Vesti
12. 02. 2016.
Tajna ruskog odgovora na Si-En-En
Nekadašnji pozdrav „Govorit Maskva” sa ultrakratkih talasa iz agitpropovskog centra CK KPSS – Radio Moskve, zamenjen je sofisticiranom polifonijom putinovske medijske mašinerije – od globalnog televizijskog čuda Raša Tudej do Sputnjika
Zbog čega se Sputnjik pre godinu dana pojavio u srpskoj medijskoj galaksiji, gde inače duže vreme lebde strana medijska tela ostalih imperija? Lansirana iz Moskve, sa medijskog kosmodroma koji je stvoren u vreme vladavine Vladimira Putina, ova novinska agencija promoviše višepolarni svet. Zapravo je to novi poredak u kom Rusija javlja da je medved izašao napolje i da je prilično ogladneo, posle dve decenije boravka u pećini.
Otuda se Sputnjik ne mota samo po srpskom nebu, već se eho medijskog zvučnika Kremlja čuje na gotovo svim jezicima sveta.
Nekadašnji pozdrav „Govorit Maskva sa ultrakratkih talasa iz agitprpovskog centra CK KPSS – Radio Moskve, zamenjen je sofisticiranom polifonijom putinovske medijske mašinerije – od globalnog televizijskog čuda Raša Tudej do Sputnjika. Njihovo medijsko sadejstvo je primoralo evrobirokrate da priznaju kako je formiranje tima i formulisanje strategije kojom bi se Brisel suprotstavio ruskoj propagandi važnije od saniranja migrantskog pitanja, te je od 1. septembra u okviru EU započeo rad tim od osam funkcionera Evropske službe za spoljne poslove s ciljem da odgovori izazovima novog medijskog hladnog rata.
Razume se da zapadni političari i analitičari mikrofone bliske svojim vladama smatraju potpuno nezavisnim, iako Si-En-En, Bi-Bi-Si ili Dojče Vele emituju spoljnopolitičke stavove veoma bliske politikama svojih administracija. A plodovi njihovog istraživačkog novinarstva često se, kao u iračkom ratu, podudaraju sa izjavama vladinih portparola. Rusima je trebalo svega pedesetak godina da to ukapiraju. Kako je, zapravo, orbitalna simfonija tih silnih nezavisnih medijskih korporacija, moćnija od bojevih glava. Putin je to shvatio kada je medijska konjica prokrčila put Natou pravo pred vrata baćuškama. Uzvratni udarac Rusa je bio neočekivan. Nisu zagrejali motore tenkova, nisu provetrili lansirne rampe. Bivši kagebeovac Vladimir Vladimirovič, školovan od tate svih ruskih špijuna Jevgenija Primakova, shvatio je da postoji oružje moćnije od nuklearnog. I još ne zrači.
Tako je stvorena ideja o rađanju globalne televizije koja je po moći trebalo da dostigne Si-En-En, s tim da je ne bih nazivao plavom konjicom, već kozačkim pukom!
Posle 10 godina od kada je stvorena, Raša Tudej je postala globalna alternativna medijska informativna arena. To su Rusi hteli sa projektom Raša Tudej. Da se Zapad u njoj može gledati, kao u čarobnom ogledalu. I sam Putin je na proslavi desetogodišnjice održao kraći govor, ustavši od stola gde je ispijao vino s Emirom i Majom Kusturicom. Tada je Putin rekao da je jako ponosan na Raša Tudej, zato što su za samo jednu deceniju uspeli da auditorijum dostigne milijardu ljudi na celom svetu. Šef Kremlja je rekao da je ruska vlada okupila najtalentovanije mlade ljude sveta. Po Putinu su ključ uspeha te televizije dve stvari. Rusija, naime, nije štedela novac i ponudila je najbolje uslove novinarima koje je moguće zamisliti. Pri tom im je dao odrešene ruke da rade kako god oni misle da treba. Ali, postavio im je jedan uslov koji je od Putina nemoguće odbiti – da u svom izveštavanju budu korektni prema onima koji ih, finansiraju.
