Vesti
13. 09. 2013.
Javno pismo ministru kulture i informisanja Ivanu Tasovcu
Velika očekivanja
Ovih dana mnogi vam pišu, šalju preporuke, upućuju, savetuju... jer su od vas velika očekivanja. Neki to čine ne bi li vam pripomogli, neki drugi ne bi li vam odmogli, odnosno ne bi li se preporučili, ili zamutili ionako veliki mutljag koji vlada javnom, političkom, društvenom i kulturnom scenom.
Treba se nositi sa svim tim... Iskreni ne bi da su u vašoj koži. Dobronamerni se grizu kako ćete... Ostali posmatraju iz znatiželje, ili iz zluradosti.
Vi znate šta znači biti na podijumu i koliko vaš akord zavisi od dara i rada - odnosno spremnosti, a koliko od toga da li je instrument na kome svirate naštimovan kako treba, ali i od toga koga imate u orkestru, a naročito ko vam svira prvu violinu. Nije nezanemarljivo ni gde svirate i pred kim... Može biti da će vama ministarska kancelarija biti (kao) koncertna dvorana, ali sve što budete radili biće kao da ste na otvorenom. A na otvorenom je mnogoglasje, tako da preti opasnost da se uopšte ne čujete, ili pak da se pogrešno čujete.
I kada ste već tu gde ste, a naročito kakvi jeste - ne zaboravite ko ste. Naime, nikada ne zaboravite da ste umetnik, iako će se svi truditi da postanete službenik, i to baš Njihov, ne samo državni. Na to ne pristajte iako će vam za to dati platu. Iako vam daju platu, ne dozvolite da vas plaćaju. Jer od onih koje oni plaćaju očekuju da igraju kako oni sviraju. Zato, dakle, držite se svog integriteta i instrumenta. A instrument, to su sada vaše ideje, koje pretpostavljam imate. Jer, imati ideje znači imati viziju. Bez vizije vi ćete zaista postati službenik i to tuđih ideja. A ideje će vam ispostavljati najpre vlast, a onda i zainteresovani: kulturni radnici, umetnici (i neumetnici), i sve one mnogobrojne uslužno-islužene službe.
Vama će biti potrebno da (za mandata) pokušate da ostvarite svoje ideje, makar one bile i utopističke. Jer upamtite, samo utopije dovode do promena, da ne kažem revolucije. Vi ste tu pretpostavljam da osmislite i napravite nov model kulturne politike koji će podrazumevati dostojanstvenije status kulture (a time i onih koji se njome bave, i onih koji je čine, prave...), ali i promenu kulturnog modela, koji neće biti narodnjački ili mondijalistički. Vi ćete se pretpostavljam rukovoditi estetskim kriterijumima, koji su uvek nešto viši od pripadnosti naciji, religiji, rodu, socijalnom statusu, partiji, etc. Uostalom, umetnost je uvek individualan čin, iako se njome kite nacije i narodi. Da parafraziram Marinu Cvetajevu, umetnik se postaje da se ne bi bio Rus, Francuz, Nemac... da bi se bilo sve. Da, Marina Cvetajeva je bila ruska pesnikinja, ali da li je to ikome važno dok je čita u Arizoni ili Beogradu.
Pesnik koji piše da bi se znalo da je Srbin, i nije pesnik nego samo Srbin. I jedna domaća natuknica, tek da bismo se bolje razumeli: da li je recimo važno da li Emir Kusturica pravio svoje filmove kao Srbin, Musliman, Bosanac, ili Jugosloven? Nikoga u svetu filma to ne interesuje, jer to su samo Kusturičini filmovi, koji se prepoznaju po autentičnoj poetici. Ne očekujem da se vi - Ivan Tasovac, bavite poetičkim pitanjima, niti pak da vi sami uspostavlja vrednosne kriterijume u svim oblastima umetnosti i kulture (ima dovoljno pozvanih), ali ih vi takođe morate prepoznavati da biste najbolje promovisali u reprezente. Da biste odvojili žito od kukolja. A to neće biti lako jer kukolj je prekrio žito, uglavnom.
