Vesti
19. 11. 2015.
Vladimira Dorčova - Valtnerova: Manjinskim medijima treba nova komunikaciona strategija
Od aprila 2015. se naša komunikacija sa konzumentima onlajn sadržaja razvija, jer dobijamo novu ciljnu grupu koje nije orijentisana prema Slovacima, već prema neslovačkim čitaocima, posetiocima na sajtu – uvodimo prevod naših pojedinih vesti na srpski jezik, kaže za Komšijske novosti odgovorna urednica nedeljnika “Hlas ljudu” Vladimira Dorčova - Valtnerova.
Nedavno je u Beogradu održana Konferencija posvećena lokalnim i manjinskim medijima pod nazivom “Razvoj medijskih brendova – da li smo spremni na promene?”. Cilj konferencije je bio da se unapredi razumevanje za potrebu i nužnost razvijanja novih komunikacionih strategija manjinskih i lokalnih medija prema zajednicama sa kojima komuniciraju, novoj čitalačkoj publici i većinskom narodu i drugim manjinskim zajednicama. Iz perspektive nedeljnika “Hlas ljudu” čija ste odgovorna urednica, da li smo zaista spremni za promene kao društvo i kao mediji i u čemu bi se te promene ogledale?
- Spremnost na promene jeste promenljiva i relativna kategorija. Ako kažemo da većina se plaši promena, odnosno nije spremna na promene, to ne znači da ona manjina koja ima viziju i koja veruje u promene i upravljanje promenama nije dovoljna za pokretanje lavine zvane (digitalna) transformacija. U svakom istorijskom razdoblju u svakoj oblasti života ljudi su teško prihvatali promene, jer to znači napuštanje svoje komforne zone. Tako je i danas. Ali ja sam sigurna da smo kao društvo i kao mediji spremni na promene.
Promene u medijskoj sferi o kojima govorimo se tiču prevashodno menjanja načina funkcionisanja savremenog novinara koji mora da bude multitasking, moramo menjati biznis modele svog medija, njihovu komunikacionu strategiju u pravcu konzumenata sadržaja tog medija, u pravcu potencijalnih oglašivača, u pravcu percepcije medija od strane države.
O tome da novinari današnjice osim novinarskog zanata moraju da savladaju i druge veštine – od onlajn novinarstva, upravljanja modernom tehnikom i tehnologijom do uključivanja u druge tzv. nenovinarske poslove u okviru redakcije ne treba puno pričati. O tome se zna. Treba osvešćivati sve činioce u medijskom sektoru da treba da naučimo da prihvatimo da nam je digitalno doba serviralo dvosmernu komunikaciju, odnosno da digitalne platforme nude i backfeed od naših čitalaca ne samo u vidu komentara, već i u vidu posećivanja sajta, čitanja sadržaja, njihovog engagmenta ili posvećivanja svog slobodnog vremena sajtu koje znači vernost i odanost. Naša misija bi trebalo da bude da povećamo svest o tome da i tzv. manjinski mediji (lično volim da kažem: mediji na ostalim jezicima) moraju da pronalaze modele za unapređivanje svog marketinga i advertazinga – ne da bi zaradili, nije to primarni cilj. Već da bi imali svoja finansijska sredstva koja bi ulagala u razvoj, modernizaciju – tehnološku, kadrovsku, i sl. Ako će uspeti da i zarade, što da ne? To je moguće ako ćemo menjati svoje strategije unutar medija. I prema čitaocima, i prema potencijalnim finansijerima kroz razna partnerstva.
Pojedine redakcije manjinskih medija u Srbiji su razumele da dosadašnji način funkcionisanja više nije moguć i da i oni moraju da drže korak sa drugim medijima u zemlji i svetu, pre svega što se tiče procesa digitalne transformacije. Gde je “Hlas ljudu” stigao u toj nameri i koji su Vam dalji koraci?
- Hlas ljudu je uvek držao u korak sa vremenom, ali u sporijem tempu. Proces digitalne transformacije u najširem smislu je u našoj redakciji otpočeo pre pet godina, kada je registrovano onlajn izdanje, još 2003. naša ustanova je imala svoju veb-stranicu. No rekla bih da od prošle, odnosno ove godine transformacija dobija na brzini, snazi i važnosti. U oktobru 2014. pored standarnog prisustva na webu kroz onlajn izdanje i prisustva na društvenim mrežama, Hlas ljudu dobija svoju android aplikaciju, odnosno novu digitalnu platformu. Od aprila 2015. se naša komunikacija sa konzumentima onlajn sadržaja razvija, jer dobijamo novu ciljnu grupu koje nije orijentisana prema Slovacima, već prema neslovačkim čitaocima, posetiocima na sajtu – uvodimo prevod naših pojedinih vesti na srpski jezik. Od jeseni ove godine smo uveli da svaki novinar koji isprati neki događaj prvi izveštaj o događaju šalje na onlajn, a u novinama dogradi tekst, da mu težinu, neki novi kvalitet. Ili barem tome težimo u ovom trenutku i trudimo se da izbegnemo kanibalizaciju i print izdanja i onlajn izdanja – da nam se ne preklapaju tekstovi, da nešto imamo samo u štampanom izdanju, a nešto samo na onlajn. Teško je naći meru, rešenje, dobar recept. Ali eksperimentujemo. Jer digitalna transformacija je jedan veliki eskperiment koji se sastoji od mnoštva manjih eksperimenta sa kojima „ispitujemo“ šta posetioci na sajtu žele a šta ne žele. Nekad uspemo, nekad ne. Ali tek smo na početku. Za naredni period smo pripremili konkretniju strategiju digitalne transformacije, tako da se radujem budućem radu u Hlas ljudu, jer gledam na te promene kao na veliki izazov, a ne kao na prepreku.
