Vesti
12. 02. 2014.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o pritiscima i kontroli medija (septembar 2011) 21
Izbor pretvoren u političku farsu
RRA je u protekle tri godine (do 2011) odobrio najmanje dve sporne koncentracije medijskog vlasništva, u slučaju TV Avala i RTV B92. Među jedanaest nacionalnih emitera ima devet sa netransparentnim vlasništvom.
Jula 2011. godine, u periodu kada je Savet završio prvu radnu verziju ovog izveštaja i dostavio je relevantnim organizacijama, udruženjima i pojedincima sa molbom da daju svoje komentare, RRA je na svom sajtu prvi put objavio podatke o vlasništvu RTV stanica u Srbiji koje imaju nacionalnu frekvenciju.
Međutim, iako RRA u ovom dokumentu daje izvesne podatke koji prethodno nisu bili zvanično objavljeni (mada su iz različitih nezvaničnih izvora bili poznati javnosti), medijsko vlasništvo u Srbiji i dalje je netransparentno u smislu domaćih propisa i preporuka Saveta Evrope, koji predviđaju da vlasnička struktura medija mora biti transparentna tako da onemogućava stvaranje monopola u oblasti javnog informisanja, kao i da omogući formiranje vrednosnog suda u odnosu na informacije, ideje i mišljenja koja prezentuju konkretni mediji.
Primera radi, sumnje na nedozvoljenu koncentraciju u slučaju TV Prva/RTV B92 i u slučaju TV Avala/TV Pink nisu ni potvrđene ni otklonjene nakon što je RRA objavio podatke o vlasništvu u ovim medijima. Takođe, iz prikaza sa sajta RRA i dalje nije jasno da li biznismen Predrag Ranković Peconi kontroliše Hepi TV i Hepi kids TV, što je informacija bez koje se ne može formirati vrednosni sud prema sadržajima koje ovi mediji emituju.
Prvi problemi u radu ove institucije počeli su od postupka prvog izbora članova Saveta RRA u aprilu 2003. Poseban problem u radu te institucije jeste i činjenica da je Zakon o radiodifuziji menjan više puta. Prvobitnim zakonskim rešenjem, Skupština Srbije birala je osam članova Saveta na predlog ovlašćenih
predlagača: Vlada Republike Srbije (1), Skupština Srbije (1), Skupština Vojvodine (1), Izvršno veće Vojvodine (1), rektori univerziteta (1), udruženja emitera, novinara i drugih profesionalnih udruženja (1), domaće nevladine organizacije (1), kao i crkve i verske zajednice u Srbiji (1). Devetog člana birali su sami članovi Saveta, ali je on morao biti sa teritorije Kosova i Metohije. U praksi se pokazalo da je često nejasno ko stvarno predlaže kandidate za članove Saveta, ali je zato najvažnije ko ih bira – poslanici vladajućih stranaka.
Tri člana Saveta RRA, Nenad Cekić, Vladimir Cvetković i Goran Radenović, izabrani su u aprilu 2003. protivno proceduri, što je izazvalo prvu blokadu rada Agencije, jer su potom neki od izabranih članova Saveta RRA podneli ostavke (Snježana Milivojević i Vladimir Vodinelić).
U postupku kandidovanja Cekića i Cvetkovića povređena je zakonom predviđena procedura da se kandidature, uz biografske podatke, moraju objaviti najmanje 30 dana pre samog odlučivanja o izboru, što nije učinjeno. U slučaju Radenovića, koji je izabran kao neko ko živi i radi na Kosovu (što je bio zakonski uslov), ispostavilo da je on odavno pre toga bio napustio pokrajinu. Zbog toga je Savet RRA stalno radio u atmosferi nelegitimnosti, pa su prve odluke RRA bile stalno osporavane.
Zbog prethodnih problema u postupku izbora članova Saveta RRA i pojednostavljenja procedure za izbor, zakon je delimično promenjen 2004, ali tim izmenama nije usvojen zahtev medijskih organizacija da se umanji preovlađujući uticaj državnih organa na izbor članova Saveta, što i danas onemogućava nezavisnost u radu RRA.
Izmenama zakona samo je promenjena formulacija koja se odnosila na ovlašćenog predlagača kandidata za poziciju člana Saveta RRA, pa je umesto „Vlade Srbije i Skupštine Srbije”, ovlašćeni predlagač postao „nadležni skupštinski odbor”, što se svodilo na gotovo identičan politički uticaj.
Umesto Vlade Srbije i Skupštine, četiri člana Saveta RRA i dalje su direktno predlagali državni organi (3 nadležni skupštinski odbor, 1 Skupština Vojvodine) skriveni iza termina skupštinski odbor, u kojem vladajuća koalicija uvek ima pretežni uticaj.
Politizacija izbora članova Saveta RRA ponovila se početkom 2009. godine, kada je pojedinim članovima istekao mandat, pa je bilo potrebno gotovo godinu i po dana da se izaberu novi članovi. Poseban problem bio je u tome što članovi prvog Saveta RRA nisu svi birani na isti vremenski period od šest godina, kako Zakon predviđa. U martu 2009. godine bilo je jasno da su svi rokovi za izbor članova probijeni, ali rešenja nije bilo na vidiku.
Članovi Saveta na predlog Skupštine AP Vojvodine, Univerziteta, verskih zajednica i nevladinih organizacija bili su izabrani do kraja te godine (Goran Karadžić, vladika Porfirije, Svetozar Stojanović i Goran Peković), s tim da su ovlašćeni predlagači – nevladine organizacije i profesionalna medijska udruženja, podnosili veći broj kandidata od propisanog. Naime, Zakon o radiodifuziji kaže da bi trebalo da predlože po dva kandidata, a na njihovim listama našla su se po tri, odnosno, četiri imena, pa je odbor Skupštine Srbije, na svoju ruku, birao po dva kandidata sa lista, što je izazvalo veliko negodovanje predlagača.
To je dovelo do ponovnih problema u izboru članova Saveta iz redova novinara, a izbor je pretvoren u pravu političku farsu.
Savet RRA mesecima je bio nekompletan, pa je u jednom trenutku umesto devet, imao samo pet članova, pošto je u februaru 2011. mandat prestao bivšem predsedniku Nenadu Cekiću, zatim Aleksandru Vasiću i Vladimiru Cvetkoviću, dok je Svetozar Stojanović preminuo u maju 2010.
Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.