Vesti
13. 02. 2015.
Sloboda izražavanja i pravo ličnosti (2)
Prema članu 43 stav 3 Ustava, svako ima pravo da ispoljava svoju veru i svoja verska ubeđenja, kao i da javno iznosi verska uverenja.
Ali, po stavu 4 istog člana, ovo pravo može biti zakonom ograničeno ako je to neophodno radi zaštite života i zdravlja ljudi, morala demokratskog društva, Ustavom zajemčenih sloboda i prava građana, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja, odnosno podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje.
Iz ovog proizlazi da se verska ubeđenja i uverenja mogu slobodno izražavati, ukoliko ne narušavaju vrednosti iz sfere ograničenja. Pravo na zaštitu od govora mržnje ustanovljeno članom 75 Zakona o javnom informisanju i medijima, koji zabranjuje podsticanje diskriminacije, mržnju ili nasilje prema licu ili grupi lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, kao i zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je kršenjem zabrane učinjeno krivično delo.
Pravo na posebnu zaštitu maloletnika zasnovano je na članu 64 Ustava, koji predviđa da su deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja i zloupotrebljavanja, kao i da se njihova zaštita uređuje zakonom. Član 77 Zakona o javnom informisanju i medijima određuje da sadržaj i način distribucije medija ne sme da škodi moralnom, intelektualnom, emotivnom ili socijalnom razvoju maloletnih lica.
Član 78 istog zakona određuje: da štampani mediji ne smeju pornografiju izlagati na način dostupan maloletnicima; da njihove naslovne i poslednje strane ne smeju imati pornografske sadržaje; da se, ako tih sadržaja ima, mora objaviti upozorenje da nisu namenjeni maloletnim licima.
Pravo na presumpciju nevinosti, po članu 34 stav 3 Ustava, obezbeđuje da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Član 73 Zakona o javnom informisanju i medijima proširuje ovu pretpostavku i na druga kažnjiva dela, kao što su privredni prestupi i prekršaji.
Pretpostavka ne zabranjuje navođenje radnji koje su zahvać ene sumnjom da ih je određeno lice učinilo. Ako, uprkos konkordancijalnim ograničenjima, medij naruši lična prava onih na koje se odnosi objavljena informacija, njima stoje na raspolaganju sledeća sredstva zaštite: zahtev za odgovor na informaciju; tužba za ispravku informacije; tužba za povredu prava ili interesa; tužba za propuštanje objavljivanja ili zabranu ponovnog objavljivanja informacije, odnosno ličnog zapisa; tužba za objavljivanje informacije o ishodu krivičnog postupka; tužba za naknadu materijalne ili nematerijalne štete; tužba za deo dobiti ostvaren objavljivanjem manljive informacije.
U određenim slučajevima lice iz informacije može zahtevati i objavljivanje presude o usvajanju njegove tužbe. Ovim sredstvima zaštite može se dodati i tužba za povlačenje (opoziv) izjave kojom je povreda prava učinjena, predviđena članom 199 Zakona o obligacionim odnosima. Svako sredstvo u nizu navedenih može biti upotrebljeno pod uslovima predviđenim zakonom.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.