Vesti
21. 01. 2014.
Odluka Ustavnog suda nije tragedija
Odlukom Ustavnog suda Srbije kojom su neki od članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašeni neustavnim nije se dogodila tragedija i „izazivanje histerije povodom ove teme nema osnova“ - izjavio je predsednik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara u Skupštini Srbije Balint Pastor.
On je za subotičku televiziju „Panon“ objasnio da postoje zadaci koje treba rešiti nakon što budu objavljena obrazloženja Ustavnog suda povodom ove odluke.
“Ustavni sud nije osporio nadležnosti i nije rekao da nacionalni saveti ne mogu da budu osnivači institucija ili da ne mogu da preuzmu osnivačka prava u oblastima obrazovanja, kulture i inforrmisanja, niti je osporio način formiranja i finansiranja nacionalnih saveta” – rekao je Pastor, a prenosi portal “Vojvodina danas”.
Na osnovu odluke Ustavnog suda od 16. januara, deset članova Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašeni su sasvim ili delimično neustavnim.
Stamenić: Necelishodno povlačenje Predloga iz procedure
Državna sekretarka Ministarstva pravde i državne uprave Gordana Stamenić izjavila je danas da ne bi bilo celishodno povlačiti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina iz skupštinske procedure, dodajući da se izmene odnose na izborni postupak i konstituisanje saveta, a ne na odredbe za koje je Ustavni sud utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom.
''Ministarstvo pravde i državne uprave je mišljenja da ne bi bilo celishodno povlačiti predlog zakona iz skupštinske procedure imajući u vidu da je 2014. godina izborna godina za nacionalne savete, a da se upravo predlogom zakona uređuju pitanja koja se odnose na izborni i postupak konstituisanja nacionalnih saveta koji se direktno tiču omogućavanja njihovog rada'', rekla je Tanjugu Stamenić.
Državna sekretarka je pojasnila da su predmet ocene Ustavnog suda bile pojedine odredbe zakona o nacionalnim savetima koje se odnose na sadržinu i obim nadležnosti saveta, dok se predlog zakona bavio odredba koje se odnose, pre svega, na izborni i postupak konstituisanja saveta.
''Ako imamo u vidu odluku Ustavnog suda koji se bavio sasvim drugim odredbama, odredbama koje se odnose na sadržinu i obim nadležnosti nacionalnih saveta, onda nema smetnji da se sačeka sa nekom drugom fazom izmene zakona kada bismo uzeli u obzir i odluku Ustavnog suda'', rekla je Stamenić.
Ona je ocenila da bi bilo pogrešno da se amandmanima menjaju odredbe za koje je Ustavni sud rekao da su neustavne, zato što se radi o veoma važnim odredbama koje su od velikog značaja za rad nacionalnih saveta i za sveukupni pravni poredak Srbije.
Prema njenim rečima, zato se radna grupa, prilikom izrade predloženih izmena, nije ni upuštala u izmenu tih odredbi znajući da se one nalaze u postupku pred Ustavnim sudom.
''Tu bi trebalo izvršiti sveobuhvatnu analizu - analizu dosadašnje prakse rada nacionalnih saveta u prethodnom četvorogodišnjem periodu, celokupnu pravnu analizu, međunarodne ugovore iz te oblasti i pristupiti izmenama zakona'', rekla je Stamenić.
Ustavni sud je na prošlonedeljnoj sednici utvrdio da više odredbi Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu u saglasnosti sa Ustavom.
Sud je, međutim, u odluci objavljenoj na svom sajtu naveo da te odredbe nisu nesaglasne sa Ustavom ukoliko se tumače i primenjuju pod uslovima i ograničenjima sadržanim u njegovoj Odluci.
Centar za praktičnu politiku (CPP) pozvao je juče Vladu Srbije da povuče iz skupštinske procedure Nacrt Zakona o izmenama i dopunama zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ističući da je nakon odluke Ustavnog suda neophodno da se cela materija ponovo razmotri u širokoj i demokratskoj javnoj raspravi.
Međutim, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Tamaš Korhec rekao je da je osporavanjem pojedinih odredbi Zakona o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Ustavni sud smanjio postignuti stepen ustavom garantovane zaštite kolektivnih prava nacionalnih manjina.
Inače, Stamenić je istakla da se predloženim izmenama otklanja niz nedostataka koji postoje u postojećem zakonu.
Kako je navela, predloženim izmenama se ograničava mandat privremenog organa nacionalnog saveta, uvode se vanredni izbori za nacionalne savete i uređuje se ustavno pravna zaštita protiv svih odluka u izbornom postupku za savete.
''Bitna novina je da se predloženim izmenama predviđa da izbore sprovodi Republička izborna komisija kada su u pitanju neposredni izbori, a kada su u pitanju elektronski izbori onda tročlani organ koji imenuje RIK'', rekla je Stamenić.
Ona je podsetila i da u Srbiji postoji 19 nacionalnih saveta i Jevrejska opština koja po samom zakonu vrši nadležnost nacionalnog saveta, a da bi izbori trebalo, prema predlogu izmena zakona, da se održe u oktobru.
Prema njenim recima, ukoliko se ne usvoje predložene izmene i dopune izbori bi bili održani u avgustu.
''Vlada je predložila da se predlog zakona usvoji po hitnom postupku tako da se nadam da će već na prvoj sednici Skupštine Srbije on biti uvršten u dnevni red'', rekla je Stamenić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.