Vesti
02. 06. 2014.
Odluke se donose van institucija
Nije nastupila panika za vreme poplava. Građani su bili veoma pribrani, a prvo treba videti da li je u državnim organima neko radio nešto što je moglo da izazove paniku. Zaštitnik građana kaže da će prekontrolisati da li je bilo bitnih propusta u radu nadležnih državnih i lokalnih organa i službi pre, za vreme i posle poplave na štetu prava građana.
- Onako kako mi Ustav i zakon propisuju nadležnost, proveriću da li se odlučivalo i radilo na propisani način. Svi smo videli da su odluke donošene na sednicama Republičkog štaba bez bilo kakvog većanja i glasanja.
Hoćete da kažete da su nezakonito suspendovane zakonske procedure?
Iako Ustav određuje podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, koje međusobno kontrolišu jedna drugu, u stvarnosti se učvršćuje jedna jedina vlast sa centrom u Vladi. Kroz direktne prenose građanima se stavlja do znanja da čak i ne odlučuje Vlada kao kolektivni organ, već da odluke donosi jedan čovek, a ostali zapisuju. To institucionalno nije dobro, makar te odluke bile najbolje na svetu. Ja ne sumnjam u najbolje namere, ali kao što nas brane fizički čuvaju od poplava, pravila demokratije čuvaju našu slobodu i sada kad smo hladnije glave nakon katastrofalnih poplava, treba videti šta da se radi kako bismo izgradili institucije i sistem u kome će svako raditi svoj posao i odgovarati za njega.
Ako nije bilo panike, zašto su neki ljudi privođeni i bili u pritvoru?
Za krivično delo širenja panike nije dovoljno da je panika mogla da nastane, već da je nastala, a onda se traži ko ju je izazvao. Međutim, panike nije bilo. Mogu samo da izrazim zadovoljstvo zbog odluke suda da ukine pritvor. Videće se i da li je uopšte bilo osnova da se povede predistražni postupak, jer panika nije izbila. Nije ni pravično goniti učenika srednje škole za izazivanje panike na svom fejsbuk nalogu, dok tiražne novine na naslovnoj strani objavljuju da leševi plutaju vodom, a državni funkcioneri se javno pitaju “šta će nam od države ostati”. Još jednom, panika je možda mogla da nastane, ali nije.
U godišnjem izveštaju ste izneli oštre ocene o tome da centri moći manipulišu medijima. Nedavno ste upozorili i na cenzuru?
Medije štitimo jer preko njih građani ostvaruju pravo na informisanje, koje podrazumeva tačnu, potpunu i blagovremenu informaciju. A država preko omiljenih medija sve češće selektivno plasira nepotpune informacije sumljive tačnosti, još sumnjivijeg tajminga. Kad građani osete manjak informacija kojima veruju, stvara se informatički vakuum, prostor u koji svako može da uđe. Država se ne trudi da taj prostor popuni blagovremenim i tačnim podacima koje bi dezinformacije učinile nebitnim, nego problem nastoji da reši tako što suzbija širenje misli i ideja koje joj se ne dopadaju. To je i zabranjeno i pogrešno.
Premijer kaže da je laž tvrdnja da ima cenzure i da su takve tvrdnje pokvarenjaštvo?
Ne osećam se pokvarenim čovekom. Naprotiv, smatram da je moja dužnost da ukažem na pretnje osnovnim ljudskim pravima i demokratskim vrednostima - slobodi mišljenja i izražavanja i slobodi medija pre nego što nastupe posledice koje bi svima bile vidljive. Svako je slobodan da bude kritičan i “kritizer”, da podržava ili osporava, nipodaštava i veliča, i da to radi sam ili sa drugima, za sebe ili javno. Razloge i uslove za ograničenje te slobode propisuju Ustav i zakon, a ne bilo čija volja ili osećaj za momenat. Svi državni organi dužni su ne samo da se uzdrže od mešanja u tu slobodu već i da je štite i podstiču. A to danas nije slučaj.
Da li mislite da je slučajnost da posle takvih vaših kritika ostanete bez poslovne zgrade, da vam se uzme službeni automobil i smanji broj saradnika?
Ne može se više vlast lako, a uspešno direktno konfrontirati sa Zaštitnikom građana. Ali je kapacitet službe kojom raspolažem, što je mnogo manje uočljivo, na ozbiljnom udaru. Tvrdi se da je razlog štednja, ali to je bacanje prašine u oči jer upravo rad kontrolnih organa pravi najveće uštede.
Tokom poplava vas nisu obaveštavali o situaciji?
Iako imam zakonsko ovlašćenje i bezbednosni sertifikat da pristupim svim podacima u posedu organa vlasti, MUP me tokom poplave, pored usmenog i pisanog zahteva, nije stavio na spisak lica koja dobijaju redovna obaveštenja o dešavanjima u zemlji. Ali pošto sam još u srednjoj školi bio radio-amater, svedok sam toga koliko su građani pomogli da se smanji broj žrtava. Izmene Zakona o Zaštitniku građana, koje bi omogućile da onaj u MUP-u ko je protivzakonito uskratio informacije Zaštitniku građana za to i odgovara, u proceduri su više od dve godine.
Automobil
Naravno da nisam reagovao kada mi je promenom uredbe Vlada oduzela službeni automobil i vozača. To bi zaista bilo ispod časti. Ali kad taj auto završi kod nečijeg telohranitelja, a ministri do Niša putuju helikopterom, ne možemo se pretvarati da je razlog ušteda. Službi ombudsmana je ostalo 12 vozila koja služe za odlazak istražitelja u kontrole. Onda mi je stigao dopis da se zabranjuje korišćenje i tih službenih automobila. Svašta! Iz koliko je sve uglova to štetno, nemam vremena ni da razmišljam.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.