Vesti
15. 03. 2014.
Treba li ukinuti izbornu tišinu?
Da li predizborna tišina, odnosno odredba Zakona o izboru narodnih poslanika, koja precizira da učesnici u izbornoj kampanji ne mogu putem medija slati političke poruke i objavljivati svoje programe 48 sati pre održavanja izbora, a traje do zatvaranja biračkih mesta, u eri interneta i društvenih mreža, mobilnih telefona i drugih tehnoloških dostignuća uopšte ima smisla?
Na internetu i društvenim mrežama, i pored toga što je predsednik izborne komisije Dejan Đurđević rekao da je ovom odredbom obuhvaćen i ovaj vid komunikacije, besni pravi rat.
- Predizborna tišina uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji počela je 14. marta u ponoć i trajaće do zatvaranja birališta 16. marta u 20 sati, a odnosi se na sva sredstva javnog informisanja uključujući internet i portale.
Internet je jedna vrsta sredstva javnog informisanja i to se odnosi i na njega - rekao je Đurđević.
Pored ovog izričitog stava, za stranačke aktiviste, hakere i spin majstore na društvenim mrežama, pre svih Fejsbuku i Tviteru, koje u Srbiji, prema nekim procenama, koristi oko 3,5 miliona građana, izborna tišina ne važi.
Internet rat
Profesor FPN-a Zoran Stojiljković se slaže da je ovaj propis sa tehnološkim razvojem dosta izgubio na značaju i mogućnosti kontrole, ali i pored toga smatra da ga ne treba ukidati.
- Ovaj propis predstavlja odbranu integriteta i prava građana. Činjenica je da je sa razvojem i sve većim brojem korisnika društvenih mreža njega teško braniti, ali i pored toga ova odredba treba da ostane - kaže Stojiljković.
On dodaje da slanje SMS poruka i telefonski pozivi iz stranačkih centrala na dan izbora takođe predstavljaju jedan vid kršenja izborne tišine i da stranke to ne bi smele da rade.
- Stranke koriste svaku priliku da animiraju i podstaknu građane da izađu na birališta i prestaće to da rade kada tolika agresivnost postane kontraproduktivna - smatra Stojiljković.
Programski direktor Cesida Marko Blagojević kaže da izborna tišina ima mnogo manje smisla danas nego pre desetak godina. On objašnjava i da odredba zakona koja reguliše ovu materiju trenutno ima mali domet, pre svega zbog interneta.
- S druge strane, izborna tišina se, pre svega, odnosi na medije, dok je strankama dozvoljeno da koriste sva druga sredstva komunikacije kako bi doprle do glasača - kaže Blagojević.
Kršenje bez kazne
On objašnjava da to znači da stranke mogu da dele letke, lepe plakate na propisanoj udaljenosti od izbornih mesta, šalju poruke, pisma, pozivaju telefonom i na druge načine pokušavaju da dođu do krajnjih korisnika, odnosno građana.
Vladimir Goati iz Transparentnosti Srbije kaže da korišćenje interneta kao medija u vreme izborne tišine predstavlja kršenje ove odredbe zakona, ali da stranke to vešto koriste jer ne rade to sa svojih zvaničnih sajtova i profila na društvenim mrežama, već su za to zaduženi aktivisti koji se oglašavaju sa privatnih profila, što nije zabranjeno.
- Treba pokušati očuvati ovaj institut i pronaći adekvatne mere kojim bi on bio zaštićen i sproveden. Ako to ne uspe, onda izbornu tišinu treba ukinuti kako bismo imali čistu situaciju - smatra Goati.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.