Ono što verujem da znate jeste da u kulturi nema demokratije, odnosno da estetski kriterijumi nemaju nikakve veze sa demokratijom. Jedni demokratski princip u umetnosti je - vrednosni kriterijum. Ako je (naš) socijalistički model kulture nekada vrlo uspešno koketirao sa internacionalizmom, današnji iz sve snage koketira sa narodnjaštvom. A narodnjaštvo kao ne može bez kumašina i jatebitimeni, odnosno bez pilićarenja i piljarisanja. No, ne očekujemo od vas kao ministra da preuzmete poslove sanitarne, tržišne ili policijske inspekcije, kao što ne očekujem da se bavite računanjem i preračunavanjem, kao ni krpljenjem ili malanjem, pa ni propisima ili zakonima, to treba da rade službe. Na kraju, niste vi Vučić Aleksandar.
Od vas očekujem da se zalažete za kulturni elitizam, a ne kulturni populizam. Populizam, u svim vidovima, ostavite političarima. Elem, ako se dogovorimo da kulturom nećemo zvati estradu i slične populizme, kič, treš (a bilo bi lepo, i korisno, povratiti u život zakon o kiču i šundu), i betseler-cice, onda smo svi mi već završili pola posla. Ostala polovina treba da se odvija na terenu. Kako? Podizanjem (kulturne) svesti. Jedan konkretan primer: tamo gde peva Ceca, na Ušće, treba dovesti Anu Netrebko sa nekoliko svetskih tenora, baš kao što neko beše doveo Džegera. Neka to bude model.
Podizanje svesti treba da je ključna tačka kulturne politike. Da, ali ne ovde, reći će neko. Vi se sećate kada su Pavaroti, Domingo i Kareras priređivali koncerte diljem sveta (i na otvorenom), i pretpostavljam da i vi mislite da je to bio deo kulturne politike, a ne samo punjenje džepova. Kada se u Njujorku priređuju koncerti klasične muzike u Central parku, ili na drugim terenima za piknike, svi oni koji su došli na piknik ili da džogiraju, voze bicikl... sigurno nisu muzički obrazovani, pa ipak niko od njih ne protestuje što ih neko ometa u rekreativnim aktivnostima ili budističkom miru, ne, to je već deo kulture, to je već tradicija. To je dizanje svesti.
Treba činiti velike poteze, ne ustručavati se i zadovoljavati se malim pomacima ili skeč-varijantama (kao što beše muziciranje nekoliko vaših muzičara iz Filharmonije u tzv. Silikonskoj dolini). Uostalom, zašto bi samo oni iz silikonske bili poželjna ciljna grupa? Beogradske filharmoničare na Ušće i Kalemegdan! Ili, zašto bismo imali samo Egzit i Guču, zašto ne i Operski (evropski) festival na otvorenom - Viminacijum, Kalemegdan, Smederevska tvrđava... ima dovoljno lokaliteta. Ukus se stvara i razvija usmeravanjem, a ne sam od sebe, to treba da je uloga ministra kulture (sa Ministarstvom kulture), a ne političara koji će uvek biti zainteresovani za podilaženje ukusu širih narodnih masa, za populizam u politici i kulturi. Jer, političarima trebaju glasači, a ne kultura. Znamo kako se to zbilo devedesetih, da ne ponavljamo, iako iz toga nikakvu lekciju nismo naučili.
Vaši prioriteti treba da su: dovođenje velikih svetskih izložbi u prostore gde je to moguće (makar to bila Skupština Srbije, Beli dvor, napušteni vojni objekti), dok se Gordijev čvor sa našim muzejima ne razreši, svetskih muzičara i pisaca da bismo uspostavili komunikaciju sa svetom, i repere prema samima sebi. Od vas će svi tražiti, nekima treba i dati. Piscima su potrebne stipendije, rezidencijalni boravci... pomoć kod prevođenja na druge jezike i plasman na svetsko književno tržište. Naravno, treba pomoći i izdavačima, i mnogim drugima. Ali prioritet je pomoć perspektivnim umetnicima, a trenutno ih imamo najviše među muzičarima (ne samo izvođačima, već kompozitorima, a naročito kompozitorkama) i slikarima/slikarkama, njih treba prepoznati kao naš kreativni, kulturni potencijal, kao reprezente Srbije.
Takođe, očekujem od vas, gospodine Tasovac, da se založite za održavanje Parade ponosa, i pobijete kvaziargumente ministra unutrašnjih poslova (i beše li, premijera) o ugrožavanju bezbednosti, te da stanete na čelo Parade 28. septembra. Jer, i to je kultura.
Autorka je pesnikinja
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.