Vesti

14. 01. 2026.

Autor: Ana Martinoli Izvor: Radar

Medijsko tržište Srbije u 2025 – godina “konsolidacije pod pritiskom”

Protekla medijska godina pokazala je da pritisak više ne mora da se odvija samo kroz napade na novinare, već da je efikasniji i „tiši“ kroz menadžerske dogovore, tržišne transakcije i distribucione poluge. U 2026. medijsko tržište će funkcionisati, ali sa sve užim prostorom za kritičko, profesionalno i istraživačko novinarstvo

U 2025. medijsko tržište u Srbiji nije bilo priča o razvoju, inovacijama, digitalnim pretplatama i novim formatima, već priča o vlasništvu, distribuciji i političkoj ekonomiji vidljivosti. Ključna pitanja su bila ko ima infrastrukturu, ko kontroliše kablove i signale, ko raspodeljuje javni novac i ko odlučuje šta će biti dostupno publici. U takvom ambijentu, suštinske promene se nisu dešavale u redakcijama, već u telekom-biznisu, regulatornim prazninama i jačanju pritisaka na profesionalne medijske glasove.

Tržišni zemljotres: telekom konsolidacija kao medijska politika

Najveći potres 2025. bile su dinamike vezane za SBB/United ekosistem, telekom tržišta i dostupnost kanala, koje su suštinski bile vezane za pitanje medijskog pluralizma. BIRN je u septembru opisao niz kontroverzi oko promena vlasništva i upravljanja, uključujući činjenicu da je direktor kompanije koja je kupila SBB dobio državljanstvo Srbije diskrecionom odlukom Vlade, uz širi kontekst posledica po tržište i distribuciju kanala. Paralelno, Cenzolovka je pratila razvoj situacije oko Telekoma i jačanja uticaja kroz infrastrukturu, uz upozorenja da “slabljenje, gašenje ili pripitomljavanje” medija može desetkovati nezavisnu scenu. U novembru isti portal piše i o konkretnim poslovnim potezima (npr. preuzimanje pretplatnika Orion telekoma), što dodatno pojačava koncentraciju.

Zašto je sve ovo važno? Zato što pokazuje da se u Srbiji medijski pluralizam ne definiše i ne uspostavlja samo na kiosku ili na internetu, nego i u tome šta uopšte “dolazi” do daljinskog upravljača – a to je prostor koji se u 2025. ubrzano sužavao, pa i zatvarao.

“Slučaj snimak”: kad urednička politika postane predmet dogovora

Krajem leta, audio-snimak razgovora čelnika Telekoma i United Grup dobio je međunarodni odjek i postao jedna od najjasnijih ilustracija kako se ekonomska moć i politički pritisak prelivaju u uređivačke odluke. OCCRP je objavio priču o procurelom razgovoru o “podrivanju/slabljenju” medija koji daju prostor glasovima pobunjenog društva, studentskog pokreta i opozicionih stranaka. Evropska komisija je u izveštaju o Srbiji eksplicitno navela zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja na medije i pomenula ovaj slučaj kao signal mogućeg političkog pritiska na medije kritične prema vlasti. Media Freedom Rapid Response partneri su upozorili na opasnost pokušaja političke kontrole nad „poslednjim velikim nezavisnim TV brendovima„, N1 i televizije Nova.

Tako je 2025. medijska godina pokazala da pritisak više ne mora da se odvija samo kroz napade na novinare, već da je efikasniji i „tiši“ kroz menadžerske dogovore, tržišne transakcije i distribucione poluge.

REM kao usko grlo: regulatorni vakuum i sporan izbor Saveta

Regulator za elektronske medije (REM) je tokom godine bio jedan od ključnih simptoma korumpiranog i devastiranog medijskog sistema u Srbiji. Kraj godine dočekan je bez novog sastava Saveta, uz kontinuirane sporne procedure izbora i javne kritike. Tako medijsko tržište duže od godinu dana nema legalni mehanizam nadzora, regulacije i kontrole, a zbog optužbi o netransparentnosti i kršenju Zakona o elektronskim medijima, nezavisni kandidati su povlačili svoje prijave, pa čak i davali ostavke na svoje pozicije. Za medije to znači dapravila igre postaju stvar političke volje, a ne predvidivih, zakonom definisanih standarda.

