Vesti
02. 02. 2016.
Fotografije između autorskih prava i medija
Prošle nedelje fotografi su se izborili da se iz Zakona o autorskim pravima izbaci odredba po kojoj se njihov rad obezvređuje i svodi na automatski. Međutim, time nije rešen problem korišćenja fotografija u medijima i visokih naknada koje mediji moraju da plaćaju. Ima li rešenja koje bi zadovoljilo obe strane?
"To je je jedan kvadratić tanjira sa sarmom. To smo mi objavili u magazinu i sud je procenio da je to autorska fotografija izuzetne vrednosti i platili smo koliko polugodišnji ili tromesečni servis Rojtersa. Jednu sarmu", kaže urednik u Politici Nikola Trkulja.
Fotoreporter Srđan Ilić kaže da zna za tu sarmu, ali da svaku fotografiju koju kupite od velikih servisa ima svoj rok trajanja. "To što ste je platili jednom ne znači da možete da je koristite doživotno koliko god hoćete puta", kaže Ilić.
I to je negde suština spora fotografa i medija. Urednici misle da davno kupljenu fotografiju mogu da koriste kad im zatreba. Fotografi se pozivaju na Zakon koji kaže da iako je fotografija napravljena za agenciju koja je fotografu organizovala i platila put, ona je posle pet godina apsolutno vlasništvo fotografa. Bez pristanka ne može se ni menjati. Jedinstven cenovnik da se ponovo kupi - ne postoji.
"Nije svaka fotografija ista. Fotografija je kao vino, što je starija i što je ređa to je skuplja", kaže Ilić.
I tretira se kao autorsko delo. Nedavno se pojavio predlog tumačenja Zakona o autorskim i srodnim pravima koji je trebalo da kategorizuje fotografije na rutinske i autorske. Nije prošao u skupštini. Predlagači nisu imali komentar za nas u vezi sa postojećim Zakonom. Urednici ga imaju.
Trkulja kaže da kada vas policijska kamera, slika na putu, pređete u žutu traku, po sadašnjem tumačenju zakona to je sada autorsko delo.
Advokati koji zastupaju fotografe kažu da bi promena postojećeg Zakona bila nazadovanje.
"Sad ćemo se mi vratiti 200 godina u nazad pre Bernske i ostalih konvencija da pričamo o tome šta predstavlja autorsko delo", rekao je advokat Dušan Mijatović.
Ako je neko od brojnih medija to pravo probao da to ospori pred sudom, po postojećem Zakonu - nije uspeo. Samo Politika je prošle godine na ime odšteta isplatila milionske iznose.
"Ti sporovi se teško gube jer ako vi znate ko je autor jednostavno znate da ćete morati da platite naknadu tom autoru", kaže Mijatović.
Za poslednje dve godine fotografi pravdu traže pred ovim sudom gde gotovo uvek dobijaju sporove. Odštetni zahtevi iznose oko 50.000 dinara, međutim, troškovi suđenja mogu biti čak pet puta veći.
"Politika nije medij koji krade fotografije, mi te sve fotografije kupimo, ali ako prođe pet godina, ja tu fotografiju koju sam već kupio, ne iskoristim, ja moram da kontaktiram autora za koju cenu ja to mogu da objavim", naveo je Trkulja.
Vrzino kolo može se rešiti kompromisom. Predlažu ga fotografi.
Ilić kaže da fotografske organizacije će uskoro pozvati medije na jedan zajednički sastanak, gde će zajedno razmotriti kako da se reši problem, tako da svima bude bolje.
Rešenje bi bila zajednička baza fotografija sa imenom i kontakt podacima autora. Po mogućnosti i cenom fotografije. Pristupačnom za osiromašene medije.
Komentari (4)
ostavi komentar05.02.
2016.
I sarma je nečije autorsko delo
Kolega Trklja bi kao urednik onlajn izdanja Politike morao da zna šta sme, a šta ne sme da koristi, jer upotrebom fotografija za koje nema regulisana autorska prava direktno nanosi štetu kompaniji Politika koja ga verujem soldino plaća. Krajnje je vreme da kompanije počnu da finansijsi kažnjavaju one koji ukradu sliku i naprave štetu firmi - lepo im se odbija od plate svakog meseca, pa će se sledeći put pitati da li će ponoviti prekršaj. Novčana kazna u Srba čuda čini, dok se ne udare po džepu - ništa.
