Vesti
22. 03. 2015.
Srpske i hrvatske novinare pritiskaju slični problemi
Master centar Novosadskog sajma ugostiće od 25. do 28. marta Forum mladih lidera regiona, a među učesnicima planiranih panela biće i poznati hrvatski novinar Aleksandar Stanković.
Boravak u Novom Sadu on će iskoristiti i za promociju knjige „Sto faca i Aca" u kojoj otkriva anegdotske detalje koji su se zbivali u toku priprema za njegovu kultnu emisije na HTV-u „Nedjeljom u 2" ili posle nje.
• Nema u knjizi puno „faca" iz Srbije Tadić, Čeda Jovanović, Bogoljub Karić, Džajić, Kusturica... Ograničava li to „Sto faca" samo na čitalačku publiku u Hrvatskoj?
Ne. Ne ograničavamo se samo na publiku u Hrvatskoj jer je dosta gostiju o kojima pišem u ovoj knjizi vrlo dobro poznato ljudima u Srbiji. Na primer Igor Mandić, pa Milka Babović, Boris Dvornik, Leh Valensa, Milo Đukanović, Milorad Dodik...
• Jesu li mnogi junaci knjige menjali vokabular i ponašanje kada se kamere upale u tom ste kontekstu naročito apostrofirali Vedranu Rudan i Nenada Čanka?
Da li je, zapravo, normalno na televiziji glumiti nekog drugog? Apsolutno. Televizija je teatar i svi mi koji u tome učestvujemo imamo neke maske. Ja sam, baš kao i gosti moje emisije, samo glumac u svemu tome. Koliko je ta gluma dobra, to prosuđuju gledaoci. S Vedranom Rudan, recimo, imamo privatno vrlo dobra iskustva. Radi se o pristojnoj i dragoj ženi. Mnogi od gostiju jesu drukčiji privatno nego javno, ali to je valjda i očekivano.
• A koliko se Aleksandar Stanković privatno razlikuje od onog Aleksandra Stankovića koji tolike godine vodi „Nedjeljom u dva"?
Nisam toliko svadljiv kao na televiziji, ne tražim od svojih prijatelja da mi polažu račune kao što to tražim od političara. Vodim jedan prosečan porodični život, koji bi verovatno mnogima bio strašno dosadan, ali ja u njemu uživam.
• Da li ste ikada dobili od Balaševića odgovor zašto nije došao u emisiju? I da li vam je danas to uopšte bitno, odnosno da li biste ga ponovo zvali, ako se ukaže prilika?
Balaševića volim i tim više me je povredio njegov postupak da se, nakon što smo njegovo gostovanje u „Nedjeljom u dva" dogovorili licem u lice, nikada više ne javi i ne obrazloži svoj postupak. Dakle, da budem jasan: meni ne smeta što Balašević nije došao u emisiju nema on na to nikakvu obavezu već mi smeta činjenica da se nije udostojio reći „Stankoviću, ne želim doći, dogovor više ne važi". Međutim sve sam mu oprostio pre četiri godine kada sam za njegov koncert u Zagrebu dao 35 evra. I ako se ukaže prilika, rado bih ga ugostio, ali se bojim da od toga neće biti ništa.
• Svedoci smo da se intervjui sa političarima, ali i nekim drugim „važnim" javnim ličnostima, ovde sve više svode na povlađivanje sagovorniku, gde novinar služi samo za to da bi postavio „pravo pitanje", odnosno dao gostu šlagvort za (samo)hvalu. No, da li je poenta i u „demoliranju" onoga ko sedi naspram vas?
Ja sam svoj imidž izgradio na tom demoliranju, kako vi kažete, ali mi pomalo ide na živce da me se promatra samo u tom kontekstu. S različitim gostima vodim različite razgovore. Neki zasluže takav pristup, neki ne. Po meni su bolje one emisije gde nema prevelikih tenzija. Da budem iskren, ponekad sam sebe nerviram na ekranu.
• Da li je danas lakše biti novinar u Hrvatskoj nego u Srbiji? Jesu li slučajevi tipa „Upitnika" ili Danice Vučenić samo srpski izum ili je to uobičajen obrazac ponašanja prema „sedmoj sili" u regionu?
Nisu srpski izum i toga je bilo u novinarstvu i biće. Za sada na HTV-u imam veliku slobodu i podršku uredničkog vođstva u onome što radim i nema razloga da se bunim. No, znam i da to kod nekih drugih kolega na nekim drugim televizijama nije tako i, šta da kažem... žao mi je. U svakom slučaju, ne znam gde je teže baviti se novinarstvom, ali nekako slutim da su po tom pitanju problemi u Hrvatskoj i Srbiji slični.
• Završili su se predsednički izbori i pobedila je Kolinda Grabar Kitarović, čija je jedna od poruka bila da su za nju „pravoslavci i Srbi Hrvati ako žive u Hrvatskoj". Da Vam sada dođe u emisiju, da li biste je podsetili na tu izjavu? Da li biste to nametnuli kao temu razgovora?
Bih. Razgovarali bismo i o tome.
• Zašto niste otišli u diplomatiju, kada vam je to Ivo Sanader nudio?
Da, svojevremeno mi je tadašnji premijer Hrvatske Ivo Sanader nudio da odem u diplomatiju. Nažalost, od moje diplomatske karijere nije bilo ništa jer mi je veza, koliko vidim u zatvoru.
• Čuveni TV voditelj Džon Stjuart saopštio je da posle 16 godina napušta „Dejli šou" i odlazi u druge, netelevizijske vode. Ima li Aleksandar Stanković već ideju šta bi radio kada odluči da više nema svrhe biti zauzet „Nedjeljom u dva"?
Paralelno s „Nedjeljom u dva" pripremam i drugu sezonu motoputopisa „Vjetar u kosi", koji ću preko leta raditi za HTV. To je nešto što me izuzetno veseli, jer volim putopise i volim motore, tako da ću ove godine krenuti od Rijeke pa sve do Dubrovnika u potrazi za ljudima za koje pretpostavljamo da mogu biti zanimljivi širem krugu gledalaca.
A ako sve bude OK, sledeće sezone planiram na taj način obići BiH, Srbiju, Makedoniju... A šta ću raditi posle „Nedjeljom u dva" nemam pojma. Recimo da mi je neki kratkoročni plan da emisiju vodim 20 godina i da bih time bio zadovoljan.
Nenad Čanak: U Srbiji junačina
„On šepa zato što je motorom odleteo u kukuruz. Umesto da skrene, produžio je ravno, završio u polju i tako polomljen došao mi u emisiju. Kaže kako je poseban osećaj dok letiš kroz kukuruze. Tako se verovatno oseća kombajn, zajebava se. Kada se upale kamere, zajebancija nestaje. Neprepoznatljiv čovek.
Ljudina koja nemilosrdno razgrće, često ne pazeći hoće li pritom koga povrediti, u emisiji postaje obziran sagovornik, bira reči, izbegava epitete, reklo bi se dosadan čovek. Pravda se da Zagreb nije mesto na kojem je pristojno ružno govoriti o Srbiji. Za Čanka je domoljublje isto što i za Vuka Draškovića. Gledalac iz Subotice šalje mi mejl u kojem za Čanka zaključuje: U Srbiji junačina, u Hrvatskoj sprdačina".
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.