Vesti
27. 03. 2015.
Potrebna je proaktivna uloga medija u zaštiti privatnosti
Mediji treba da imaju proaktivnu ulogu u zaštiti privatnosti građana i podataka o ličnosti i da u izveštavanju nađu pravu meru između javnog interesa i zaštite tog prava, rečeno je danas na okruglom stolu o ulozi medija u razvoju svesti o zaštiti podataka o ličnosti.
Pomoćnik generalnog sekretara službe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Radoje Gvozdenović kaže da mediji ne vode računa o zaštiti privatnosti i podataka o ličnosti i ne podižu, nego čak snižavaju, svest čitalačke publike o zaštiti tog prava.
Govoreći o problemima sa kojima se u svom radu suočava Poverenik Rodoljub Šabić, Gvozdenović navodi da su problemi vezani za Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji ne prati trendove informatičke ere i ograničava rad Poverenika u slučajevima kada mediji krše zakon.
Na okruglom stolu koji je organizovalo Društvo za informatiku Srbije u saradnji sa Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, rečeno je da je Povernik u 2013. godini pokrenuo 1.140 postupaka za zaštitu ličnih podataka.
Advokat Slobodan Kremenjak kaže da se već 20 godina bavi medijima i da u 99 odsto slučajeva ako se novinar pridržava profesionalnih standarda, uradiće dobru stvar i sa stanovišta prava.
Prema rečima sudije Apelacionog suda u Beogradu Dragice Popesku, mediji u izveštavanju treba da vode računa o dostojanstvu ličnosti i da privatnost mogu ugroziti i lažima i istinitom informacijom.
Popesku kaže da se u medijima najčešće krši pravo na čast i ugled i dostojanstvo ličnosti, a tužbama protiv medija najčešće se pred sudom traži nadoknada štete zbog pretrpljene duševne boli.
Predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković upozorio je da u svetu, kao i u Srbiji, raste ugroženost ličnih podataka navodeći da se u eri informacionog društva lični podaci olako postavljaju na društvenim mrežama i otkriva se privatnost.
"Svi smo potencijalni objekti nadzora", kaže Marković i ističe da nije za širenje paranoje, ali da treba biti obazriv, jer sve što se postavi na društvene mreže i Ineternet trajno ostaje zabeleženo.
Navodeći da u Srbiji 2,8 miliona ljudi koristi Internet, Marković kaže da je potrebno podizati svest o zaštiti ličnih podataka i da svojim ponašanjem ne treba da dozvolimo da postanemo informaciono nadzirano društvo.
"Zalažemo se za što širu primenu Interneta, ali Internet ima stalnu tendenciju smanjenja privatnosti", rekao je Marković i istakao potrebu da mediji informišu javnost o zaštiti podataka o ličnosti.
Upozorio je na porast sajber kriminala, krađu identiteta, brojeva platnih kartica, lozinki i pinova navodeći da smo svi potencijalni objekti nadzora i špijunaže.
Marković je poručio da treba biti obazriv i čuvati lične podatke, ažurirati operativne sisteme i antivirus programe, izbegavati sumnjive sajtove, ne otvarati mejlove od nepoznate osobe i kontrolisati šta deca rade na Internetu.
Novinar "Politike" Milan Mišić kaže da je narušavanje privatnosti surova realnost i da je privatnost nešto što je nekad postojalo, a sada je samo lepa uspomena, ali i poručio da ne treba odustati od zaštite tog prava.
Komentari (1)
ostavi komentar27.03.
2015.
Privatnost i bezbednost na medijima
Tradicionalni mas-mediji su mediji koji dosezu do velikog broja clanova javnosti putem novina, radio i televizijskih programa. S druge strane, Internet predstavlja mesavinu mas-medija i ličnih medija. Privatnost i bezbednost lica u slucaju pruzanja i koriscenja tradicionalnih mediskih usluga moze se lako obezbediti putem zvanicnog uredjivanja i cenzurisanja, dok je to prakticno nemoguce ili vrlo tesko u slucaju pruzanja i koriscenja interaktivnih internet usluga, bez samouredjivanja i samocenzure pojedinaca.
Odgovori