Vesti
01. 04. 2015.
Televizija zaraznija od svake epidemije
Bogaćenje novijih tržišnih zemalja zapadnom svetu donosi probleme krupnije i od ukinutih radnih mesta.
Potrošačima je postala dostupna jeftinija roba plazma ekrani, smartfoni ali s naglim skokom cene sirovina (kao što je nafta), izgubljena je dobit od nižih cena uvoznih industrijskih proizvoda. Jedan od povratnih efekata je primoravanje naprednih zemalja na veći izvoz da bi platile svoj uvoz. Industrija koja predstavlja 80 odsto svetske trgovine je opet dobila ključnu ulogu: ona omogućava da se plate neobnovljivi izvori.
Klimatski poremećaji i rizik od novih epidemija su mnogo veća planetarna opasnost. Od početka sedamdesetih broj prirodnih i ljudskih katastrofa se utrostručio. Dve trećine od 25 katastrofa najskupljih za osiguravajuća društva dogodile posle 2001, zbog klimatskih poremećaja.
Prema OCDEu, pandemija gripa A jedna je od najvećih pretnji po budućnost sve više povezanog sveta. To podseća na veliku kugu u 14. veku, kad je nestalo 3050 odsto evropskog stanovništva, ili špansku groznicu 1918/9, koja je odnela 40-50 miliona života. Virusom SARSa u hotelu u Hongkongu 2002. inficirana je jedna osoba, a avionski transport omogućuje da bolest za nekoliko dana prevali put s kraja na kraj planete. I virus H1N1, koji bi mogao usmrtiti dva do sedam miliona ljudi, postao je izuzetno brzo prenosiv zahvaljujući globalizaciji. Stručnjaci se slažu u tome da glavna epidemiološka opasnost preti od novog oblika gripa A na koji nismo dovoljno imuni.
U krajnjim situacijama mere protiv epidemija predviđaju antivirusna sredstva za čak 80 odsto ugroženog stanovništva. Druge su zatvaranje granica, ograničenje kretanja i zahtev da ljudi ne napuštaju kuće. Ali, politički su one vrlo složene za sprovođenje. SAD su se 1976. suočile s prvim ptičjim gripom. U strahu da se ne dogodi nova španska groznica, vlada je sprovela program opšte vakcinacije. Brzo se pokazalo se da ptičji grip nije opasan, iako je 40 miliona Amerikanaca već vakcinisano neki su pretrpeli teške sekundarne posledice, što je dovelo do protesta i sudskih procesa.
Finansijske krize nisu nova pojava, ali, kao i prirodne katastrofe, sve su brojnije. Rizični proizvodi, kao oni nastali iz sumnjivih hipotekarnih kredita, brzinom munje prelaze iz zemlje u zemlju. Dolazi do kritičnog trenutka širenja sumnje: šta ako je moj sused prenosilac virusa? Međubankarsko tržište je naglo presušilo leta 2007. kad je to pitanje postavljeno. Kad dobro krene, svud je opšta euforija. Kad loše krene, sve može odjednom da se sruši.
Takve krize su umrežene i mogu izazvati ekstremne situacije. Sistem može naglo prestati da radi, nalik na električnu mrežu koja zbog malog kvara ostavlja čitav grad u mraku. Složeni sistemi su uređeni po zakonima statistike koji retke događaje čine učestalim. Tako biva i s krizama, finansijskim, epidemiološkim, informatičkim...
Dakle, nova prepreka je proizišla iz složenosti. Treba li se bojati da je ona prevršila meru? Jučerašnji život nam izgleda mirniji samo jer je bio jednostavniji. Ali, potpuno je pogrešno uverenje da je svaka složenost po sebi dobra pošto je „prirodna".
Rđav je argument činjenica da se čovek „oduvek" uspešno odupire opasnostima koje sam izazove. Brojne civilizacije u prošlosti su iščezle (Maje, Sumeri, Uskršnja ostrva...) jer nisu uspele da se izbore s ekološkim problemima koje same stvore. Može li se imati vera u nauku i države, da će sprečiti najgore? Ali nauka je nepredvidiva, a državama upravljaju vlade kojima je više stalo do toga da umanje narodno nezadovoljstvo ovde i sad, nego da predviđaju buduće krize.
Globalizacija je nesumnjivo hibridan proces. Prvo, dovelaje do kriza u kojima proživljavamo tridesete godine prošlog veka, probudila stare nacionalne strasti, oživela merkantilizam po kojem trgovina znači rat među narodima. Ali, ona je i pozornica novog globalnog društva, potpuno umreženog, zbog čega izbijaju nove bolesti koje podsećaju na velike epidemije u srednjem veku.
Internet ima ulogu koja je do juče pripadala elektrici, organizujući iznova proizvodni i društveni prostor. Televizija je, ulazeći u domaćinstva, tiho poremetilauslove života.
Robert Patnam je optužuje da je kod Amerikanaca izazivala porast individualizma, što je uticalo na prihvatanje nejednakosti. Danas društvene mreže određuju javni prostor. Možemo li se nadati da spremaju vaskrsenje građanskog duha na svetskom nivou? Patnam misli da ne.
Danas su u internetu oličene dve protivrečne težnje: jedna je srodna televiziji, druga telefonu, a vuku u suprotnom smeru. Film „Društvena mreža" prikazuje kako je Mark Zakerberg stvorio „Fejsbuk". Organizujući izbor za mis na Harvardu sa studentima koji su umreženi, zapazio je da je učesnici glasaju za devojke koje su već upoznali! Fejsbuk, dakle, povezuje one koji se poznaju! Isto važi za telefon. On omogućava da se zove širom sveta, ali većina komunikacija je između ljudi u istom gradu. Kao i internet.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.