Vesti
31. 07. 2014.
Kraj privatizacije do jula 2015.
Privatizacija medija u Srbiji treba da bude okončana do 1. jula 2015. Od trenutka prodaje kapitala, postoji obaveza da pet godina bude zadržana osnovna delatnost medija, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, obrazlažući juče u parlamentu set medijskih zakona.
Ako do predviđenog roka ne bude prodat, postupak se obustavlja, a kapital izdavača se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. U slučaju da zaposleni odbiju tu ponudu, taj medij prestaje da postoji i briše se iz registra.
Po rešenjima iz Predloga zakona o javnom informisanju, dodatnu obavezu imaće kupci medija na jezicima nacionalnih manjina jer će morati da sačuvaju udele različitih programa od značaja za manjinu u toj sredini. Novopredloženi zakoni o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima garantuju slobodu medija u skladu s evropskim standardima.
Kako je ukazao ministar, cilj je stvaranje uslova za profesionalne medije, uspostavljenje okvira koji garantuje slobodan protok ideja i mišljenja, bez mešanja države koje bi bilo ograničavajuće.
Takođe, definisan je javni interes, finansiranje, zaštita prava urednika, novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zaštita maloletnika i zabrana govora mržnje. Tasovac je podsetio na to da su RTS i RTV osnovani Zakonom o radiodifuziji iz 2002. te da moraju da se prilagode tehničkim standarima i neke obaveze treba da se preciznije definišu u skladu s međunarodnim propisima.
Predloženi zakon o javnim servisima, između ostalog, predviđa ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje iz taksi. Javni medijski servisi vodiće evidenciju plaćanja taksi, a ona će se plaćati na dva odvojena računa RTS-a i RTV-a s tim što će 30 odsto novca s računa RTV-a ići RTS-u kazao je Tasovac. Opozicione stranke podnele su amandmane na set medijskih zakona, a kako podvlače iz DS-a i NDS-a, njihovi predlozi u skladu su sa zahtevima strukovnih udruženja i stručne javnosti.
Šef poslaničke grupe NDS-a Marko Đurišić izjavio je da su medijski zakoni rađeni u skladu s procedurama i da je jedina greška rasprava po hitnom postupku. Ta stranka podnela je oko 30 amandmana. Đurišićeva izjava da je Vučić prošle godine na „Fejsbuku" napisao da će TV pretplata biti ukinuta izazvala je burnu reakciju šefa kluba naprednjaka Zorana Babića, koji je rekao da je „neistina da je Vučić pozivao na neplaćanje pretplate".
Burišić je, osvrćući se na to što je ministar Tasovac rekao da će zakonom i formalno biti ukinuta pretplata, dodao: Možda je neformalno ukidanje pretplate bilo 23. maja 2013. kada je Vučić rekao na „Fejsbuku" da se pretplata ukida. Može da se napravi analiza koliko je građana posle toga prestalo da plaća pretplatu.
Građane ne zanima kako se to zove, da li taksa ili pretplata, jer će plate i penzije tada biti deset odsto manje, a ako očvrsne srce premijera, možda još manje. Zoran Babić je pozvao Đurišića i NDS da „prestanu da plaše građane".
Svi znamo i statistika pokazuje da je 400.000 ljudi pod režimom Borisa Tadića ostalo bez posla. Bio bih srećan da ste se odgovornije ponašali u vremenima krize, da ste pred građanima nastupali iskrenije i nisam srećan što nam je račun za tu neodgovornu politiku stigao sada, ali mi smo spremni da se borimo i da pred građane ne izlazimo populistički rekao je Babić.
Poslanica DS-a Apeksandra Jerkov kazala je da su medijski zakoni važna politička tema, da je stav novinarskih udruženja ujednačen, api i negodovala što se o njima raspravlja posle manje od 24 sata od ulaska u proceduru. Ona je tokom rasprave upozorila na to da u Srbiji postoji cenzura i autocenzura. Ujedno je kazala da je „nedopustivo da se u medijima pojavljuju izvori s onih mesta s kojih izvora ne sme biti, a to su policija, Tužilaštvo, poligrafska ispitivanja, zatvori".
Pitala je šta da se radi s tim što se jedne novine uključe u „rat i dešavanja u policiji" i kada se predsednik jedne opozicione partije nađe „300 puta na naslovnoj strani u negativnom kontekstu, na šta regulatorna tela ostaju nema".
To su sve stvari na koje je DS želeo da utiče amandmanima i ako to ne bude prihvatljivo, ta stranka neće podržati zakone. Poslanica SNS-a Marija Obradović izjavila je novinarima u parlamentu da je na medijske zakone stiglo više od 220 amandmana, i najavila da će se o njima razgovarati danas na sednici resornog odbora.
Vidim da je i ministar raspoložen da se usvoje neki od amandmana i mislim da ćemo napraviti mnoge kompromise najavila je Marija Obradović. Ona je poručila opoziciji da, kada govore o opasnostima od cenzure države u javnim servisima, „prvo pogledaju u svoje dvorište, koliko je za vreme vlasti bivšeg režima od 2008. do 2012. bilo SNS-a na RTS-u i „Studiju B". S. Stanković
Prihvaćeni predlozi SVM-a
Šef poslaničke grupe SVM-a Balint Pastor izjavio je da će ta stranka glasati za paket medijskih zakona. Kako je rekao, u proteklih petšest dana vođeni su veoma ozbiljni razgovori s predstavnicima Ministarstva i njihove primedbe su usvojene i inkorporirane u predloge zakona. Za SVM je bilo bitno da se sačuva mogućnost da nacionalni saveti nacionalnih manjina i dalje budu osnivači, ne samo ustanova i fondacija nego i privrednih društava koja izdaju medije saopštio je Balint Pastor.
Takođe, bilo je važno da se nastavi finansiranje na normativnoj osnovi onih štampanih medija na jezicima manjina čija su osnivačka prava 2003. preneta na nacionalne savete. On je naveo i da je u tekst zakona na predlog SVM-a ušlo rešenje da će mediji morati da sačuvaju u narednih pet godina programsku šemu i emitovanje na svim jezicima na kojima su to činili na dan usvajanja zakona.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.