Vesti
27. 05. 2014.
Uživo je mnogo strašnije
Sanja Dragićević Babić, novinarka RTS, gledala je svojim očima kako su za samo nekoliko sekundi nestajala cela sela u Srbiji. Ona je, po novinarskom zadatku, leteći u vojnom helikopteru posmatrala kako se kuće gube u klizištima i mada se trudila da obavi posao profesionalno, priznaje da nije uspela da savlada emocije.
Najdramatičnije je bilo kada smo pored Malog Zvornika leteli nad mestima koja su uništena u klizištima. Za samo nekoliko sekundi nestajali su zaseoci, uništene su kuće, prevrnuti automobili, traktori, odsečeni putevi, prekinuti mostovi. To ne može na isti način da se doživi kad se gleda na televiziji, u to morate sami da se uverite.
Kako ste uspeli da do kraja ostanete profesionalni?
- Zašto bih ostavljala emocije po strani? Ne znam da li postoji ijedna osoba ovih dana, bilo da je to vojnik, policajac, ronilac, volonter, snimatelj, vozač, novinar... koja je uspela da isključi emocije. To je nemoguće. Ko kaže da može ne govori istinu. Imati emociju to je ljudski. Ne preći granicu to je profesionalno.
Šta je za Vas značila prilika da ljudima ispred malih ekrana predstavite snimke iz vojnih helikoptera?
- Pre svega hvala vojsci Srbije što je i pored svih zadataka imala razumevanja i strpljenja za nas. Zahvaljujući tim snimcima videli smo koje i kolike su razmere svega ovoga. Ulicama teku reke, iz vode vire samo krovovi, neka sela su nestala, vidite samo ostatke kuća...
Da li ste osećali strah?
- Od letenja ne, samo od onoga što sam iz vazduha videla.
Kad Vam je bilo najteže?
- Kada sam videla lica ljudi koji napuštaju svoje kuće, majke sa decom, prvi susret s ljudima koji su danima bili odsečeni od sveta. Njihov stisak ruke. Svedočanstva o danu kada je naišao vodeni talas ili kada se čitavo brdo, kako oni kažu, valjalo i krenulo na njihove kuće, u kojima su bila deca.
- Odakle ste dobijali najviše informacija?
- Direktno s terena, od onih koji su bili u mestima pod vodom, od kriznih štabova, od običnih ljudi.
Kako ste podneli taj tempo rada?
- Neprimereno je pričati o našem naporu kad pogledamo sve one koje je ova katastrofa zadesila. To je muka. Kolegama i meni sigurno nije teže nego njima.
Na terenu je, kad je reč o novinarima, bilo više žena nego muškaraca. Šta vam to govori?
- Da je u novinarstvu sve više žena.
Mislite li da su društvene mreže više pomogle ili odmogle u ovoj situaciji?
- Mislim da su ipak više pomogle. Svaka čast svima koji su na društvenim mrežama davali informacije, pozivali na pomoć. Za one druge, koji su širili dezinformacije, svaki komentar je suvišan.
Svi moji heroji
Ko su pravi heroji ovih dana?
- Devetogodišnji Andrej koji volontira, Petar i Nemanja koji slažu džakove s peskom u gradu u kojem nikad nisu bili, Marija iz Crvenog krsta, vojnik Nenad i policajac Nikola koji uskaču u vodu i evakuišu ljude, doktorka Sanja, vatrogasac Dejan, ronilac Srđan, maturanti koji prikupljaju pomoć...
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.