Kada je reč o štampanom izdanju, kakva je njegova koncepcija i kako uspevate da zadržite čitalačku publiku u eri fejsbuka i onlajn izdanja, posebno mislim na mlađe generacije?
- Koncepcija štampanog izdanja se koracima puža prilagođava uslovima koje nudi nedeljnik u pravom smislu reči, jer za sada spadamo među tzv. novine koje su prema periodicitetu izlaženja nedeljnik, ali sadržaj je bliži dnevnom listu. Kao i kod svih štampanih izdanja, i kod nas je primetan trend opadanja tiraža, čitanosti, ali možda baš zato što su manjinske zajednice „zatvorenije“ sporije dolaze do nas prirodne, ali negativne posledice u vidu smanjivanja čitalačke publike. Svesni smo da treba da pridobijemo mlađu čitalačku publiku, pokušavamo to na taj način da se trudimo da pišemo više o mladim ljudima, ali znamo i to da je mlađa čitalačka populacija, ali ne samo ona, na internetu. To što glasno „priznajemo“ da znamo da su naši čitaoci i na digitalnim platformama, a mnogi samo tamo, gledamo kao na prednost, jer onda prilagođavamo sadržaj jednog medija i drugog potrebama tih ciljnih grupa koje nas prate na internetu, i tim koji nas čitaju na papiru. Zaključak je taj da razvijamo i štampano izdanje kroz moderniju grafičku obradu, povećanje većih, odnosno „težih“ tekstova, i sl, a mnogo snage, ideja, kreativnosti ulažemo u razvoj naših digitalnih platformi.
Da li je potrebna saradnja manjinskih medija i zbog čega?
- Naravno da je potrebna i poželjna saradnja izmešu manjinskih medija i to kroz razmenu sadržaja, iskustava, deljenja, odnosno uključivanje u zajedničke medijske poduhvate, koji nisu tipično novinarski, ali služe za promociju naših medija i naših kultura – npr. kroz zajedničku manifestaciju "Pod krošnjama na Štrandu" koju već 4 godine organizuje medijska agencija Heror Media Pont i Centar za razvoj manjinskih i lokalnih medija koja povećava našu vidljivost u javnosti i naš uticaj u javnom dijalogu što vodi ka boljem pozicioniranju naših medija kada se radi o tržišnoj utakmici u oblasti marketinga i advertajzinga. Mislim da su rezultati ove saradnje između medija koji izlaze na drugim jezicima vidljivi, opipljivi, da smo napravili dobar prodor u celokupnom društvo. Da smo postali brend. Iako se mnogima ne sviđa tzv. brendiranje medija ili medijskih proizvoda, ako želimo da opstanemo i da se razvijamo, moramo da prihvatimo uslove koje nudi celokupna svetska medijska industrija.
| VLADIMIRA DORČOVA VALTNEROVA (1981) Od septembra 2013. je odgovorna urednica nedeljnika na slovačkom jeziku „Hlas ljudu“ i njegovog online izdanja. U redakciji „Hlas ljudu“ je zaposlena od marta 2013. godine, najpre kao urednica – novinarka. Od januara 2009. do februara 2013. bila je koordinatorka Odbora za informisanje Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U periodu od 2005 – 2008 radila je kao novinarka, urednica i voditeljka u slovačkoj redakciji TV Vojvodina. Od oktobra 2008. do aprila 2013, bila je predsednica Asocijacije slovačkih novinara. Od 1995. – 2000. i 2010. – 2012. bila je članica redakcije omladinskog časopisa „Vzlet“. Dobitnica je Godišnje nagrade časopisa „Vzlet“ za 2002. godinu i nagrade „Vladimir Dorča“ za 2013. godinu koju dodeljuje Asocijacija slovačkih novinara. Od oktobra 2015. saradjuje sa Centrom za razvoj manjinskih i lokalnih medija. Kontakt: dorcova@hl.rs |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.