OdgovoriAli da se vratimo na sarmu, i ta sarma je nečije autorsko delo, a samim tim se po zakonu ne sme koristiti bez dozvole.
Potražio sam na sajty Getty Images-a, nemaju sarme, ali potražio sam "hamburger", ipak je to Amerika. Naravno ima, i taj kako Trklja kaže "kvadratić" od 433 piksela košta 49 $ - samo za web izdane i mobilnu aplikaciju. Rok upotrebe - 3 meseca. Pa kad tih 49 $ dolara pomnožimo sa 4 kvartala, dobijemo bezmalo 200 $, a kad to pomnožimo sa 5 godina koliko kolega Trklja misli da sme da arhivira fotografije koje je "kupio" - dođemo do cifre od skoro 1000 $.
Osim toga, svako arhiviranje agencijskih fotografija je ZABRANJENO i to piše u ugovorima koje niko ne čita. Rok za upotrebu slika agencija AP, Reuters, AFP je obično 15 dana od dana emitovanja. Posle toga te fotografije postaju arhivske i posebno se plaćaju za svako objavljivanje. Velike agencije na arhivi zaradjuju ogrome pare, pa shodno tome to ne žele da prepusti nekom drugom.
Krađa direktno preko search-a na Google-u je čist kriminal, jer ponavljam - svaka fotografija ima autora i nije "besplatno javno dobro".
04.02.
2016.
da
Amin!
Odgovori03.02.
2016.
krađa
Nemojte zaboraviti da "visoke naknade koje mediji moraju da plaćaju" nisu cena za korišćenje fotografija - koja je daleko niža. To su naknade koje plaćaju oni koji su bespravno koristili tuđe fotografije (ukrali) pa bili otkriveni i kažnjeni od strane suda. Ti isti mediji (urednici) ne razmišljaju o tome da treba da prestanu da kradu već pokušavaju krađu da legalizuju.
OdgovoriGospodin Trkulja kaaže:"Политика није медиј који краде фотографије, ми те све фотографије купимо..." a ja kažem da je POLITIKA već dva puta ukrala moje fotografije presnimavajući štampan materijal - nije me kontaktirala, nije platila i nije me potpisala kao autora.
03.02.
2016.
U treci razred
Kako se koji tekst objavljuje postaje sve bolnije koliko oni koji prave novine, oni koji nose uredicka zvanja nemaju elementarna poznavanja svog posla, mesaju babe i zabe, i umesto da su kupili pravo da objavljuju sliku kad stvar dodje do suda upotrebljavaju argument pa mi smo mogli da kupimo to od ovog ili onog, al nismo, pa sad donosi tu neke astronomske kazne. Ponovo ovde kazu koliko ih kosta Rojtersov servis, mada ne kazu da u tom ugovoru jasno pise da se te fotografije u sevisu mogu da se koriste u roku od petneast dana i da se posle toga kupuje pravo za svako naknadno objavljenu. Znaju ali se prave blesavi, po sistemu ako prodje prodje.
OdgovoriIsta je prica o cenovnicima. Pa da uvedemo cenovnik i za plate urednika, glavnih urednika. A to nemoze jer se oni sklapaju pogodbom. Tako je "drugovi" i "drugarice" i prodaja fotografije je u domenu pogodbe.
Ovo kukanje kako zakon ne valja, je prica za malu decu, na nivou srugog razdreda osnovne skole, Kada se nas zakon bude doveo u ravan sa EU zakonima, kradja fotografije ili kako oni vole da kazu neovlasceno koriscenje fotografije bice jos skuplje.
Kazu novine gube milione, Svaki odgovoran vlasnik bi im dao otkaz na licu mest zbog nestrucnosti, jer su oni ti koji nanose stetu. Sve novine su mimo ugovora napravile arhive sa milionskim brojem fotografija, na koje po ugovorima nemaju pravo, zahvate kad im se cefne i onda kukanje.
Drugi razlog je da sve te novine koje kukaju su unistili svoje foto redakcije, odpustile ljude, a oni koji rade rade za mizerne plate, urednici fotografije samo kazu razumem i izvrsavaju naredbe, jer od pocetka devedesetih su otpistili sposobne urednike fotografije ili su oni sami dali otkaz kad je trebalo da se huska, laze i maze.
Kao so na ranu ide cinjenica da je Politika celokupnu i bogatu foto arhivu sa stotinama hiljada filmove i negative bacila na deponiju u Vincu. Kad se sve slozi katastrofa, u svakom pogledu iz svakog ugla