Vesti
23. 11. 2013.
Bez prestupa opasnih po gledaoce
Kada neko napusti najveću i na prostoru Srbije još uvek najuticajniju televiziju, moćni RTS, i sa mesta urednika filmskih i serijskih sadržaja u ovom svojevrsnom medijskom mamutu pređe kod kablovskog operatera gde uređuje samo jednu, doduše isključivo, filmsku stanicu, dostupnu samo preko tog operatera, laiku to izgleda kao korak unazad.
Ali osoba koja je to učinila, imenom i prezimenom Ivan Karl, direktor za filmske sadržaje na SBB-u, donedavno filmski urednik na RTS-u, pritom i koselektor Festa, ne pravi korake unazad, već samo one džinovske napred. Verovatno jedan od najmlađih (rođen 1979) urednika u istoriji velike televizije koji se na njoj zadržao šest godina, koliko recimo i Rale Zelenović, shvatio je kao izazov priliku da uređuje specijalizovani filmski kanal i koristi mogućnosti novih tehnologija, poput videa "on demand" što je takođe njegov deo posla na SBB-u.
- Pre RTS-a radio sam na kanalu Film plus, znam otprilike kako je to kada 24 sata dnevno treba popuniti filmskim programom, s tim što je Sinemanija u odnosu na pomenuti Film plus mnogo zahtevniji kanal. Jer, u tih šest godina, otkako sam radio na Film plusu, dosta toga se promenilo i porasli su apetiti filmskih kanala.
Prednost Sinemanije je u tome da ima pedigre, prošlost i istoriju, to je najstariji domaći kanal, ljudi prepoznaju to ime. S druge strane, teže je zato što se u međuvremenu pojavilo dosta drugih filmskih kanala, pre svega stranih, lokalizovanih za potrebe našeg tržišta - Fodž Movies, TV 1000, Univerzal, ADžEN, i Sinemanija među njima treba da pronađe svoje mesto.
Ono najbitnije za početak smo uradili, slika je daleko kvalitetnija, format je drugačiji, filmovi su mnogo bolji. Postoje fiksne satnice, deset filmova dnevno, pet premijerno, pet reprizno. Obezbeđeno je oko 500 filmova za prvih godinu dana, što nije malo ako imamo u vidu da neke televizije reklamiraju hiljadu filmova za 20 kanala. Prosta matematika govori da će ponuda biti mnogo atraktivnija na jednoj Sinemaniji nego na 20 drugih kanala koji imaju jedan fond filmova i onda se ti filmovi sele s jednog kanala na drugi.
Za prvih sedam dana gledanost Sinemanije porasla je za 30 odsto, a cenim da će
u nekoliko narednih meseci ona biti najgledaniji filmski kanal.
Čime se još Sinemanija bori sa sve većom konkurencijom na tržištu?
- U sveprisutnosti filma veoma je važno kako se on nudi. Ja kao da posedujem radar za gluposti na televizijama i onda vidim razne stvari koje mi kao gledaocu, ne samo kao profesionalcu, smetaju. Mislim da je film na televizijama, i to važi za sve, u uredničkom smislu pušten niz vodu i prepušten slučaju. Pre neki dan sam, na primer, video da jedan program pušta dečji film u ponoć - (film govori o kitu, a nije orka ubica, već dobroćudni kit) "Slobodni Vili". Mesto tog filma i termin je deset ujutro. Istovremeno sam video na istom tom programu u osam ujutro film "Ćelija" o ubici nekrofilu i to u subotu. Na jednoj televiziji je prikazan film "Klip" u deset uveče, koji jeste domaći i ima festivalski uspeh, ali po svim parametrima u pitanju je klasifikacija 18 plus - on pre ponoći ne sme da se pusti nigde. Ima dosta takvih nelogičnosti na svim kanalima i svim televizijama, što znači da se potencijal filma ne tretira na odgovarajući način. Sinemanija nudi i koncepciju, a to je da se zna kada i šta ide. Neće biti prestupa koji su opasni po gledaoce, odnosno neke gledalačke grupe.
Kakvo je uopšte mesto filma na televiziji danas?
