Vesti

16. 01. 2014.

Izvor: Novi Magazin

Darovanje

Retko kada je specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević bio izričit kao 14. januara kada je saopštio: „Uhapšene su ubice Slavka Ćuruvije“. Istog dana, nekoliko sati ranije, policija je privela dvojicu osumnjičenih za ovaj zločin, pripadnike DB-a Ratka Romića i Milana Radonjića.

Zajedno s njima za zločin su osumnjičeni i nekadašnji šef DB-a Radomir Marković koji služi kaznu zatvora od 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića i zločina na Ibarskoj magistrali, dok je četvrti osumnjičeni, takođe bivši pripadnik DB, Miroslav Kurak van Srbije i za njim će biti raspisana poternica.

Iako imena odavno znana, još od 2000. godine navođena kao ključna u likvidaciji vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, gotovo 15 godina je prošlo dok nisu prikupljeni čvrsti dokazi o umešanosti pripadnika DB-a u ovaj zločin. Ipak, najveće iznenađenje usledilo je nakon Radisavljevićeve informacije da je obrt u rešavanju ubistva Slavka Ćuruvije usledio nakon podrobnih informacija koje je istražiteljima pružio Milorad Ulemek Legija, što je bilo i ključ za hapšenje osumnjičenih.

„Radi se o Ulemek Miloradu. On je odlučio da progovori o ovom ubistvu. Želeo bih da napomenem da je to svedočenje bilo bezuslovno... Nikakvih benefita nije dobio, a govorio je veoma iscrpno o ovom slučaju“, napomenuo je tužilac.

LEGIJA I JOŠ DVOJICA: Uhapšeni pripadnici tajne policije sumnjiče se da su u dogovoru sa bivšim šefom DB Radetom Markovićem i pripadnikom posebne službe obezbeđenja u DB-u Miroslavom Kurakom, na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja tadašnje SRJ, organizovali ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin. Prema sadašnjim saznanjima direktan nalogodavac je Radomir Marković, ali tužilac ukazuje da tu istraga, za koju veruje da će biti okončana za mesec dana, ne završava: „Da li ćemo doći do višeg nivoa, nekog ko je iznad njega – videćemo“.

Kao što se tokom protekle decenije i po nebrojeno puta moglo čuti, sada se jasno čulo i iz tužiočevih usta: „Poput slučajeva Stambolić, Budva i Ibarska magistra, motiv ubistva je politika. Ne isključujem da ćemo u toku istrage doći i do drugih motiva, možda ličnih, ali po svemu sudeći do sada je osnovni motiv politika“. On je ponovio da Ulemek ništa nije tražio, niti je dobio za informacije koje je dao, dodajući da su neki drugi razlozi za to što je progovorio bili u pitanju, „možda vreme provedeno u zatvoru“.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da postoji još svedoka koji su pomogli u rešavanju zločina:

„Želim da se izvinim građanima Srbije i porodici Slavka Ćuruvije što su morali da čekaju 14 godina da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde. Moram da kažem da zločin i ubistva nikada neće proći nekažnjeno zbog zavere ćutanja“, rekao je Vučić, uz naznaku da postoje još dva svedoka koji su potvrdili Ulemekovu priču, ali da za sada o njima javno ne može da se govori. „Pre nekoliko nedelja rekao sam da je slučaj Slavka Ćuruvije paradigma mnogih naših slučajeva iz prošlosti i da oni koji hoće da urede zemlju neretko moraju da se suočavaju sa problemima iz prošlosti. Te probleme moramo da rešimo ako hoćemo da živimo u uređenoj zemlji“, izjavio je Vučić.

On je dodao da tužilaštvo posle 14 godina konačno ima dosta materijala u rukama i više živih reči koji potvrđuju zločinačku ulogu dela države i pojedinaca koji su, tobož u ime države, takav zločin izvršili. „Niko ne može da ubija nekažnjeno i niko ne može da prođe nekažnjeno“, zaključio je Vučić.

