Vesti
03. 12. 2014.
Odgovor na tekst Jelice Timotijević „Nije bilo validne dokumentacije" (Danas, 23.11. 2014)
Ako koza laže, rog ne laže
Svojim „demantijem" Jelica Timotijević, direktorka Sektora za odnose s javnošću Fonda PIO, obmanjivala je javnost iskrivljenim činjenicama i nije odgovorila na nekoliko ključnih pitanja.
Cenjena direktorka još na početku demantija: „podnosilac zahteva, prikrio činjenicu da je bio u osiguranju, odnosno izjavio je da nije bio radno angažovan počev od 1993. do dana podnošenja zahteva, a što je kasnije u postupku utvrđeno".
To je gnusna laž, jer se nikada i nigde ne spominje 1993. godina, jer do kraja marta te godine bio sam u radnom odnosu u NIGRO „Rilindja", dopisnik iz Beograda, kada je vlada Srbije, mimo volje radnika, istu ukinula i integrisala u novu RO „Panorama".
Ali sam nastavio da radim kao dopisnik „Rilindje", koja je izdavala list „Bujku" sve do kraja marta 1999. godine. Na osnovu izjave direktorke Timotijević ne bi me iznenadilo da me gospoda iz Fonda PIO zaduže i za pomenuti period, odnosno od 1993. do 2003. godine.
Druga njena konstatacija jeste da je „trebalo više od 11 meseci da se Fondu dostave validni dokazi".
Dotična direktorka samo štiti izjave osoba iz službe koje sam citirao u prethodnom tekstu i ništa više, jer je dokumentacija bila i validna i kompletna još u avgustu 2013, odnosno januara 2014, budući da su tražili uverenje kod Poreske uprave i NUNSa.
Direktorka je zaboravila da naglasi zbog čega je tek krajem septembra 2014. godine ustanovljeno ko me je odjavio iz socijalnog osiguranja 19. maja 2013. godine budući da je to bio razlog da me zaduže za 2008, 2012. i 6 meseci 2013. godine u iznosu od preko 160.000 dinara.
A gospođa Novović rekla mi je 25. septembra 2014: „Ustanovili smo da vas je iz socijalnog osiguranja odjavila naša služba i da niste zaduženi za 2008, niti imate bilo kakav dug." Gospođa Timotijević takođe nije odgovorila na moju konstataciju da mi je referentkinja Pecić, 7. oktobra 2014, u dogovoru sa koleginicom ili šefom iz sobe 403, rekla preko telefona „ne morate da platite za 2012 i 2013, već samo za 2008. i dođite u četvrtak 9. oktobra, da se dogovorimo o načinu plaćanja da bih vam otkucala rešenje".
Kad sam došao 9. oktobra, rekao sam joj „da neću da platim ni za 2008. jer ne želim da trgujem sa vama". I iznos visine penzije je vrlo diskutabilan. Direktorka tvrdi da se „visina penzije određuje... na osnovu podataka registrovanih u matičnoj evidenciji Fonda... i da su neosnovane insinuacije Fahrija Musliua da se to određuje na osnovu nacionalne ili verske pripadnosti".
Ne bolujem od nacionalnog identiteta, gospođo Timotijević, međutim, upravo Fond PIO prestao je da isplaćuje penzije Albancima sa Kosova od marta 1999. pa čak i onima koji su penziju stekli u beogradskim firmama, i to bez ikakvog zakona ili pisane odluke.
O nezakonitosti tih neisplata postoji i presuda Suda pravde u Strazburu od maja 2013. kojom se nalaže državi Srbiji da isplati sve neisplaćene penzije uz kamatu, ali i odluka Ustavnog suda Srbije od 2005 godine.
Da li je vaša služba sprovodila te odluke? Zašto direktorka nije rekla čitaocima Danasa zbog čega mi nije priznat kosovski staž za period od oktobra 1967. do novembra 1972. godine, i od aprila 1985. do aprila 1993. godine, (ukupno više od 12 godina), a staž se priznaje svim ostalima koji su radili u kosovskim firmama, osim Albancima? Dakle, gospođo Timotijević, „ako koza laže, rog ne laže".
Ja vas razumem što ste obmanjivali javnost, jer je to vaš posao u državnoj instituciji (poznatoj i po mnogim malverzacijama), jer za vas „Sto puta ponovljena laž postaje istina". Za razliku od vas meni moja profesija i etika nalaže da iznosim samo istinu i činjenice koje su jako bolne i teško podnošljive.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.