Vesti
11. 08. 2016.
Ko štiti građane?
Ne volim kada političari tuže novinare. Znam šta je gorak novinarski hleb i uvek sam na strani onih u čijem sam esnafu do juče boravio.
Ipak, za sve postoji neka granica, a kada se ona pređe, a u slučaju onoga što je NIN objavio na naslovnoj strani vezano za ministra unutrašnjih poslova Nebojšu Stefanovića, ta granica je uveliko pređena. Optužiti čoveka da je on „fantom iz Savamale“ i onda cmizdriti kako je pritisak na medije ako se čovek odluči da zaštiti svoj integritet tako što podnese tužbu, što je svuda u civilizovanom svetu normalna praksa, u najmanju ruku je neukusno. Izvinite gospodo, ali evo vam lepe prilike da dokažete tvrdnju da je Nebojša Stefanović fantom iz Savamale. Ukoliko to ne uspete, molim lepo, platite čoveku naknadu štete.
Niko ne brani nijednom mediju da se svrsta na čiju god hoće političku stranu. Može NIN do mile volje da bude oglasna tabla tzv. zaštitnika građana i da on u njemu naručuje tekstove, da piše elaborate, sam sebe da hvali, da bude ako želi i urednik, sve to može ako mu vlasnik tog medija tako nešto dopusti. Ono što mediji ne sme da radi, pa ni tzv. zaštitnik građana, a to je da o bilo kome lažu, odnosno na tako primitivan način kao u slučaju sa Nebojšom Stefanovićem da diskredituju ljude. Bilo gde u svetu za takvu uvredu kazna za naknadu štete bila bi drakonska.
Zato mi nije jasno mešanje tzv. zaštitnika građana Saše Jankovića u ovaj slučaj, osim ako on lično nije kumovao da takav tekst izađe u NIN-u, što ne želim da tvrdim. Da li to tzv. zaštitnik građana želi da uskrati pravo građaninu Stefanoviću da pravdu potraži pred sudom? Da li tzv. zaštitnik građana smatra da su on i njemu podobni mediji nedodirljivi? Ili je, može biti, tzv. zaštitnik
građana krenuo u kampanju za predsednika? Ukoliko se radi o ovom poslednjem, tu smo onda u problemu. Najpre zbog činjenice da tzv. zaštitnik građana zloupotrebljava funkciju koju mu građani papreno plaćaju za svoju promociju, što je nemoralno. Nemam ništa protiv da tzv. zaštitnik građana podnese ostavku i da se baci u političke vode, pa neka ga građani ocene. Ovako, on dajući svakodnevne politikantske izjave u cilju sopstvene
promocije flagrantno krši Zakon o zaštitniku građana, a mi kao građani njegovo kršenje zakona žestoko plaćamo. Sa druge strane, tzv. zaštitnik građana diskriminiše ljude, jer mu aršini za zaštitnu prava građana nisu jednaki. Doduše, to je tokom svog mandata više puta i pokazao, ali u ovom slučaju skinuo je masku sa lica koja je crnja od najcrnje maske iz Savamale.
Samim tim, postavlja se logično pitanje - ko štiti građane od tzv. zaštitnika građana? Inače, tzv. zaštitnik građana ne voli da bude kontrolisan. Valjda smatra da je to samo njemu data privilegija da radi. Neretko je optuživao i nas poslanike ako imamo primedbe na njegove izveštaje, koji su, ruku na srce, u najmanju ruku skandalozni i svode se na političke pamflete. Nikako da nauči da poslanik ima pravo kontrole njegovog rada jer poslanici biraju zaštitnika građana.
Međutim, u skladu sa svojim diktatorskim sklonostima i željom za nedodirljivošću, on je uvek imao krajnje arogantan stav prema bilo kakvom prigovoru na njegove političke pamflete. Valjda mu je funkcija udarila u glavu, a političke ambicije su porasle do neslućenih razmera. Kada se te dve okolnosti spoje, onda doživimo da se zaštitnik građana protivi elementarnom pravu građanina, u ovom slučaju Nebojše Stefanovića, da pravdu potraži pred sudom.
Da nije tužno, bilo bi smešno, a tužno je zato što taj čovek svojim delovanjem i ponašanjem uništava veoma važnu funkciju kakva je zaštitnik građana. Na kraju, iskreno bih voleo da se Janković kandiduje za predsednika Srbije. Taman da vidimo koliko građani vrednuju njegov učinak. Verujem da će nam makar u kampanji reći ime i prezime nekog čoveka koga je zaštitio sa vreme svog desetogodišnjeg mandata. Pošto tipujem da se toga neće setiti, onda mu predviđam posle izbora preuranjenu političku penziju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.