Vesti
23. 11. 2013.
Opet ćemo pitati Markovića za Ćuruviju
Danas se obeležava Međunarodni dan protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji je proglasila Međunarodna federacija novinara u znak sećanja na novembar 2009. godine kada su u jednom masakru na Filipinima ubijena 32 novinara. Novinarska udruženja širom sveta na ovaj dan, koji je prvi put obeležen prošle godine, pozivaju države da ulože maksimum na rasvetljavanju ubistava novinara i kazne izvršioce tih zločina.
U Srbiji je na ove zahteve odgovoreno na u svetu jedinstven način – uz podršku države, a na inicijativu Verana Matića, prošle godine formirana je Komisija za istraživanje ubistava novinara, u kojoj su predstavnici tužilaštva, policije, službi bezbednosti ali i novinari. Iako je po njenom osnivanju bilo sumnji u njenu svrsishodnost, pokazalo se da su, nakon što su istrage ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović godinama tapkale u mestu, sada ipak napravljeni pomaci. O radu komisije za „Politiku” govori njen predsednik Veran Matić.
Ovih dana pažnja javnosti usmerena je na rad komisije za istraživanja ubistava novinara nakon što se saznalo za pretnje Radomira Markovića objavljivanjem tajnih dosijea. Da li će komisija ponovo pokušati da obavi razgovor sa njim u vezi s ubistvom Slavka Ćuruvije i šta očekujete od tog razgovora?
Svako novo saznanje do kojeg dođu predstavnici radne grupe koja se bavi istragom ubistva Ćuruvije, a koje ima veze sa Radomirom Markovićem, biće predočeno i njemu i tražiće se njegovo objašnjenje, svedočenje. Dosadašnja odbijanja da učestvuje ili davanje netačnih podataka, drsko ponašanje i pretnje samo će mu otežavati poziciju. On je sada u nekoj vrsti privilegovanog položaja u zatvoru. Nije mi poznato čime je to zaslužio.
Mnogi su obećavali brzo rešavanje ubistva Ćuruvije, bivši koordinator službi bezbednosti Miodrag Rakić tvrdio je da je slučaj bio pred procesuiranjem, ali da su nesuđeni svedoci krajem 2011. odustali zbog predstojećih izbora, sumnjajući u garancije vlade koja je na kraju mandata za njihove porodice. Od tada je prošlo dve godine, zbog čega nije napravljen taj jedan korak?
Nisam siguran da li je zaista bilo tako, da je bilo samo malo do procesuiranja. Kada političari daju procene one imaju velike relacije sa dnevnim rejtingom, sa političkim aspektima itd. Komisija za istraživanje ubistava novinara nema potrebe da daje previše optimistične najave. Mi smo rešili da zaokružimo ovaj proces, da dođemo do rezultata koji će otkriti ubice i nalogodavce. Jednostavno, želimo proces da odvojimo od dnevnopolitičkih uticaja.
Može li se ubistvo Ćuruvije rasvetliti bez svedoka saradnika, na osnovu prikupljenih novih dokaza?
Mislim da se predugo ceo proces oslanjao na potrebu da se ima svedok saradnik najvišeg ranga, nešto kao deus ex machina (deus eks mahina) koji će se pojaviti, sve ispričati i time da se reši ovaj veliki zločin. Mislim da je ta strategija delimično i dovela do otezanja procesa, zapostavljanja drugih mogućnosti, klasične policijske istrage itd. Komisija je, sa radnog grupom, pojačala rad u istrazi ne pregovarajući sa mogućim svedocima saradnicima. Svakako će biti teško, ali postoji velika želja i aktivnost i kod političkog vrha, prvenstveno Aleksandra Vučića, kod specijalnog tužioca, u MUP-u u radnoj grupi, kod predstavnika Bezbednosno-informativne agencije i, naravno, samoj komisiji.
U aprilu se obeležava 15 godina od ubistva Ćuruvije, da li će ta godišnjica proći sa optužnicom ili bez nje protiv odgovornih za taj zločin?
Ja se nadam da će do tada biti podignuta optužnica, ali nije moje da obećavam. Veoma je važan krajnji rezultat. Previše je vremena prošlo i propušteno.
Ima li pomaka u rasvetljavanju ubistva novinara Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović?
U slučaju Milana Pantića radna grupa je puno uradila, prvi put raspolažemo komunikacijama svih mobilnih operatera. To je omogućilo potpunu analizy komunikacija u periodu neposredno pred, za vreme i posle ubistva, što je dalo nove mogućnosti za preispitivane dosadašnjih rezultata, ali i elemente za nove istrage. Do sada izvršenim analizama telefonskih komunikacija i prikupljanjem operativnih saznanja na terenu otvorena su tri nova pravca na kojima se intezivno radi. Proteklo vreme i vraćanje u 2001. godinu je otežavajući faktor, ali ne i neizvodljiv, koji samo iziskuje više vremena. Mislim da je i ovaj slučaj rešiv. Tražili smo pomoć za superekspertizu za slučaj utvrđivanja smrti Dade Vujasinović. Veoma nam je važno za istragu da dobijemo pouzdane pokazatelje, nedvosmislene o rezultatima uviđaja sa samog lica mesta i da zauvek utvrdimo način na koji je Dada ubijena. Nažalost, od Instituta u Vizbadenu, koji smo pozvali da uradi superveštačenje, dobili smo odgovor da nisu u mogućnosti da naprave kredibilno veštačenje jer nije sačuvano dovoljno materijala iz kojeg bi mogli da naprave adekvatno superveštačenje. Zatražili smo pomoć laboratorije i stručnjaka FBI i od njih očekujemo odgovor.
Komentari (1)
ostavi komentar27.11.
2013.
pravda je ako bude zaštićena
Nekorektnim se može protumačiti razmišljanje o pravsuđu i pravdi-obzirom da je u pitanju javna ličnost i dio poslenika koji se bave time da informacija bude javnosti dostupna-kao uslov za kritičnost. Dok se ne uspostave odnosi i društvena klima da dužnost koju je država preuzela -zaštita prava i sloboda pojedinca bude efikasna brza i dostupna tapkaće se u mjestu. To što je neku godinu ili manje prije neko doživio društvenu sastisfakciju ili sankciju- suštinu ne mjenja.Samozaštita pojedinca nije dobro rješenje(samovlašće)-ali ni teglenje ,razvlačenje ,tamponiranje ili bagatelisanje, uz sve dobre strane "pravne zaštite osumnjičenih"- su dokaz ne funkcionisanja države i stanja u toj državi. Kakvo je stanje to je sramota .Kriminalci i njihovi(prikriveni)saradnici imaju policijske i žandarmerijske zaštite a zaštita prava i sloboda prepuštena je" žrvnju birokratije" i mediokriteta koji sjedeći na tim mjestima kradu bodu dane i sebi obezbeđuju pristojnu egzistenciju. I mreza i sistem ali i oštra kontrola izvršenja "izvršnih funkcija"-ako uopšte ima političke volje za to.
Odgovori