Vesti
10. 11. 2014.
Radionica o borbi protiv nasilja nad ženama održana u Novom Sadu
Utrostručen broj krivičnih postupaka
Ukupan broj postupaka za nasilje u porodici, pokrenutih pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u 2014. godini, je 138, što je gotovo tri puta više u odnosu na prethodnu godinu. Ovakvi podaci ne moraju nužno da ukazuju na porast nasilja, već mogu da govore i o porastu svesti kod onih koji to nasilje trpe.
Kako je navedeno tokom radionice na ovu temu u Osnovnom sudu u Novom Sadu, veliki udeo u kreiranju slike ovog fenomena u javnosti imaju mediji.
U izveštavanju medija često su prisutni odsustvo empatije sa onim koji trpi nasilje, potom rodni stereotipi, ali i odsustvo medijske etike, što se može videti u senzacionalističkim naslovima tablioda, kao i u tzv. "sadizmu jezika" navela je sutkinja Apelacionog suda Olivera Pejak Prokeš.
Prema rečima sutkinje Osnovnog suda u Novom Sadu Jadranke Buljević, ako novinari nemaju dovoljan stepen edukacije, mnogi problemi oko nas mogu se posmatrati populistički, što nije dobar pristup u rešavanju istih.
Značaj ove radionice je da se mediji bliže upoznaju o pravnom aspektu, kako bi se javnost tačno informisala. Ako novinari nisu edukovani, problemi se često gledaju populistički, a ne kao životna činjenica i veliki problem. Sud se protiv nasilja bori postupcima i izricanjem adekvatnih sankcija.
Ali isto su bitni i metodi lečenja, jer izricanje sankcije nije dovoljno. Najviše posla je na centru za socijalni rad i na policiji istakla je ona pohvalivši priručnik za medije "Nasilje u porodici", koji su napravili organizatori radionice, Osnovni sud u Novom Sadu i Centar za socijalni rad, uz podršku USAID-a.
Vodič za medije je koristan da bi se upotrebljavali i koristili adekvatni termini i napravila razlika između njih, kao npr "optužen" i "osuđen". Ako novinari nisu upoznati sa terminologijom, oni ponekad unapred donose netačne pravne zaključke u fazama postupka zaključila je Jadranka Buljević.
Prema podacima novosadskog Centra za socijalni rad, 85 odsto žrtava nasilja u porodici su žene, dok je 94 odsto počinilaca muškog pola. Rukovoditeljka Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović kaže za Danas da se ovom kompleksnom fenomenu mora pristupati multisektorski.
Veoma je važno da u slučaju nasilja reagujemo svi zajedno. Ova radionica namenjena je psihološkim i pravnim aspektima tog nasilja. Centar za socijalni rad ima primarnu ulogu za zaštitu onih koji su izloženi nasilju, on raspolaže Sigurnom ženskom kućom kao specijalizovanim prihvatilištem za smeštaj žena i dece žrtava nasilja u porodici, gde se pružaju svi oblici zaštite.
Ona je počela sa radom 2006. godine, i za ovih osam godina zabeležen je značajni napredak, koji je sporiji u odnosu na druge evropske zemlje. Prva sigurna kuća za žene otvorena 1971. godine u Londonu. Postupak je dugotrajan i kompleksan, ali je važno ne odustajati kazala je za Danas Padejski Šekerović.
Posledice nasilja nad ženama mogu biti medicinske, socioekonomske, pravne i psihološke, a poruka sa radionice govori da se tišina o nasilju mora prekinuti. Koliko je stadijum u rešavanju ovog problema u Evropi napredniji nego u Srbiji, govori primer iz francuskog zakonodavstva, gde je uveden pojam "sindrom tučene žene"(slično PTSP-u, prim. aut), koji oslobađa ženu koja ubije onoga čije dokazano nasilje trpi.
Neophodna nulta tolerancija
Što se zakonskog okvira tiče, on je adekvatan, ali je pitanje njegove primene, što je izuzetno važno. Bitno je imati nultu tolerancije na nasilje kazala je Nada Padejski Šekerović, koja rukovodi Sigurnom ženskom kućom.
Bliži srodnici da svedoče o nasilju
Sutkinja Osnovnog suda u Novom Sadu Jadranka Buljević navela je da se sudovi protiv nasilja nad ženama bore primenom strategije Pokrajinske skupštine, ali i zalaganjem za primenu Istanbulske konvencije i dodaje da bi zakonodavstvo moralo da bude promenjeno u primerima gde su bliži srodnici oslobođeni svedočenja u slučajevima porodičnog nasilja, a sve to zbog lakše dokazivosti nasilja.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.