Vesti
06. 09. 2016.
Priča o radio-amaterima, herojima koje ne slavimo
Poplave, bombardovanja, zemljotresi i ostale nepogode su trenuci u kojima radio-amateri postaju pravi profesionalci.
Njihove veze opstaju kada sve ostale pucaju. O tome kako su radio-amateri pomogli rušenje “nevidljivog” aviona 1999, kako je osvajao pusta ostrva i oborio rekorde u broju uspostavljenih veza za “24 sata” govori Srećko Morić (67), najbolji radio-amater u Srbiji i jedan od najboljih u svetu.
Morić je za radio-amaterstvo počeo da se zanima u šestom razredu osnovne škole i tada su ga uputili u klub radio-amatera. Ubrzo postaje njihov član, a godinama kasnije postaje predsednik nekoliko klubova, a potom i saveza. Uspostavio je na hiljade veza, o čemu svedoče i QSL kartice koje su mu poslale kolege s kojima je uspostavio vezu. Bio je na brojnim takmičenjima, a onda je krenuo u ekspedicije koje predstavljaju sam vrh radio-amaterstva.
- Moja najvažnija ekspedicija je bila 2002. godine na ostrvu Bejker jer niko u istoriji radio-amaterstva nije bio na tom ostrvu u Tihom okeanu. Godinu dana smo se pripremali za to, a nama trojici iz Srbije su se priključile kolege iz Amerike, Rusije, Makedonije, Slovenije i Litvanije. Nas dvanaestorica smo sedam dana i noći putovali brodom do tog ostrva. Iskrcali smo se 27. aprila i narednih devet dana održavali vezu.
Kada smo se uključili, počela je prava ludnica jer je većina radio-amatera želela da uspostavi vezu s nama. Tako smo oborili rekord jer smo uspostavili 95.127 veza - priseća se Morić.
Put je bio naporan, a sa broda su malim čamcem morali na ostrvo da prevoze burad s naftom, šatore i tehniku. Sve to je imalo jedan cilj, uspostaviti vezu na mestu na kome radio-stanica nikada nije bila. Međutim, ovo nije samo hobi, i to je Morić sa svojim kolegama pokazao tri godine pre puta na Bejker. Tokom NATO agresije srpska vojska je slušala njihovu komunikaciju i tako uspela da obori nekoliko letelica.
- Štos je bio u tome da smo mi jedni drugima dojavljivali šta se dešava, a to je slušala naša glavna stanica u Beogradu i ponavljala kako bi svi čuli, jer je imala jaku vezu. Tu vezu su prisluškivali naša vojska i policija, koje tada nisu mogle da emituju signal jer bi ih agresor otkrio i bombardovao. Mi radio-amateri smo bili rasuti po čitavoj zemlji i nije bilo isplativo, ali ni moguće, da oni gađaju sve naše stanice, kojih je bilo na hiljade - priča Morić.
Kako kaže to je bio pravi elektronski rat u etru koji je naša strana dobila. Poslednja situaciju u kojoj su radio-amateri pokazali snagu svoje komunikacije bile su poplave u maju 2014. godine.
- Kad god su neke apokaliptične situacije, kada se prekidaju telefonske veze, internet, staje pošta, medijima je teško da izveštavaju, mi smo tad najjači. U stanju smo da uz pomoć štapa i kanapa uspostavimo jake i stabilne veze između dva radio-amatera i tako komuniciramo i rešimo problem - objašnjava Morić.
U Srbiji trenutno postoji oko 5.000 aktivnih radio-amatera, a njihov ukupni broj je duplo veći. Oni se okupljaju na takmičenjima, imaju prijatelje širom sveta, a kada je potrebno, postaju desna ruku zadužena za komunikaciju u kriznim situacija.
Komentari (3)
ostavi komentar30.09.
2016.
Re:
PANDAanonymouse a što ti prvo ne uradiš tako kako zahtevaš od drugih? Jesi li siguran da si neregistrovan? Tebi piše da nisi?
OdgovoriSamo da znaš to što na ovom sajtu piše neregistrovan, to se odnosi na registraciju na sajtu, a ne na registraciju radio-amatera. Radio-amateri se, koliko znam, ne registruju nego dobijaju licence kada polože stručni ispit za radio-amatera.
Inače, mislim da je ovaj radio-amater prilično dobro primetio netačnosti u članku. Evo ja sam malo istraživao i našao sam zvaničan podatak da trenutno ima 3794 licenciranih radio-amaterskih pozivnih znakova, a od toga 129 nisu radio-amateri nego radio-klubovi i repetitori. Broj radio-amatera je očigledno znatno manji od 5000 koliko je navedeno u članku. Ako hoćeš da proveriš, pogledaj na http://callbook.yu1srs.org.rs/list
Što se tiče učešća i ratu, novinaru je najvažnije bilo obaranje aviona, a radio-amateri su, u stvari, mnogo veći doprinos dali spasavajući živote i dobra pravovremenim najavljivanjem naleta neprijateljskih bombardera.
07.09.
2016.
Re: POZDRAV
DRAGI NEREGISTROVANI,MNOGO STOSTA TI NE ZNAS,DE REGISTRUJ SE KADA SI TAKO STRUCAN U OCENJIVANJU NECIJEG ZNANJA,UMECA I ZVANJA,SRDACAN POZDRAV OD REGISTROVANOG RADIOAMATERA.
Odgovori06.09.
2016.
Preteraste
Na stranu što je sam članak pisan stilom koji nikako je spada u novinarski, u njemu su date neke ozbiljne materijalne greške:
OdgovoriSrećko Morić, iako jeste jedan od najboljih radio-amatera u Srbiji, nije i najbolji. Ne postoje kriterijumi da se odredi ko je najbolji, jer je radio-amaterizam veoma razgranat hobi i ne ne može se egzaktno odrediti ko je bolji. Kandidata za tu titulu svakako ima više i bez neke ozbiljne analize teško da može da se utvrdi koji je taj.
Radio-amaterske ekspedicije su zanimljiv deo aktivnosti radio-amatera ali su one veoma skupe i mnogima nedostupne, a često su komericijalnog karaktera tako da se i ne mogu svrstati u radio-amaterizam. Učešće u njima često ne znači da ste dobri nego da imate novca.
Za vreme NATO agresije radio-amateri nisu jedni drugima dojavljivali šta vide i čuju, a naša vojska ih prisluškivala ne bi li došla do informacija, nego su radio-amateri (i to ne smao naši nego iz cele Evrope) formirali radio-mrežu i radili planski i organizovano na prikupljanju informacija isključivo u funkciji obaveštavanja naše vojske, čime je vojsci pružena znatna i značajna pomoć s obzirom da ona nije smela da koristi svoju tehniku za praćenje neprijatelja u velikoj meri jer bi time bila izložena uništenju.