Vesti
01. 12. 2025.
Martinoli: Teško da se izabere nezavisan direktor RTS, ta funkcija neće doneti boljitak i suštinsku promenu
Upravni odbor Radio-televizije Srbije usvojio je tri prijave na konkursu za generalnog direktora javnog servisa, među kojima i prijavu sadašnjeg predsednika Upravnog odbora Branislava Klanščeka. Prihvaćene su i prijave Stanislava Veljkovića i Dejana Stankovića, a odbačene četiri prijave kao nepotpune. Da li išta zavisi od imena i biografije? Hoće li se nešto menjati u radu javnog servisa?
Profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Ana Martinoli ocenila je u Novom danu da je očekivala „više zvučnih imena“, bez želje da omalovažava bilo čiju biografiju, ali da je činjenica da je reč o najvišoj poziciji, najvažnije medijske institucije u jednom društvu – javnog servisa.
„Sa nestrpljenjem sam iščekivala da se te koverte otvore i kad sam videla kako izgleda struktura, bila sam zbunjena, ali kada sam počela da razmišljam o tome, imalo je smisla“, navodi.
Kako ističe, RTS godinama unazad, a naročito u protekloj godini, prestao je da bude javni prostor koji ima težinu u smislu nekakve kvalitetne debate.
„U ovom trenutku RTS nije ugledna medijska institucija kakva bi trebalo da bude, s obzirom na to da je reč o javnom servisu. Sa druge strane, činjenica da ne postoji nekakva snažna profesionalna konkurencija za ovu poziciju, govori između ostalog i o tome da neko ko je dugo gradio neki svoj profesionalni kredibilitet i ugled, nije baš spreman da ga stavi u zalog nečega što, pre svega, liči na političku instrumentalizovanu akciju i proces“, objašnjava.
Navodi i da Strategija razvoja sistema javnog informisanja za period do 2025. godine na više mesta konstatuje vrlo ozbiljne strukturne probleme RTS-a koji su, između ostalog, vezani za način na koji je zakonski organizovana ta hijerarhija, odnosno odnose između REM-a, Upravnog odbora i direktora.
„Sama činjenica da REM kod nas nije nezavisno telo, da je on direktno vezan za imenovanja Upravnog odbora RTS-a, a onda Upravni odbor RTS-a za imenovanje direktora, govori da kada je bilo koji od tih koraka na neki način politički zavisan ili da ima neku vrstu ograničenog prostora da deluje onako kako bi to bilo u javnom interesu, taj direktor teško da može da bude potpuno nezavisan. Teško je da može da se izabere direktor koji je potpuno nezavisan“, objašnjava.
Funkcija direktora, smatra, iako važna, neće doneti nekakav boljitak i suštinsku promenu u onim segmentima u kojima RTS pokazuje najveće slabosti.
„Vlast na razne načine šalje poruke da RTS mora biti omalovažen, ponižen. Nažalost, i RTS je tome doprineo. Između ostalog, samim tim što vi kada pogledate strukturu programa RTS-a i kada vidite šta su najgledaniji segmenti, vidite da se RTS u ovom trenutku na tržištu nameće publici pre svega nekim sadržajima koji su očekivani na komercijalnim televizijama – domaćim serijama, sportskim sadržajima, nemoderiranm monolozima presdesnika…“, objašnjava.
Kako dodaje, mnogo je načina na koji je RTS erodirao i poverenje u svoj rad i na kraju krajeva tu svoju poziciju javnog medijskog servisa u ovom društvu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.