- Godina 2010. možda je poslednja kada su filmovi televizijama donosili rejtinge. I onda počinje pad koji je sve izraženiji. Dakle, ako je nekad neki film pravio dobar rejting od 15, 16, 17, neki su išli i do 19, danas film može da donese rejting 6-7. Vrlo malo televizija ima film u 21 sat, osim ako taj film nije značajna popuna programa, što znači da nemaju nešto drugo, atraktivnije. Na to je uticalo više faktora. Jedan je urednički nemar i nebriga, a drugi je danak tehnologiji i vremenu u kome živimo. Televizije s danas trude da što više budu prve stanice za neki program. Dok dođe na
televiziju, film je već viđen i degustiran, ali zato premijerna domaća serija nije nigde viđena, kao i živ program poput rijalitija ili sportskog prenosa od nacionalnog značaja. Ta vrsta programa garantuje gledanost, sve što je događaj koji ne možete da vidite nigde drugo pre televizije danas donosi rejting i tome se televizije okreću. Film uglavnom odlazi u drugi ili treći ešalon. Danas smo svedoci seobe filma sa opštih televizija na specijalizovane kanale, a to će biti još izraženije kad dođe digitalizacija, kad nestane pojam zemaljske televizije i kada se zaista sva televizijska ponuda bude grupisala po tematskim linijama, odnosno vrsti programa.
A film u bioskopu?
- Internet guta medije. Dnevnu i periodičnu štampu, progutao je radio na neki način, pa će mu naredni zalogaj biti televizija, a najslađi će da mu bude film.
Već sad čujem neke najave da će Holivud davati mogućnost da u kući uz određenu naplatu preko interneta gledate film istovremeno kad je i u bioskopu. Ne verujem da će da nestane kolektivno gledanje filma, opstalo je pozorište, opstalo je čitanje knjiga i u digitalnoj eri e-knjiga. Ali se bojim da će se kolektivno gledanje filma svesti samo na onu najjaču atrakciju i na spektakl. Bioskopi će opstati, ali, da bi preživeli, idu na sve veće ekrane i nove tehnologije poput 3D i IMADž-a. Na simboličan način film se vraća na "Ulazak voza u stanicu", prvi film braće Limijer, kada su ljudi bežali iz sale misleći da će voz sa platna da ih pregazi, a sad stave 3D naočare i praktično učestvuju u "Avataru".
Kakav će biti predstojeći Fest s obzirom na sveprisutnu besparicu, pogotovo u
kulturi?
- Biće sigurno manje para, ali, za divno čudo, program će biti na nivou prošlog Festa, pa možda i bolji. Uveli smo neke novine, kao na primer da druga projekcija počinje u 21.30, a ne u 22 jer imam utisak sa prošlog Festa da ljudi misle da je Fest pozorište i da ima samo jednu projekciju. Novina je da ćemo uvesti veliku salu Doma sindikata - sve što je u SC u 16 sati, istog dana u 20 ide u velikoj sali Doma sindikata. Što se filmova tiče, imaćemo i nekoliko premijera iz Berlina, fokus će biti na ostvarenjima iz Rusije i Skandinavije. Fest je inače već postao najveći pojedinačni prikazivač u Srbiji - 100.000 karata koje proda je pet odsto od ukupne bioskopske prodaje na godišnjem nivou. On je zapravo najmasovnija manifestacija kulture u zemlji. Zato i svi žure i žude da film otvore na Festu. Za tzv. spoljna obeležja festivala treba mnogo više novca, a za to nije vreme. Živimo u oskudici kao društvo i besmisleno je da insistiramo na Džordžu Kluniju, crvenom tepihu i sličnim stvarima. To ćemo kad budu neka srećnija vremena.
Mesto dobrih filmova
- Veoma je bitno da svaki film ima svoju adresu na kojoj će se naći, bilo da je reč o filmskom programu televizije opšteg tipa, specijalizovanog kanala, festivala. To je nekad i važnije od para, rezultati to uvek mogu da potvrde. Imate televizije koje ulažu čitava bogatstva u filmski program, a te pare se kroz rejting i rezultat tih filmova nisu povratile ili odrazile na uticaj i jačinu tih kanala. Tako da će Sinemanija i na taj način da se nametne gledaocu - kao mesto dobrih filmova koji idu u vreme koje je za takve filmove - kaže Ivan Karl.
Bez erotskih filmova
- Insistirao sam da odmah skinemo erotske filmove, pa toga više nema. To je prva stvar koju sam uradio na Sinemaniji, da se ukine erotski film koji je išao svaki dan u ponoć. Prosto, tome nije mesto na filmskom kanalu. Postoje specijalizovani kanali za tako nešto - izričit je Karl.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.