Šta je umetnička, a šta rutinska fotografija

Rutinski izrađena fotografija nije autorsko delo, ocenio je Odbor za ustavna i zakonodavna pitanja, posle autentičnog tumačenja Zakona o autorskim i srodnim pravima i preporučio Skupštini Srbije da usvoji ovaj stav.

Rasprava o ovakvoj oceni odbora obavljena je u ponedeljak, bez neke veće polemike, ali je zato izazvala buru u novinarskim i udruženjima fotoreportera, koji traže da parlament ne usvoji ovakav stav, a poslanici će se izjasniti iduće nedelje.

Zahtev za autentično tumačenje člana 2 stav 2 Zakona o autorskom i srodnim pravima podnela je Dušica Stojković (SNS). Odbor je u obrazloženju svog stava naveo da bi ovako kako je ovo pitanje regulisano zakonom, „svaka rutinska fotografija, koja se pojavljuje u elektronskom obliku (selfi, fotografija kobasica, praznih rafova u prodavnicama, rupe na putu, pilećih krilaca, krana, automobila i slično) bila autorsko delo, a ne mora se dokazivati nijedan od elemenata dela iz zakonske definicije (originalna duhovna tvorevina).” Odbor je zaključio:„Samim tim, dovoljno bi bilo da bilo kakva fotografija postoji, pa da uživa pravnu zaštitu po zakonu, bez razlike između obične fotografije i one koja je autorsko delo.”

Odbor je, takođe, ocenio: „Obična fotografija, a posebno one koje su u sastavu novinarskih članaka kao ilustracija teksta, je rezultat isključivo mehanike, rutinske, odnosno fizičke radnje i treba da ima pravnu zaštitu na osnovu opštih principa građanskog prava, ali ne u smislu Zakona o autorskim i srodnim pravima. Posebno se ukazuje da je izražen problem zbog hiperprodukcije fotografija nastalih usled razvoja tehničkih uređaja (fotoaparati, pametni telefoni i slično) gde je učešće čoveka neznatno i svedeno na samu mehaničku radnju.”

Odbor je u prilog svom tumačenju naveo deo iz „Internet prava”, autora dr Dragana Prlje, dr Maria Reljanovića i dr Zvonimira Ivanovića u izdanju Instituta za uporedno pravo, u kome se, između ostalog, navodi da „fotografija kao umetničko delo mora da poseduje izvesnu originalnost, koja je odvaja od obične fotografije.” Odbor je citirao i Rešenje Vrhovnog suda Srbije od 12. jula 2001. godine gde se kaže da „autorska dela, pa samim tim i fotografija, koja uživaju zakonodavnu pravnu zaštitu treba da su samo ona autorska dela koja, kao tvorevina ljudskog duha nadilaze rutinska, fizička ili umna dela, kojima zadovoljavaju svakodnevne potrebe u životu, profesiji i radu”.
Odbor je naveo i da je „ovakav pravni stav izražen i u međunaropdnim pravnim propisima, kao i u propisima, odnosno sudskoj praksi sudova bivših jugoslovenskih republika, gde se obična fotografija smatra običnom tehničkom reprodukcijom”. Odbor je konstatovao: „Zato je bitno postojanje autorskog dela iz kojeg proizilazi autorsko pravo, kako se ne bi autorskim delom smatralo apsolutno sve, čime se autorskopravna zaštita dovodi do apsurda”.

Poslanici su o ovom tumačenju raspravljali u utorak, bez polemike, mnogo više su se bavili autentičnim tumačenjem Zakona o elektronskim medijima, sporeći se oko toga da li to tumačenje treba da pomogne da „nečiji kandidat” bude izabran u REM, nego autorskim pravima. Tek kad su reagovala esnafska udruženja, reagovale su i neke stranke.

----------------------------------------------------------------------
Martinović (SNS): Ničija prava se ne dovode u pitanje

Predsednik Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja Aleksandar Martinović (SNS) odbacio je tvrdnje Vesne Marjanović (DS) da autentično tumačenje Zakona o autorskim i srodnim pravima ugrožava prava fotoreportera, rekavši da ničija prava nisu ugrožena, da fotoreporteri imaju zaštitu po Zakonu o obligacionim odnosima, te da „DS dezinformiše javnost.”

Martinović je kazao da je DS popkušala, „bezuspešno, da podigne prašinu oko autentičnog tumačenja, posebno jedan deo umetničke javnosti”. Martinović je kazao: „Sva dela uživaju zaštitu, samo se na neka primenjuije Zakon o autorskim i srodnim pravima, a druga po Zakonu o obligacionim odnosima. Fotografije rupa na putu ne mogu da uživaju zaštitu po autorskom pravu, ali može po Zakonu o obligacijama. Svako ko napravi bilo kakvu fotografiju može da podnese tužbu sudu, ukoliko smatra da mu ne napravljena šteta”. Prema njegovim rečima, na ovaj način se sprečava zloupotreba Zakona o autorskim pravima, da bi se sudovi rasteretili ogromnog broja parnica za zaštitu autorskih prava. On je istakao da„fotografija, ili slika akademskog slikara ne mogu biti stavljene u istu ravan kao, na primer, selfiji”.

Marjanović (DS): Ne glasajte za ovakvo tumačenje

Vesana Marjanović (DS), predsednica Odbora za kulturu i informisanje pozvala je juče poslanike iz redova naprednjaka, pre svega, da ne glasaju za ovakvo tumačenje Zakona o autorskim i srodnim pravima, jer „ono unižava umetničku profesiju i ugrožava prava fotoreportera i fotografa.” Marjanovićeva je kazala da je „nedopustivo prihvatiti da fotografija nema nikakvu autorsku zaštitu.” Ona je istakla:„Autentično tumačenje zakona postoji da bi se zakon razjasnio i učinio primenjivim u pravnom sistemu. Ova odredba dodatno unosi pravni nered i nesigurnost i ugrožava prava fotoreportera. Ako bude usvojena, to će biti skandal i ne razumem poslanike SNS-a zašto su je predložili.”

Vesti

Šta je umetnička, a šta rutinska fotografija

Komentari (0)

ostavi komentar