Vesti
13. 11. 2015.
Svečano proslavljamo dan našeg lista
„Dnevnik” 73 godine sa čitaocima
Danas će list „Dnevnik” obeležiti 73. godišnjicu postojanja, dodelom godišnjih novinarskih nagrada i jubilarnih priznanja zaposlenima za višegodišnju vernost.
Ovogodišnji „Dnevnikovi" laureati su Radmila Lotina, kojoj će biti uručena prva novinarska nagrada, drugu ravnopravno dele Milorad Mitrović i Ljubinka Malešević, treća je pripala Vladimiru Đuričiću, dok je nagrada za najboljg honorarca otišla u ruke Sandri Iršević.
I ove naše 73 godine obeležićemo sa čitaocima, koje svakog jutra na kioscima dočekuje novi broj „Dnevnika”, ali i ponosno što smo bili i ostali jedini dnevni list na srpskom jeziku u Vojvodini.
Pre 73 godine, 15. novembra 1942. godine, u jeku velikih stradanja u Vojvodini i samom Novom Sadu, u bazi ispod novosadskih ulica svetlo dana ugledao je prvi broj „Slobodne Vojvodine”, preteče našeg lista.
Jedini, a ujedno i najstariji dnevni list na srpskom jeziku, današnji naziv „Dnevnik” dobio je 1. januara 1953. godine, jer su čitaoci tako odlučili.
Od tog dana „Dnevnik” se, kao i danas, štampa ćirilicom i s plavim zaglavljem, a pred čitaoce izašao je 24.690 puta.
Pripreme za pokretanje „Slobodne Vojvodine” počele su u vreme kada je Vojvodina okupirana, potlačena i podeljena.
Ideja je potekla od njenog prvog glavnog urednika Svetozara Markovića Toze, čija bronzana bista i danas na ulasku u zgradu “Dnevnika” podseća na tradiciju koju su sve potonje generacije, kao i ove danas, nastavile.
Prvi broj „Slobodne Vojvodine” štampan je u partizanskoj bazi kao organ Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Vojvodine i imao je crveno zaglavlje i dve stranice. Kao plakat.
Toliko je ondašnji geštetner mogao da odštampa.
Ni poratne godine, kao ni one ratne u kojima su prvi glavni urednik i njegovi saborci glavom platili pokretanje prvog vojvođanskog lista, nisu olakšale život ljudi.
U potonjim vremenima kada se hartija nabavljala na kašičice i planski delila, pretila je opasnost da se list ugasi.
Redakcija se povijala, savijala i dovijala.
Drastično je smanjen tiraž, ali je list nastavio svakodnevno da izlazi.
Održao se neko vreme kao nedeljenik, izlazio je jednom nedeljno na četiri strane.
Preživeo je i to i ponovo se vratio svakodnevici i čitaocima kojih je bilo u sve većem broju.
Zbog toga su upravo oni - čitaoci i pozvani da budu „kumovi” svom listu.
Oni su odlučili da od 1. januara 1953. godine dobije današnji naziv „Dnevnik” i štampa se s plavim zaglavljem.
Kako su se menjala vremena tako su se menjali i „Dnevnikovi” titulari, ali je sve vreme naš list pred čitaoce izlazio s aktuelnim vestima, zanimljivim rubrikama, servisnim informacijama...
I danas „Dnevnik” redovno i blagovremeno informiše o svim zbivanjima u zemlji i svetu “bijući” ravnopravnu bitku s mnogobrojnim dnevnim novinama i medijima.
Završavajući svoju knjigu „Istorija Slobodne Vojvodine” dr Dušan Popov, naš nekadašnji ugledni novinar i urednik, još pre nekoliko decenija napisao je: „Dnevnik ide novim putem, odražavajući duh vremena, ali čuva i partizansku tradiciju matičnog imena, i to ne samo u svom zaglavlju već i u svom unutrašnjem biću”.
Zato je i ovaj 73. rođendan prilika da se i podsetimo tradicije, ali i obaveze da idemo novim putem.
Šesnaest književnika i petorica akademika
O ugledu lista „Dnevnik” svakako svedoči i činjenica da su u njemu radili ili još rade 16 književnika, među njima i petorica akademika.
Po sedmorici „Dnevnikovaca” nazvane su ulice u Novom Sadu, kao i u drugim gradovima i naseljima.
Mnoge nagrade nose imena „Dnevnikovih” novinara koji su se u proteklih sedam decenija razmileli po svim medijima i svuda, kao i u matičnoj kući, ostavili pečat za sva vremena.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.