Pritisci, napadi i “normalizacija” zastrašivanja

2025. godina je u javnom prostoru obeležena masovnim protestima i zaoštrenom retorikom, a to se prelilo i na medije. Britanski Guardian je još u martu preneo upozorenja urednika da je sloboda medija u Srbiji na “opasnoj prekretnici”, uz navode o uznemiravanju, fizičkim napadima i kampanjama protiv novinara. AP i međunarodni akteri (MFRR) ukazuju na rast pretnji, napada i pravnih pritisaka, uz pozive EU da ozbiljnije reaguje. Ovi procesi imaju direktnu tržišnu posledicu: bezbednosni i pravni rizici pretvaraju se u stalne troškove rada, koje male redakcije i istraživački timovi najteže podnose.

Dodatni signal krhkosti medijskog sistema u 2025. bili su otkazi i protesti novinara i urednika u Eurnjuz Srbija. Odluke o raskidima ugovora, promene u uređivačkoj strukturi i javni istupi zaposlenih ukazali su na duboko nezadovoljstvo profesionalnim uslovima rada, ali i na strah da se ekonomski i menadžerski potezi koriste kao mehanizam oblikovanja uređivačke politike. Protesti su pokazali da pritisci na novinare više ne dolaze isključivo spolja, već se sve češće institucionalizuju kroz interne reorganizacije, „restrukturiranja“ i odluke koje direktno utiču na autonomiju redakcija.

Novac države i lokalni konkursi: “projektno sufinansiranje” kao mehanizam kontrole

U teoriji, konkursi za sufinansiranje postoje da bi podstakli medijske kompanije i organizacije da proizvode sadržaj koji u fokusu ima javni interes. U praksi, 2025. je nastavila obrazac sumnji u političku pristrasnost i netransparentnost. ANEM je ukazao da se projektno sufinansiranje na lokalu često svodi na dodelu novca medijima bliskim vlasti i onima koji izbegavaju osetljive teme (poput protesta). Cenzolovka je pratila kašnjenja i probleme u sprovođenju lokalnih konkursa. Ministarstvo informisanja i dalje raspisuje konkurse i donosi odluke o sastavima komisija na nacionalnom nivou, ali ključni problemi ostaju: kriterijumi, efekti i kontrola kvaliteta.

Konačno, kao i prethodnih godina, mediji lojalni vlasti uživali su stabilne prihode iz državnih oglasa, subvencija i sponzorskih ugovora sa javnim preduzećima, stvarajući dvostruko tržište: jedno za one koji „zaslužuju“ finansijsku sigurnost, i drugo za sve ostale. Tako pritisak na pojedine medije u 2025. nije bio samo u tome ko dobija novac na konkursima, već i u tome kome je praktično onemogućen pristup tržištu oglašavanja. Sistem „ekonomske getoizacije“ u kom privatne kompanije, čak i one bez direktnih veza sa državom, izbegavaju oglašavanje u kritički nastrojenim medijima, plašeći se odmazde kroz poreske inspekcije ili gubitak državnih tendera, nastavio je da oblikuje budžete redakcija. To je dovelo do opasne zavisnosti od međunarodnih donacija, koje postaju sve oskudnije usled globalnih kriza. Ovaj „zamor donatora“ postavlja pred nezavisne redakcije egzistencijalno pitanje: kako održati profesionalizam na tržištu koje je namerno osiromašeno i razoreno za svakoga ko izveštava u javnom interesu?

Publika se seli na platforme, a poverenje u medije ostaje nisko

Dok se tržište konsolidovalo, publika je menjala navike. Rojters Institut (Digital News Report 2025) navodi da su građani Srbije među najvećim korisnicima društvenih mreža za vesti u Evropi (posebno mlađi), što dodatno menja ekonomiju pažnje i gura redakcije u borbu sa algoritmima. To nije neutralna promena: kad publika zavisi od platformi, onda distribucija postaje nova urednička politika. U Srbiji se to preklapa sa lokalnim pritiscima i koncentracijom infrastrukture.

Međutim, i onlajn okruženje je u 2025. godini donelo niz novih izazova. Pored tradicionalnih emitera, digitalni prostor je preplavljen fenomenom ghost portala – ad-hok informativnih platformi bez impresuma ili sa fiktivnim uredništvima. Ovi portali služe isključivo za pokretanje koordinisanih kampanja diskreditacije (character assassination), koje zatim preuzimaju mediji sa nacionalnom frekvencijom, stvarajući privid masovnog izveštavanja. Ovaj proces je dodatno automatizovan upotrebom AI botova, posebno na društvenoj mreži X, gde algoritamske promene favorizuju plaćene naloge, omogućavajući da dezinformacija postane dominantan narativ pre nego što profesionalne redakcije stignu da je provere.

