Vesti
13. 02. 2014.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o pritiscima i kontroli medija (septembar 2011) 22
Problemi sa nacionalnim frekvencijama
Početkom aprila 2011. za člana Saveta RRA izabran je Goran Petrović, pravnik iz Kragujevca, čija su prethodna dva zaposlenja, prema pisanju medija, bila u Zdravstvenom centru Kragujevca i u Apotekarskoj ustanovi.
Petrovića je zvanično predložila Univerzitetska konferencija Srbije, ali u Savet RRA zapravo dolazi kao kadar DS-a, koji se novinarstvom bavio u mladosti u „Pogledima”. Njegov protivkandidat bila je dr Nataša Gospić, koja je završila Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Odsek za elektroniku i telekomunikacije.
Objavila je dve monografije i više od 90 stručnih i naučnih radova iz oblasti razvoja telekomunikacija i informacionog društva. Reklo bi se da stručni kriterijumi ni ovoga puta nisu presuđivali. Svi opisani događaji značajno su opteretili rad RRA i uticali na nezavisnost rada te institucije, koji, kako se pokazalo, u velikoj meri zavisi od političkih stranaka.
Najveći broj kontroverzi u svom radu RRA je imao oko spornih dodela dozvola za emitovanje programa u 2006. godini nacionalnim emiterima. Tada je zbog odluke, inače osporavane u javnosti, da BK televiziji ne dodeli frekvenciju, ova TV stanica praktično ukinuta. Dozvola nije data ni nemačkoj kompaniji RTL, ali ni TV 5 iz Niša.
BK televizija, koja je bila u vlasništvu domaćeg tajkuna i tadašnjeg predsednika stranke Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića, formalno je u aprilu 2006. formalno izgubila licencu za emitovanje TV programa zbog političke pristrasnosti. Program te stanice nasilno je prekinut već sutradan nakon donošenja te odluke, kada je u prostorije televizije upala policija i prekinula emitovanje. Uprkos zabrani, BK televizija je nastavila emitovanje programa putem satelita i organizovala proteste, ali je s tim aktivnostima prestala 2007. godine.
Vrhovni sud Srbije poništio je u oktobru 2008. godine rešenje RRA o izdavanju dozvola za emitovanje programa na nacionalnoj mreži iz 2006. godine, kojim je zabranjen rad BK televiziji, ali je RRA ne samo odbio da sprovede odluku suda, već je doneo i novo rešenje o zabrani. Nakon toga, RRA nikada više nije ponovio sličnu odluku o zabrani rada nekog medija, a svih godina sprovodiće izrazito slabu kaznenu politiku prema emiterima.
Ni nemačka televizija RTL 2006. godine nije dobila dozvolu zbog većinskog stranog kapitala, iako je istovremeno izdata dozvola TV Foks, za koju se znalo da je u strukturi njenog vlasništva većinski američki kapital. I tu odluku
Vrhovni sud Srbije poništio je u julu 2007. godine, kada je predsednik Saveta RRA Nenad Cekić ponovio da neće poštovati odluku suda.
I niška TV5 nije dobila dozvolu na prvom konkursu u 2006. godini, iako je tada bila najgledanija regionalna televizija u Srbiji. Bila je odbijena zbog vlasničkog udela Olivere Nedeljković, sestre Bogoljuba Karića, ali je na sledećem konkursu, godinu dana nakon toga, ipak ispunila sve uslove za dobijanje frekvencije, jer se oslobodila kapitala Nedeljkovićeve.
Dozvole su na istom konkursu date TV Košava i TV Hepi, koja prethodno nije postojala, a za koju se kasnije pokazalo da ima spornu vlasničku strukturu, povezanu sa nekim domaćim biznismenima. Naknadno je bilo objavljeno da je TV Pink dao pozajmicu TV Košava od oko 18 miliona dinara, ali ni to nije uticalo na odluku RRA da toj televiziji izda dozvolu.
Nacionalnu dozvolu tada je dobila još jedna novoformirana televizija – TV Avala, u kojoj suvlasnički udeo ima biznismen Danko Đunić, a čija je vlasnička struktura i danas sporna, odnosno nedovoljno jasna.
Pored pomenutih problema sa nacionalnim frekvencijama, bilo je određenog broja spornih odluka RRA za lokalne dozvole u Apatinu, Subotici, Bačkoj Topoli, Kovinu, Prijepolju i drugim mestima, koje su često usvajane u skladu sa lokalnim političkim potrebama skupštinske većine u pojedinim gradovima. Za Radio Apatin, kojem je Upravni sud 2010. godine takođe uvažio tužbu, odluka je stigla prekasno, jer je medij već bio prestao da radi.
Većina međunarodnih organizacija poput Oebsa, Saveta Evrope i Evropske komisije izražavala je ozbiljnu zabrinutost zbog postupka dodele dozvola, koji je ocenjen kao pristrasan, jer je sproveden uz neispravnu primenu pravila i kriterijuma. Evropska komisija posebno je ukazivala na nedostatak transparentnosti procesa donošenja odluka Saveta za radiodifuziju.
Međutim, većina spornih odluka RRA do danas nije promenjena Ustavni sud Srbije utvrdio je 2008. godine da je Obavezujuće uputstvo Saveta RRA u vezi sa prenosom sednica parlamenta na RTS-u bilo neustavno i nezakonito, jer su njime prekoračena ovlašćenja te agencije.
Naime, RRA je obavezao RTS da, radi ostvarivanja posebnih obaveza u opštem interesu, prenosi sve sednice Skupštine u terminima definisanim Poslovnikom o radu parlamenta. Dva meseca kasnije, RRA je Obavezujuće uputstvo zamenio Preporukom, na osnovu koje se RTS-u iste obaveze preporučuju u cilju opšteg interesa u oblasti javnog informisanja.
Izveštaj o radu RRA iz 2009. godine govori o još jednom problemu u vezi sa poslovanjem te agencije. Ta institucija je u 2009. godini ostvarila prihod od oko 457 miliona dinara (4.160.000 evra) od zakupa licenci, od kojih je 318,5 miliona dinara (2.905.000 evra) otišlo na funkcionisanje samog RRA, dok je ostatak od 139,3 miliona dinara (1.270.000 evra) transferisan u Budžet Republike Srbije.
Medijske organizacije više puta su govorile da je nedopustivo da sama agencija odlučuje koliko će novca od licenci potrošiti za svoje potrebe i koliko će vratiti u budžet, a da pri tom ne učestvuje ni u finansiranju razvojnih projekata za medije.
Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.