Za razliku od svojih kolega u Vašingtonu i Londonu, Putin ne mistifikuje nezavisnost Raša Tudej, što je možda razlog zašto nije simpatična samo rusofilima i zašto je tek nešto više nego treba, nesimpatična onima drugima. Zato što Putin ne krije da je Raša Tudej vladin projekat i kompletno se finansira iz budžeta Rusije. U ovoj godini je planiran budžet od 310 miliona dolara, dok je Glas Amerike od vlade SAD tražio 751 milion dolara, a samo svetski servis Bi-Bi-Sija je za 2014. godinu imao 406 miliona dolara, dok je celokupna korporacija britanske državne televizije na raspolaganju imala neverovatnih sedam milijardi dolara! Srbe od brojki svakako mnogo više zanima zašto je Kusta sedeo te večeri sa dragim prijateljem Putinom. Sigurno ne zato što vole isto vino. Te večeri je Putin okupio intelektualce antiglobalističke provinijencije, ali Kusta ima očigledno posebno mesto u Vladimirovom srcu. Možda je to upravo inspirisalo Kusturicu da u Moskvi priredi performans i u šali ponudi svoju terasu u Beogradu ili imanje u Visokom za instaliranje ruskih raketa.Zašto je Putin mogao da bude zadovoljan, ne toliko Kustinom ponudom, koliko uticajem televizije koju je stvorio, i koja je u Britaniji tri puta gledanija od Foks njuza.
Putinovo viđenje bipolarnog sveta nije očaralo samo Donalda Trampa, već i prosečne Amerikance. Kada se nedavno događala buna kauboja u Oregonu, to je tek bila fusnota u zapadnim medijima, dok je Raša Tudej imala izveštače sa lica mesta koji su se svakoga dana uživo uključivali u program, ne libeći se da likuju zbog kaubojskog ustanka.
Ali, osnivanje Raša Tudej se Rusima naročito isplatilo u slučaju Odesa. Tada je više od 40 ljudi poginulo u Domu sindikata, a zapravo su bili živi spaljeni u napadu ukrajinskih snaga koje su organizovale kijevski Majdan. Verzija nekih zapadnih medija je da su žrtve zapalile same sebe. Šta su uradili reporteri Raša Tudej? Prikazali su ukrajinske nacionaliste kako bacaju molotovljeve koktele kroz prozore. Time je izgubljena šansa Zapada da makar ostavi mogućnost nedoumica oko mogućeg počinioca zločina i večno nameće krivicu proruskim snagama, zapravo Putinu lično.
Tako Moskva nije samo pokazala da je vratila svetu vojni geostrateški balans, već da ne zaostaje ni po pitanju takozvane „meke moći”.
Dakle, kada prikazuju reportažu o Akademiji nindži u japanskoj Nari i uključuju se direktno u koncert Eltona Džona na železničkoj stanici, izveštavaju sa Seljačkih olimpijskih igara u Indiji ili prenose doručak astronauta Tima Pika koji sprema omlet na Međunarodnoj kosmičkoj stanici, Rusi ne poručuju da su postali „Putinova šarenica”. Oni hoće da kažu da njihovo oko prodire u najskrivenije tačke sveta i orbite.
I agencija Sputnjik, deo istog medijskog sistema, nije stigao u Srbiju kako bi rusofili dobili svoje veselo veče, već da bi čitaoci sajta i slušaoci radija videli i poleđinu EU i njeno pravo lice. Pokazali su da baš i nije tačno da je gas iz naftnih škriljaca iz Amerike najjeftiniji, kao i da grafikoni o tome koje objavljuju srpski mediji izgledaju lepo na slici, ali da je sporna njihova verodostojnost.
Za glavnu urednicu Sputnjika je izabrana prekaljena novinarka Ljubinka Milinčić, bivša dopisnica Politike i NIN-a iz Moskve i nekadašnja urednica lista Demokratija.
Zapravo je prava istina da je Sputnjik uleteo u srpski medijski gravitacioni prostor kada se u istoj orbiti pojavila filijala Si-En-Ena, televizija N-1. Za sada Sputnjik nema televiziju i tako moćnu produkciju, već se oslanja na radio, što je koncept koji je odavno napustio i B92, te je pitanje da li je to dobar strateški izbor.
Ali, u pozadini svih priča, odvija se medijska bitka između Amera i Rusa za geopolitičku kontrolu Srbije, kao centralne zemlje Balkana. Rat je još hladan, ali su vesti vruće.
Amerikanka glavna zvezda Putinove televizije
Iza koncepta RT stoji „čelična ledi” ruskog novinarstva Margarita Simonjan, koja je uz pomoć nekoliko medijskih magova iz Kremlja osnovala Raša tudej kada je imala samo 25 godina. Uz „tinejdž-direktorku” Margaritu je i harizmatična Amerikanka Anisa Nauej, koja je nedavno naterala čak i zaštitno lice Si-En-Ena Kristijanu Amanpur da upotrebi makaze i „izrediguje” joj izjavu. Javnost je saznala šta se desilo kada je Anisa nekoliko dana kasnije svoju izjavu u celosti objavila na Raša tudej, gde se videlo da su na Si-En-Enu odsečeni oni delovi u kojima se kritikuju Amanpurova i njea televizija.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.