Erozija javnog govora i normalizacija nasilja u medijima

Paralelno sa infrastrukturnom konsolidacijom, u Srbiji se dogodio i semantički kolaps javnog diskursa. Opskurne kablovske TV stanice i onlajn portali, ali i pojedini nacionalni emiteri, nastavili su, čak progresirali, sistematsku normalizaciju govora mržnje, dezinformisanja i javnog ponižavanja kao legitimne novinarske prakse. Ovi mediji su i u 2025. godini funkcionisali kao alati za diskreditaciju koji političke oponente, aktiviste, novinare i građane targetiraju kroz lažne optužbe, izvrtanje konteksta i direktne pretnje, uglavnom bez ikakvih pravnih posledica.

Retorika nasilja se prenela sa ekrana u stvarnost – kada voditelj sa nacionalne frekvencije studente nazove „plaćenicima stranih sila“ ili „teroristima“, to stvara okruženje u kome se normalizuju fizički napadi na terenu. Ovaj obrazac funkcionisao je kao dvostruki mehanizam: s jedne strane, stvarao je paralelnu stvarnost za deo publike koji konzumira isključivo ove kanale, a s druge, iscrpljivao je kritičko mišljenje kod onih koji su svesni manipulacije jer zahteva konstantnu proveru činjenica i borbu protiv lavine dezinformacija.

Normalizacija obmane dovela je do toga da javnost gubi kriterijume za razlikovanje istine od laži – kada su svi „pristrasni“, onda niko nije, a kada su sve izrečene tvrdnje „političke optužbe“, onda ne postoji legitimna kritika. Posebno opasan bio je fenomen „informativnih“ programa u prime time-u koji su oblikovali dnevni tok tumačenja događaja, gde panel gostiju (najčešće bez relevantnih ekspertskih kompetencija) viče, prekida i ismeva svakoga ko ne deli vladajuću paradigmu.

Ove emisije nisu bile debate, već rituali javne egzekucije argumenata i ličnosti u kojima je cilj bio poniženje, ne razumevanje. Posledice na kvalitet informisanja su katastrofalne. Građani su nastavili da gube sposobnost prepoznavanja razlika između legitimnih izvora i propagande, između verifikovane činjenice i glasine, između javnog interesa i političke kampanje. I dok je mlađa publika ove kanale masovno napustila, starija demografija, posebno van velikih gradova, ostala je zarobljena u eho-komorama gde je svakodnevno izlagana strukturisanom nasilju i obmani. To je produbilo generacijski i geografski rascep u percepciji stvarnosti, gde deo društva živi u fundamentalno drugačijem informacionom univerzumu od drugog dela. Tako je u 2025. godini nastavljen trend medijskog kreiranja apolitične, cinične javnosti i visoko fragmentiranog društva bez zajedničkih činjeničnih osnova koje bi omogućile konstruktivan dijalog, što dugoročno ugrožava same temelje demokratskog procesa i socijalne kohezije.

Sve ovo ima direktan efekat i na novinarski poziv: mladi talenti izbegavaju istraživačko novinarstvo, iskusni novinari odlaze u PR ili izgaraju u samocenzuri, a redakcije ostaju bez kontinuiteta znanja, iskustva i profesionalnih refleksa koji se ne mogu brzo nadoknaditi novim kadrom.

Šta medijima u Srbiji donosi 2026. godina?

Dešavanja u medijima tokom 2025. mogu delovati obeshrabrujuće i sumorno, posebno imajući u vidu da su deo višegodišnjeg trenda sistematskog ugrožavanja medijskih sloboda, obesmišljavanja medijskih zakona i manipulisanja tržišnim mehanizmima sa ciljem kontrole. S obzirom na nestabilne, vanredne društveno-političke okolnosti izvesno je da će se pokušaji „utišavanja“ kritičkih glasova u medijima nastaviti, a jedan od načina je i dalja konsolidacija distribucije. Mogli bi se nastaviti procesi započeti u prošloj godini – umesto otvorene cenzure, biće sve dominantniji ekonomski mehanizmi. Mediji kritički nastrojeni prema vlasti će se verovatno suočiti sa smanjenom dostupnošću na kablovskim mrežama, mogućim povećanjima troškova distribucije ili „tehničkim problemima“ u emitovanju. Novi vlasnici infrastrukture će verovatno nastaviti sa selektivnim pristupom kanalima.

