Vesti
04. 02. 2014.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o pritiscima i kontroli medija (septembar 2011) #13
Kontrolisanje tržišta reklama
Ministarstvo rada i socijalne politike utrošilo je 2008. godine 28,3 miliona dinara na medije i promociju, u 2009. 16,56 miliona dinara, ali je većinu sredstava realizovala preko agencije „Maksim medija”, pa se takođe ne može utvrditi kojim medijima je novac uplaćen.
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju najviše sredstava za oglašavanje u medijima potrošilo je u 2008. godini, u vreme ministra Slobodana Samardžića, i to 21,42 miliona dinara, dok je u 2009. godini potrošeno daleko manje.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je za informisanje javnosti u 2008. potrošilo 14 miliona dinara, u 2009. godini 8,89 miliona dinara, ali u dostavljenom odgovoru nije navedeno u kojim medijima. MUP se oglašavao u „Blicu” u projektu enciklopedije „Sve o Srbiji” (590.000 dinara), ali nije navedeno kada tačno.
Realizovan je i projekat insertacije flajera o viznoj liberalizaciji (680.000 dinara), ali ni za njega nema podatka u kojim medijima.
Poreska uprava se najviše oglašavala u štampanim medijima (2008 – 21,62 miliona dinara, 2009 – 23,48 miliona dinara) i najveća sredstva utrošila na list „Danas” (2008 – 3,4 miliona dinara, 2009 – 6,4 miliona dinara).
Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) godišnje potroši oko 17 miliona dinara na promovisanje u medijima, i to uglavnom elektronskim, pa je tako 2009. godine potrošila samo 980.000 dinara na oglase u štampi. Te godine je za proizvodnju emisija na TV B92 ugovorom opredelila oko 11,85 miliona dinara, a 2010. godine oko 3,9 miliona dinara. NSZ je u listu „Danas”, u maju 2009, insertovala publikaciju „Poslovi” za 1,95 miliona dinara.
JP „Elektroprivreda Srbije” je od 2008. do 2010. godine izdvojila 14,63 miliona dinara za medije i imala saradnju sa Hepi televizijom za promotivnu akciju „EPS i deca” vrednu blizu milion dinara. Najveća sredstva od EPS-a ostvario je dnevni list „Danas” – 2,62 miliona dinara, ali je EPS na reklamiranje potrošio 2,4 miliona dinara u „Politici” i 1,26 miliona dinara u „Večernjim novostima”.
U javnosti se posebno otvorila polemika o potrebi reklamiranja ovog monopoliste u snabdevanju električnom energijom u septembru 2010. godine, kada je obelodanjeno da će ovo javno preduzeće koje spada u najveće gubitaše, platiti 800.000 evra fudbalskom klubu Partizan na ime sponzorstva u Ligi šampiona i drugim međunarodnim utakmicama do kraja 2011. godine.
Posebno mesto u odnosima između državnih institucija i medija zauzimaju agencije za odnose sa javnošću, marketinške i produkcijske kuće, koje su, uglavnom, u vlasništvu stranačkih aktivista, ili sa njima povezanih osoba. Neke od tih agencija pružaju usluge većini državnih institucija, tako da pojedinim agencijama prihodi dolaze isključivo od državnih organa. Jedan broj državnih institucija i javnih preduzeća ima posebno angažovane agencije za odnose sa medijima ili produkcijske agencije, iako u svom sastavu imaju čitave službe zadužene za odnose sa medijima. Zbog toga ne samo da je sporno što državne institucije angažuju te firme za pomenute poslove, već je problematično i to što one uglavnom služe za političku promociju rada ministara i direktora, a neza informisanje građana.
Od 22 ministarstva Vlade Srbije koja su bila obuhvaćena analizom Saveta, samo tri ministarstva nisu u protekle tri godine koristila usluge agencija (Ministarstvo za nauku, Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu). Među ministarstvima ima i rekordera u korišćenju usluga većeg broja agencija, kao npr. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, koje je tokom 2008. godine koristilo usluge osam različitih agencija. Za Ministarstvo za poljoprivredu u protekle tri godine radilo je čak jedanaest agencija, a za posebne uprave u sastavu te institucije takođe su bile angažovane agencije. Ministarstvo zdravlja angažovalo je deset agencija, a samo 2009. godine radilo ih je sedam.
Osim toga, agencije, čiji su vlasnici najčešće visoki stranački funkcioneri ili njima bliske osobe, već godinama kontrolišu tržište reklama. Agencije, naime, otkupljuju od medija reklamni prostor, koji potom prodaju klijentima, odnosno pojedinačnim kupcima, po daleko višim cenama. Prilikom rada na ovom izveštaju, Savet se sastao sa predstavnicima „Meken Eriksona”, koji su objasnili da do ovih poslova dolazi tako što mediji zbog nepovoljne finansijske situacije pristaju da pod uslovima avansnog plaćanja prodaju reklamni prostor po cenama nižim od tržišnih. Međutim, prema informacijama do kojih je Savet došao istražujući ovaj fenomen, često se dešava da agencije medijima samo deo ugovorenog iznosa uplate avansno, a da plaćanje preostalog dela koriste za pritisak na medije, odnosno prestaju sa plaćanjem ukoliko medij počne da se bavi nekom temom koja nije u interesu stranke kojoj vlasnik agencije pripada ili nije u njegovom ličnom interesu.
Iz analiziranih ugovora jasno se može videti stranačka raspoređenost agencija, pa tako, na primer, institucijama koje vode stranački aktivisti G17 plus, kao što su JVP „Srbijavode” ili Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Republički zavod za sport, Republički zavod za zdravstveno osiguranje ili Kragujevačka gimnazija, usluge pruža agencija „A medija”. To ne treba da čudi, jer tu agenciju predvodi direktor Tomislav Damnjanović, svojevremeno predsednik
Izvršnog odbora G17 plus i kreator njenih kampanja. Damnjanović je, inače, i brat supruge Mlađana Dinkića Tatjane. Najveći vlasnički udeo u toj firmi ima Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM (40 odsto), pa Mitko Jakovleski (10 odsto), a zatim po pet odsto imaju Veran Matić (glavni urednik RTV B92), Sibina Golubović, Tomislav Damnjanović, Tatjana Boškić i drugi.
#Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.