Vesti
31. 03. 2015.
Intervju: Jovica Veljović, tipograf
Prenaglašeni dizajn je kao neukusno naparfemisana žena
„Monotajp – linotajp” firma iz SAD objavila je nedavno tipografsko pismo Jovice Veljovića pod nazivom „ITC novi Veljović”. Reč je, između ostalog, o prvom pismu kojim se već napisani tekst može prebacivati u latinicu ili ćirilicu u samom fontu, bez upotrebe dodatnih programa za konverziju.
Jovica Veljović je autor fonta lista „Politika” koji je u upotrebi od 2008. godine. Živi i radi u Hamburgu, gde na Fakultetu za dizajn, medije i informacije predaje pismo i tipografiju od 1992. godine. Dobitnik je brojnih nagrada za svoj rad, među kojima je i Nagrada „Šarl Penjo” Međunarodnog udruženja tipografa.
Dizajnirali ste najnoviji tip slova „novi Veljović”. U odnosu na koji tip slova je ova verzija nova?
U vreme fotosloga pre trideset godina, za ITC (Međunarodna korporacija tipografskog pisma) u Njujorku, tada najznačajniju svetsku firmu za fontove, nacrtao sam svoje prvo tipografsko pismo u osam rezova. Uobičajeno je bilo da se prvo pismo nazove po autoru. Ime „ITC Veljović” je tada bila prava mora za američke tipografe jer nisu znali kako se pravilno izgovara. Na naslovnoj strani jednog tipografskog časopisa, bila je duhovita fotografija ljudi koji leže na plaži i razgovaraju kako se izgovara ime: Veldžovik, Veljovik, Velkovič”… Otkako postoji panagram sa mojim imenom, to se promenilo. „Novi Veljović” je dopunjena i proširena varijanta prve verzije.
Zašto je bilo potrebno da se inovira „stari Veljović”?
Firme su ranije pravile fontove uglavnom sa slovima za zapadno tržište, prodavale ih u paketu sa mašinama za slaganje teksta. Savremena digitalna tehnologija omogućila je da se font osamostali. U jednom fontu mogu biti ćirilica, latinica i grčka slova. „ITC Veljović” ima 230 znakova u rezu, a „novi Veljović”, sada sa ćiriličnim slovima preko 1.200 znakova. Poboljšao sam oblike slova, razmake, proširio tehničke i tipografske mogućnosti pisma. Pismo je moćan, jednostavan, ali i kompleksan alat. Iskustvom i znanjem funkciju alata treba stalno unapređivati, treba znati čemu služi, kada i kako ga pravilno koristiti. Nije isto napisati cedulju na šalteru „Vraćam se odmah” ili slagati grafički komplikovane tabele i leksikone.
Koje su osnovne karakteristike slova „novi Veljović”?
„Novi Veljović” je klasično pismo otvorenih i jasnih formi sa mogućnostima široke primene u izdavaštvu, korespondenciji, internet prezentaciji, oglašavanju. Tri različite proporcije slova, dve različite visine gornjih i donjih produžetaka slova i pet rezova čini familiju od trideset fontova sa više od 30.000 znakova, koji mogu ispuniti najkomplikovanije tipografske želje.
Kažete da je u 16. veku bilo potrebno 12 godina za samo tri veličine slova u grčkom pismu. Koliko je vama trebalo vremena za izradu novog tipa slova?
Toliko je bilo potrebno Klodu Garamondu koji do danas nije prevaziđen. Sa estetske i funkcionalne strane uvek je teško napraviti dobro pismo. Današnji razvoj tehnike je dramatično skratio proces oblikovanja, ipak dve godine su optimalan period za kompletiranje dobrog i kompleksnog fonta.
Kako objašnjavate toliki broj fontova na tržištu, njihovo svakodnevno objavljivanje?
Prestali smo da pišemo, samo tipkamo. Lakoća vladanja softverima, jeftina produkcija i posebno nekritičko tržište, zavarava diletante u verovanju da bi svako digitalno konturirano slovo trebalo biti font. Očekuju da ljudi na pijaci fontom, umesto rukom, pišu cene svojih proizvoda. U jednoj firmi su mi rekli da je dvadeset godina u jednom fontu nedostajalo važno slovo, da se niko nije žalio, i veruju da ga zbog toga nikada do sada nisu prodali.
Kakvo je stanje u Srbiji u toj oblasti?
Mladi stručnjaci su naša nada. Vedran Eraković i Nikola Kostić su mladi i daroviti stvaraoci. Kostić je nedavno nagrađen u Moskvi za ćirilično pismo, svi smo u žiriju bili jednoglasni. Prof. Aleksandar Dodig je dosta učinio na popularizaciji kaligrafije. Ivan Boldižar, iz Novog Sada, bio je prvi koji je ukazao na značaj dobrog ukusa u pismu. Tipografija je oblast za koju su pored likovnih, potrebna i tehnička znanja. Čini mi se da smo tu još tanki, da na tome treba na fakultetima više raditi. Zanimljivo da je u Srbiji sve više onih koji uz titulu prof. dodaju i dr tipografije. To je već neukusno.
Koje svetske novine (dnevne, nedeljnici) imaju po vašem mišljenju najuspeliji grafički dizajn i zašto? Izdvojte nam neke primere...
Obazriv sam kad vidim prenaglašen dizajn u dnevnim novinama. Prenaglašeni dizajn je kao neukusno naparfemisana žena. Dobar i funkcionalan dizajn jedva se primećuje, ali budi osećanje estetske osetljivosti. Prikladnom tipografijom sa umerenim veličinama slova i dobrom hijerarhijom naslova „Noje cirher cajtung” upućuje čitaoce na sadržaj diskretno i verodostojno. Način kako koriste fotografije uz tekstove je veoma smislen.
Šta prvo uočite, odnosno, šta vam prvo zasmeta kada vidite, na primer, naslovnu stranu neke knjige?
Neosetljivost i disharmonija tipografske forme i sadržaja. Banalna proizvodnja knjige zabrinjava. Knjiga nastaje iz duhovne potrebe, dizajn, takođe. Želja za komercijalnim uspehom nadvladala je duhovnu potrebu. U Srbiji se knjige uglavnom štampaju najprimitivnije, preko paus papira. To je greh. Retko sam video knjigu odštampanu, recimo, u štampariji „Publikum” u Beogradu, koja je najbolja i sa najstručnijim kadrom. Osim toga zapanjujuće je visok broj izdanja na latinici, u zemlji koja je na mapi sveta označena da koristi ćirilicu. U vreme izobilja dobrih ćiriličnih fontova to je neobjašnjivo.
Kako je vaše viđenje dizajna u budućnosti. Šta bi trebalo promeniti?
Mediji, marketing agencije i sve što se može nazvati kreativnom industrijom, svim silama se trudi da svi mislimo na jedan određen način, potiskujući prave vrednosti individualne kreativnosti i raznovrsnosti. Opsednuti smo brendingom. Kad se oslobodimo tog diktata, kad naš rad i ideje usmerimo na prave socijalne i životne vrednosti, jednostavne i univerzalne, dizajn će ponovo imati pravi smisao i povratiti poverenje.
----------------------------------
Politici„” su potrebne kozmetičke promene
Autor ste novog fonta „Politike” 2007. godine. Šta biste danas eventualno promenili, dopunili? Da li nam je potrebno osvežavanje?
Na listi povremeno dodajem šta treba poboljšati. Uglavnom su to promene „kozmetičke” prirode i razmaci između nekih slova. Trebalo bi uvesti i nove znakove za specifične namene. Nadam se da ćemo jednom to diskretno uraditi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.