REM će ostati paralizovan ili će biti popunjen poslušnim, podobnim kadrom. Malo je verovatno da će REM u 2026. postati nezavisan regulator. Izvesnije je da će se dogoditi jedan od dva scenarija: ili će ostati u vakuumu (što odgovara onima koji žele tržište bez pravila), ili će biti popunjen kadrovima odanim aktuelnom režimu, što će formalizovati već postojeću praksu.

Međunarodna zajednica će nastaviti seriju simboličnih pritisaka, bez konkretnih posledica. EU izveštaji, upozorenja i rezolucije će se pojavljivati, ali bez konkretnih sankcija ili uslovljavanja. To će sadašnjim srpskim vlastima omogućiti da nastavi igru „dovoljno reformi za nastavak pregovora, nedovoljno za stvarnu promenu“.

Eskalacija pravnih pritisaka umesto fizičkih napada će verovatno biti još jedan mehanizam pritiska i kontrole prisutan i u 2026. Kako međunarodni pritisci budu rasli, fizički napadi na novinare postaće reputaciono „skupi“. Kao dodatni oblik pritiska može se očekivati porast SLAPP tužbi, strožijih i frekventnijih inspekcija u kritičkim medijima i dugotrajnih sudskih procesa koji iscrpljuju male redakcije finansijski, ali i profesionalno.

Nacionalni brendovi (N1, Nova S i preostali delovi United portfolia) će možda opstati uz pomoć međunarodne vidljivosti i podrške. Lokalni mediji, međutim, bez te vrste zaštite i već zavisni od netransparentnih lokalnih konkursa, lako mogu postati žrtve prvog snažnijeg talasa gašenja ili autocenzure.

Mlađa publika će nastaviti odlazak na TikTok, Instagram i YouTube u potrazi za vestima. To će imati pozitivne i negativne posledice – novi, autentični, brzi i dinamični novinarski formati mogu zaobići tradicionalnu distribuciju, ali će i vidljivost snažnije zavisiti od algoritamskih politika i trendova dezinformisanja, što može opteretiti biznis modele tradicionalnih medijskih redakcija.

Intenzivni protesti koji traju duže od godinu dana doprineli su da dezinformacioni ekosistem počne da deluje brže i koordinisanije nego ranije. Lažne vesti o nasilju, manipulisanje snimaka, koordinirane kampanje diskreditacije deljeni kroz prorežimske kanale pokazali su da sistem za proizvodnju obmane postaje praktično industrijalizovan. Dodatni izazov u 2026. godini biće porast AI generisanih deepfake sadržaja i automatizovanih botova koji će medijsko obmanjivanje činiti jeftinijim, bržim i teže proverivim.

Društveno-politički „okidači“ koji će imati uticaja i na medijsku scenu biće potencijalni nastavak studentskih i građanskih protesta ili izbori. Ako dođe do novih masovnih protesta ili zvaničnih predizbornih kampanja, to će biti test za sve mehanizme kontrole medija. To bi mogao biti trenutak i kada će „tihi“ pritisci postati ogoljeniji i konkretniji – blokiranje signala, masovne tužbe ili nagla „restrukturiranja“ vlasništva. Vesti koje nam stižu u prvim nedeljama januara („Tri nova lokalna medija, istog vlasnika i s istim urednikom, registrovana u 2026. godini“) daju nagoveštaj kako bi to moglo da izgleda.

Tako bi 2026. godina za medije mogla da bude ne godina dramatičnog zaokreta, već postepenog zatvaranja slobodnog medijskog prostora kroz ekonomske i regulatorne mehanizme. Medijsko tržište će funkcionisati, ali sa sve užim prostorom za kritičko, profesionalno i istraživačko novinarstvo – što će biti vidljivo ne kroz gašenja medija, već kroz njihovu sve veću irelevantnost, nedostupnost i finansijsku neodrživost.

Ipak, otpornost dela novinarske zajednice, rast platformskih inicijativa i građanska svest koja je rasla tokom prošlogodišnjih protesta pokazuju da prostor za kvalitetno novinarstvo nije potpuno zatvoren. Činjenica da se kvalitetno novinarstvo i dalje proizvodi, deli i pronalazi publiku pokazuje da medijske slobode u Srbiji nisu poražene, ali da će morati da nalaze nove prostore afirmisanja i borbe. 2025. godina jeste pokazala kako i koliko se medijski prostor može suziti, ali je podsetila i da se on i dalje širi tamo gde postoje publika, solidarnost i volja da se istina brani – i onlajn, i van strogo formalnih medijskih institucija.