POLITIČKA VOLjA: I u nekim pređašnjim prilikama Legija je pominjan kao čovek koji bi mogao da otkrije pozadinu ubistva Slavka Ćuruvije. Međutim, bivšeg komandanta JSO je zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi imenovao kao osobu koja je nameravala da likvidira Romića i Kuraka, a kasnije su sličan razvoj događaja pominjali i pojedini policajci. Pretpostavka je da je Legija imao zadatak da njihovom likvidacijom „ukloni“ direktnu vezu DB-a i ubistva Slavka Ćuruvije.

Mada su Romić i Kurak imenovani kao direktni izvršioci zločina, Ćuruvijina životna saputnica Branka Prpa za Novi magazin kaže da ne prepoznaje Miroslava Kuraka kao ubicu Slavka Ćuruvije, odnosno ne prepoznaje ga kao čoveka koji je stajao iznad nje i pucao.

„Ali, istraga će pokazati koja je njegova uloga u ubistvu Slavka Ćuruvije“, kaže Prpa, ne krijući iznenađenje da je Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, odlučio da svedoči: „Koliko je meni poznato, JSO je tada bio zaokupljen ratnim dešavanjima na Kosovu, ali očigledno da se unutar službe znalo ko je i šta radio. Tako ozbiljno političko ubistvo čoveka koji je bio veoma bitan, tada već u međunarodnom kontekstu, nije moglo da ostane skriveno i da se detalji ne znaju. Istraga koja će uslediti i suđenje moraju da dovedu do otkrivanja nalogodavaca. Ne može sve da se završi na Radetu Markoviću. Služba nije bila parapolitička organizacija koja je sama odlučila koga će da eliminiše, već ju je politički establišment koristio kao političku policiju i kao grupu za eliminacije“.

Na konstataciju da je očigledno bila neophodna politička volja da se ovaj zločin reši, Prpa odgovara: „Istraga takvih ubistava ne bi trebalo da zavisi od političke volje, nego od pravosudnih institucija. Meni kao građaninuinstitucije su garant da će moj život biti zaštićen, a ne politička volja ljudi na vlasti. Svi znaju ko je bio na vlasti u vreme kada je Slavko Ćuruvija ubijen. Mora da se kaže istina o tom političkom kontekstu, jer samo tako može da se shvati istina o ubistvu Slavka Ćuruvije“.

Prema mišljenju advokata Rajka Danilovića, pravnog zastupnika oštećenih u ubistvu Ćuruvije, Milorad Ulemek Legija može da pruži vredno svedočanstvo. „On je bio u vrhu tih obaveštajnih struktura i verovatno da ima saznanja, bilo direktna bilo posredna, o tome ko je ubio ili dao naređenje da se ubije Slavko Ćuruvija“, kaže Danilović, objašnjavajući da Legija ipak nije osoba velikih moralnih vrednosti čijem svedočenju može da se pokloni puno poverenje, da sama po sebi njegova izjava malo znači, ali da u sklopu svih ostalih dokaza predstavlja bitan deo slagalice.

„Sada kada je Srbija na ulaznim vratima EU, kada se otvaraju poglavlja bezbednosti i pravosuđa, ovaj slučaj predstavlja primer spremnosti države da reši velike neistražene slučajeve. Čak mi je i Jelko Kacin potvrdio da se u agendi EU za Srbiju nalazi obaveza da se reši slučaj ubistva Ćuruvije. Ne mogu da kažem da pre nije bilo političke volje da se slučaj reši, već da nije bilo političke snage. Sada kada je Aleksandar Vučić to preuzeo, a on uživa nepodeljenu podršku EU, kao i birača, postoji ta politička snaga da se slučaj dovede do kraja“, kaže Danilović.

LOŠ PRIMER ZA ŠKOLE: Prema odavno potvrđenim informacijama, Slavka Ćuruviju je pred ubistvo 24 sata dnevno pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti, raspoređenih u tri grupe. Ubijen je u ulazu zgrade u kojoj je stanovao, kada se sa Brankom Prpom vraćao iz šetnje. Jedan od napadača je Prpu onesvestio udarcem pištoljem u glavu. Pripadnici Državne bezbednosti koji su ih pratili iznenada su, samo nekoliko trenutaka uoči ubistva, dobili naređenje da se povuku sa „zadatka“.

Nikola Barović, advokat Branke Prpe, objašnjava da je čitav slučaj bio veoma jednostavan za rešavanje.

