Vesti
11. 02. 2014.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade republike Srbije o pritiscima i kontroli medija (septembar 2011) #20
Kršenje Zakona o oglašavanju
Republička radiodifuzna agencija nikada nije bila stvarno nezavisna, već je radila pod stalnim uticajem političkih partija
Dušan Stokanović, takođe član Upravnog odbora RTS-a, predvodio je produkciju koja je pripremala emisije „Verski kalendar” i „Verski mozaik”, za koje RTS, posredstvom Bačke eparhije, isplaćuje značajne honorare. RTS među zaposlenima ima i vlasnike privatnih produkcija, pa je Nenad Lj. Stefanović, glavni i odgovorni urednik Informativnog programa RTS-a, jedan od deset vlasnika preduzeća „Vreme film”, koje je zaključilo vredne ugovore o produkciji dokumentarno-informativnih emisija za RTS.
Iz dokumentacije dostavljene Savetu vidi se, između ostalog, da deo ugovora sa privatnim produkcijskim kućama predviđa isplatu ne u novcu, već u sekundama reklamnih termina. Istraživanje koje je Savet sproveo među malim produkcijskim kućama koje RTS angažuje na ovaj način pokazalo je da ove firme najčešće nisu u mogućnosti da same prodaju reklamne sekunde, već su primorane da ih, po ceni znatno nižoj od realne, ustupe velikim marketinškim agencijama iza kojih stoje stranački funkcioneri i lica povezana sa njima.
Predstavnici jedne od anketiranih produkcijskih kuća navode da su svoje reklamne sekunde na RTS-u morali da preprodaju velikoj marketinškoj agenciji po ceni čak deset puta nižoj od one koja je predviđena odgovarajućim cenovnikom RTS-a. S druge strane, navedenim Ugovorom sa produkcijskom kućom „Emotion Production”, iza koje je donedavno stajao Dragan Đilas, predviđeno je da RTS za prava na emitovanje 104 epizode serijala „48 svadba” isplati kući „Emotion” oko 13.000 evra po epizodi.
Drugim rečima, iste osobe koje stoje iza marketinških agencija koje od malih produkcijskih kuća otkupljuju reklamne sekunde po nerealno niskim cenama, za svoju TV produkciju su plaćene u novcu, a ne u reklamnim sekundama.
RTS, prema navodima iz predstavke UTE, godinama drastično krši Zakon o oglašavanju. Međutim, RRA je tek 2011. godine počeo da podnosi prekršajne prijave protiv medija, uključujući i RTS, zbog kršenja Zakona o oglašavanju. U 2010. godini najveći prekršaj u radu RTS-a koji je RRA utvrdio odnosio se na zaštitu srpskog jezika u programu, jer se često dešava da natpisi budu na latiničnom pismu, ali se tvrdi da RTS ispunjava sve nadzirane programske obaveze. Istovremeno, RTS ne objavljuje javno podatke o poslovanju, ostvarivanju programske produkcije, udelu pretplate i reklame u prihodima, o rashodima, platama zaposlenih, načinu donošenja poslovnih i programskih odluka u upravnim telima i drugom.
U predstavljanju najvećih finansijskih problema RTS-a, u predstavci UTE posebno je apostrofirana organizacija „Pesme Evrovizije 2008”. Ugovor koji je RTS dostavio Savetu, zaključen između RTS-a i agencije „Communis” o realizaciji projekta „Pesme Evrovizije 2008”, vredan je 24.723.000,00 dinara, što je oko 300.000 evra po tadašnjem kursu. Za ovu manifestaciju javnosti nikada nije predstavljen precizan finansijski izveštaj.
UTE takođe konstatuje sve veću finansijsku zaduženost RTS-a. I dugoročne i kratkoročne obaveze se konstantno povećavaju. Na dan 31. decembra 2008. godine kratkoročne obaveze RTS-a bile su veće od obrtne imovine za 1,484 milijarde dinara. Sve ovo ukazuje na veliku neizvesnost u pogledu materijalnog poslovanja, što izaziva opravdanu sumnju da RTS ubuduće neće moći da posluje u skladu sa zakonskim načelima. Loše finansijsko poslovanje RTS-a u 2009. godini još je više produbljeno, no finansijski izveštaji za 2009. i 2010. godinu do današnjeg dana (2011) nisu objavljeni.
RTS se finansira iz javnih prihoda i predstavlja instituciju koja ima posebnu ulogu u društvenom, kulturnom i političkom životu Srbije. Navedeni problemi utoliko su veći jer RTS, kao javni servis, ima veću odgovornost od ostalih medija i komercijalnih televizija u kreiranju javnog mnjenja i zastupanju opštih interesa građana. Međutim, odbijanje rukovodstva RTS-a da postupi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i građanima omogući uvid u način na koji se troše javna sredstva, dovodi u pitanje mogućnost ispunjavanja najvažnijih zadataka javnog servisa, a jedan od njih svakako jeste i borba protiv korupcije.
Za efikasnu borbu protiv korupcije, koja predstavlja prioritetni interes građana Srbije, neophodna je nepodeljena podrška javnosti i civilnog društva, koja se može postići jedino posredstvom medija, pre svega javnog radiodifuznog servisa. Međutim, postavlja se pitanje kako RTS, budući da i sam posluje netransparentno, može doprineti borbi protiv korupcije. Zbog toga su, verovatno, i u programskim sadržajima javnog servisa veoma slabo zastupljeni istraživački, analitički i kritički sadržaji.
Značajnu odgovornost za današnje stanje medijske scene u Srbiji ima Republička radiodifuzna agencija (RRA), za koju se može reći da nikada nije bila stvarno nezavisna, već je radila pod stalnim uticajem političkih partija. Poznati su prvi slučajevi spornih odluka o dodeli nacionalnih dozvola za emitovanje programa (BK TV, RTL), potom nepoštovanja odluka Vrhovnog suda, pa zatim nezakonito obavezujuće uputstvo RTS-u da prenosi sednice Skupštine Srbije, kao i niz drugih poteza RRA, kao što je odobravanje očiglednih nedozvoljenih medijskih koncentracija. Tako je, umesto da brani princip transparentnosti medijskog vlasništva, RRA najviše odgovoran za stvaranje atmosfere prikrivenih interesa u elektronskim medijima, jer se upravo u rukama članova Saveta RRA nalaze odgovarajući mehanizmi za sprečavanje nedozvoljene medijske koncentracije u medijskom prostoru.
#Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.