
protesti – 50 slučajeva
pucnjava u Ćacilendu – 36
kampanja o „medijskim lažima“ – 10
aktuelnosti / dnevna politika – 54
izveštavanje RTS – 13
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.