„Čak je bio i među ispitnim pitanjima za upis srednje Škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici. Ispitanicima je dat kao primer koji doslovce ovako glasi: Ljudi iz DB su bili nadležni da prate Ćuruviju i Branku Prpu i da izveštavaju o njihovom kretanju, ali iz minuta u minut, a ne na kraju dana, kako je to bilo uobičajeno. Samo 90 sekundi pre ubistva naređeno im je da prekinu nadzor i da se povuku... Kada je budućim kandidatima za policajce postavljeno pitanje ko bi mogao da bude ubica, svi redom su ukazivali na onoga ko je naredio prestanak praćenja“, navodi Barović.

On kaže da ni kada se sistem promenio 2000. godine, nije u potpunosti ovladano službama koje su „ubijale u ime države“.

„Jedino pod pritiskom ta politička ubistva su rešavana. Zločin na Ibarskoj magistrali rešen je zato što Danica Drašković to nije htela da oprosti, ubistvo Ivana Stambolića takođe je rešeno pod velikim političkim pritiskom, a ubice Zorana Đinđića osuđene su jer je postojao pritisak međunarodne zajednice da se to uradi. Nešto slično desilo se i sada“, uverava Barović.

Nažalost, da je politička volja nedostajala da se ubistvo Ćuruvije znatno ranije reši, najbolje svedoči priča Mileta Novakovića, načelnika kriminalističke policije u vreme kada su činjeni intenzivni napori na rešavanju političkih ubistava:

„Tokom istraga o ubistvima Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića i zločina na Ibarskoj magistrali policajcima nije bio dozvoljen razgovor čak ni sa pripadnicima DB-a koji su bili u zatvoru. Službene razgovore s njima obavljale su kolege iz DB-a, pa su sadržaj prenosili nama. Svaka beleška iz DB-a bila je identična. Napravili su scenario i svakom dali ulogu. Ja te ljude nikada nisam video. Protiv njih smo pisali krivične prijave, navodili iskaze svedoka, a nismo videli ni onoga protiv koga pišemo prijavu, ni svedoke, niti smo s njima razgovarali! Za Ćuruviju smo došli maltene do momenta kada mu je ubica prislonio pištolj na glavu. Ali, ne znamo ko je taj. Sve ostalo je raščišćeno, ali opet nismo ispitivali ljude iz DB-a. Da smo razgovarali, sve bi se odmah otkrilo“.

„Hapšenje osumnjičenih za ubistvo Slavka Ćuruvije pokazuje da srpsko društvo postaje spremno da se suoči sa tamnim stranama svoje prošlosti“, kaže Miodrag Rakić, potpredsednik DS i nekadašnji sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.

Odajući priznanje Birou za koordinaciju službi bezbednosti i Komisiji za istragu ubistava novinara, Rakić je zaključio: „Ako je neko radio prljave poslove štiteći se paravanom države, uvek je pravi trenutak da se to i pokaže građanima“.

Ubistva Dade i Pantića čekaju rešenje

Komisija za istraživanje ubistava novinara prikupila je nova saznanja i o slučajevima ubistava novinara Milana Pantića i Dade Vujasinović. Prema poslednjim, zvaničnim informacijama, „Slučaj Pantić“ obiluje relevantnim dokazima o ubicama i inspiratorima. Kako je najavio predsednik Komisije Veran Matić, „istraga dobija sve više elemenata kojima se osnažuje kredibilitet buduće optužnice“. U međuvremenu su u medijima objavljene informacije da policija ima saznanja o direktnim izvršiocima ubistva, a da je istraga u završnoj fazi.

Što se tiče ubistva novinarke Dade Vujasinović, Komisija je zatražila da kredibilne svetske institucije obave veštačenja dokaza iz tog krivičnog dela koje je porodica uspela da sačuva. Ugledni Institut za bezbednost iz Visbadena je odbio da učestvuje u forenzičko-balističkom veštačenju, pa se Komisija obratila američkom Federalnom istražnom biru sa molbom da sa svojom laboratorijom i stručnjacima pomogne u tom slučaju. Saslušane su i neke osobe koje do sada u istragama nisu davale iskaze. Zahvaljujući upornosti članova njene porodice, prijatelja i novinara, ovaj slučaj nije zaveden kao samoubistvo.