Vesti
22. 11. 2013.
Duge cevi: Čas ih kriju, čas ih ne vidiš
Na silu upriličeno glasanje koje je 17. novembra održano u Kosovskoj Mitrovici pokazalo je koliko su cenzuri i autocenzuri podložne ne samo srpske već i mnoge strane televizijske stanice Kada se „izbori“ održani u Kosovskoj Mitrovici 3. novembra uporede sa „izborima“ od dve sedmice kasnije, došlo je do upadljivog smanjenja jedne izlaznosti: televizijskih kamera je 17. novembra bilo mnogo manje nego u prvom pokušaju.
To se naročito odnosi na TV (pa i radio) kuće iz inostranstva, kojima je prvo „glasanje“ očigledno bilo mnogo zanimljivije nego ponovljeno. Potpisnik ovih redova, koji je igrom slučaja u oba navrata bio na licu mesta u Kosovskoj Mitrovici, izbrojao je barem četiri strana izveštača koji su se bili spustili na obalu Ibra trećeg, ali su ipak izostali 17. novembra.
Takvo preobraćenje televizijske „izlaznosti“ teško je objašnjivo stručnim, ili novčanim razlozima, koji su svi do jednog nalagali obrnut ishod. Da se više novinara pojavilo na ponovljenom „glasanju“, to bi bilo kudikamo shvatljivije; zaista, zašto bi neko, ko je trećeg novembra poslao odličnu priču iz Kosovske Mitrovice, preskočio nastavak/zaključak te priče dve sedmice kasnije?! Pre bi se očekivalo da oni koji su, iz ko zna kog razloga, preskočili prvo „glasanje“, 18. novembra iskoriste priliku za popravni… Logiku su, međutim, odavno izbacili iz novinarskog zanata, i to ne samo u Srbiji. Upravo je mitrovački primer savršen pokazatelj poslušnosti glasila – naročito televizijskih, kao najuticajnijih – u većem delu sveta, posebno na tom vajnom Zapadu koji se neprestano, a potpuno neutemeljeno, zaklinje u nekakve svoje slobode. Zapravo je zastrašujuća lakoća kojom izvesna središta moći mogu da rasporede TV kamere po Kosovskoj Mitrovici onda kada su im potrebni kadrovi okupljenih bojkotaša ne bi li ih oklevetali kao nasilnike, a da iz iste te Mitrovice uklone iste te kamere onda kada im ne ide u prilog da se vidi da su tamo po ulicama celog dana patrolirali vojnici sa isukanim dugim cevima.
„Izbori“ od 17. novembra naprosto su morali da budu proglašeni „slobodnim i demokratskim“, a u takav prikaz nikako se ne bi uklapale automatske puške nagotovs: zato su moćnici, za svaki slučaj, mogućnost da neko živom slikom izvesti o dugim cevima sveli na najmanju moguću meru.
***
Naravno da se sve što je snašlo Zapad i milu nam Evropu – uključujući tu i grubo zauzdavanje glasila – još snažnije ispoljava u porobljenim društvima poput srpskog. Zato i ne čudi to što su ovdašnji mediji u izveštavanju iz Kosovske Mitrovice pribegli čak i prizemnijoj cenzuri, ili autocenzuri, od one kojoj su bile izložene njihove strane kolege.
Najbolji primer toga jeste udarni RTS-ov „Dnevnik“ upravo od nedelje, 17.
novembra, sa kadrovima koje je snimatelj Javnog servisa zabeležio na mitrovačkim ulicama toga dana. Tačnije, reč je o jednom posebnom kadru, viđenom pri kraju osmog minuta emisije, u kojem je prikazan vojnik Euleksa, bradonja u tamnoteget uniformi sa plavom beretkom, kako stoji ispred jednog glasačkog mesta. Znakovito je to što je bradonja prikazan samo od predela grudnog koša nagore: stoga se u dotičnom kadru ne vidi da bradonja u ruci drži automatsku pušku, tj. dugu cev.
Toga dana, u Kosovskoj Mitrovici bilo je teže promašiti dugu cev nego uperiti kameru u nju. Po celom gradu su, naime, stajali naoružani vojnici, ne skrivajući naoružanje. Uprkos svemu tome, međutim, srpske televizijske ekipe koje su bile prisutne na licu mesta po svoj prilici nisu „uspele“ da usnime niti jednog od tih vojnika koji je sa dugom cevi u rukama popreko odmeravao prolaznike.
Izostanak tih snimaka prosto ne može da bude slučajan. Pogotovo opisani kadar iz „Dnevnika“ nije posledica kakve proizvoljnosti. Samo je krajnjom, pažljivom namerom, iz tog snimka izostavljen puškomitraljez, isto kao što su slični prizori dugih cevi izostavljeni tog dana iz svih televizijskih izveštaja sa lica mesta.
***
Doduše, RTS ima opravdanje za ovakvo ponašanje. Opravdanje je izrekla Nataša Mijušković, koja je i izveštavala iz Kosovske Mitrovice, kada ju je kolega Ranko Veselinović iz beogradskog studija upitao:
„Nataša, kako u Mitrovici tumače to što je posle dve nedelje potpuno drugačija slika na biralištima od one koju smo gledali pre dve nedelje?“ „To se objašnjava i teško i lako“, zagonetno je počela Nataša Mijušković svoj odgovor, da bi potom nastavila u pravom pionirskom duhu:
„Teško zato što niko u lancu odgovornosti koje smo pitali, a pitali smo ih sve, ili nije hteo ili nije znao da nam kaže zašto izbori trećeg novembra nisu ličili na izbore koji su danas sprovedeni, odnosno, zašto sve ono što je danas sprovedeno nije bilo sprovedeno i pre dve nedelje. S druge strane, to se može lako objasniti činjenicom da je danas svako u lancu odgovornosti radio svoj posao, na ulicama Kosovske Mitrovice je bio veliki broj pripadnika kosovske policije, Euleksa i Kfora, oni su posebno bili koncentrisani ispred biračkih centara, a na samim biračkim mestima bili su pripadnici Oebsa koji su nadgledali ceo izborni proces.“ Lepo kaže žena: svako u lancu odgovornosti radio je svoj posao. Što se, dabome, ne odnosi na nju. Ona radi na Javnom servisu, a Javni servis, poznato je, nije odgovoran nikome. Najmanje svom gledalištu, od čijeg se novca inače izdržava.
Nikakvom lancu odgovornosti ne pripadaju ni RTS ni Nataša Mijušković. Zato i nisu morali da rade svoj posao. Zato nisu morali da izveste ostatak Srbije o onome što je u Kosovskoj Mitrovici bilo vidljivo i iz helikoptera: da je represija vojnih i policijskih snaga bila ne samo primetnija nego i teža da se podnese od bilo čega što su bojkotaši navodno radili dve sedmice ranije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.