Vesti
03. 12. 2014.
Poslednji medijski monitoring Fondacije Konard Adenauer za 2014. godinu
Tabloidizacija i pritisci na novinare
Pritisci na novinare, kršenje Etičkog kodeksa novinara Srbije, tabloidizacija, odnosno potpuno odsustvo etike u izveštavanju pojedinih medija, obeležili su poslednju četvrtinu 2014, ocenjeno je juče na tribini „Medijski monitoring: politička komunikacija u medijima“, koju je juče organizovala Fondacija Konrad Adenauer (KAS).
Predstavljajući rezultate analize medijske etike i načina izveštavanja u domaćim medijima, novinarka Tamara Skroza je ocenila da 2014. predstavlja „veliko finale“ negativnih pojava koje su prisutne na medijskoj sceni Srbije.
Stvari protiv kojih smo se borili ne samo da se ponavljaju već postaju gore. Ovo je veliko finale pojava koje su deset godina prisutne u medijima. Nismo se dovoljno bunili protiv pritisaka na novinare koji su kulminirali u novembru ukazala je ona, dodajuć i da u svemu tome nije bilo pošteđenih, „jer je svako ko je percipiran kao protivnik vladajuće političke opcije ili tabloida razapet na medijski krst“.
Skroza je navela slučajeve glumca Gorana Jeftića i novinarke Olje Bećković kao primere ljudi koji su na naslovnim stranama pojedinih novina optuženi ili oklevetani za nešto što ni pred jednom zvaničnom institucijom nije dokazano.
O slučaju Gorana Jevtića, koga je dnevni list Blic osudio zbog navodne obljube maloletnika, ne poštujući pri tome pravo na pretpostavku nevinosti, raspravljala je Komisija za žalbe Saveta za štampu, koja je odlučila da je taj list spornim tekstom prekršio Kodeks novinara Srbije istakla je Skroza.
Prema njenim rečima, podjednako je zabrinjavajući i tekst „Informera“ o saobraćajnoj nesreći u kojoj je stradalo troje mladih, a u kojoj je povrede zadobio sin novinarke Olje Bećković.
Na naslovnoj strani Informera stoje navodne reči Olje Bećković: Dobro je, moj sin Luka je uspeo da izvuče živu glavu. U formalnopravnom smislu, taj list nije učinio ništa loše, ali je očigledna namera da se Olja Bećković optuži i ocrni kao majka i javna ličnost rekla je Skroza.
Kako je istakla, tabloidi su tokom 2014. godine objavili „nekoliko antologijskih primera veličanja velikog vođe“.
Dodala je da „bombastični naslovi“ o politici, kriminalu ali i vremenskoj prognozi „stvaraju utisak o postojanju velikog brata koji nas drži pod stalnim pritiskom“.
Medijski analitičar Dražen Pavlica bavio se temama i načinom istraživanja na javnim TV stanicama, konkretno o prvih pet epizoda emisije „Beograd na vodi“ Studija B. Kako je rekao, primetno je odsustvo istraživačkog novinarstva i kritičkih uvida, „a preovladavala su prigodna pitanja i banalna zapažanja, dok je voditeljka dozvolila gradonačelniku da vodi neku vrstu repetitivnog monologa“. KAS od 2006. godine predstavlja kvartalne preseke stanja u srpskim medijima.
„Danas“ nije provladin medij
Predstavljajući rezultate ankete sprovedene među 128 članova NUNSa i UNSa, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) rekao je da nešto više od polovine ispitanika smatra kako novousvojeni zakoni nisu pozitivno uticali na stanje medija u Srbiji.
„Pink i Informer se ističu u ovom istraživanju kao provladini mediji, a njima uz rame su Kurir i Večernje novosti. Na drugom delu kontinuuma su Radio Beograd i Radio B92, Politika i Danas“, rekao je Gavrilović i dodao da u izveštajima pojedinih televizijskih stanica, premijer Aleksandar Vučić nije imao nijednu negativnu sekundu.
Komentari (1)
ostavi komentar04.12.
2014.
BRUKA
Divlja i ubrzana privatizacija katastrofalna za ostvarivanje prava na informisanje na lokalnom nivou. A šta mislite što se niko nije javio za dve velike televizije, NTV u Nišu i RTK u Kruševcu. Pa zato što tamo naprednjaci imaju svoje, Gašićeve, televizije, Zonu plus u Nišu i TV Plus u Kruševcu. Tamo će nezavisno, državnim novcem od projekata, da informišu naprednjački mediji, kao što je to već slučaj u Zaječaru sa BEST televizijom Saše Mirkovića. Ali uz stavljanje Studia B pod kontrolu, to je bio i cilj novih zakona.
Odgovori