Vesti
26. 11. 2016.
Kako Trezor javlja: Tanjug ne dobija novac iz budžeta
Početkom meseca delegacija Evropske alijanse novinskih agencija (EANA) posetila je ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, kako bi razgovarali o situaciji u kojoj se nalazi novinska agencija Tanjug.
Generalni sekretar EANA Erik Nilen i predsednik ove alijanse Jonas Erikson, inače direktor švedske agencije TT, sa ministrom Vukosavljevićem razgovarali su o „načinu na koji će se Tanjugu omogućiti da nastavi da radi kao nacionalna novinska agencija koja emituje nepristrasne vesti za medije u Srbiji i inostranstvu”.
– Kako smo uvideli, osnovni problemi Tanjuga jesu nejasna vlasnička struktura i finansiranje posle neuspelog pokušaja privatizacije. Naše članice su 32 novinske agencije iz 32 evropske zemlje. Većina agencija izdržava se prodajom svojih usluga medijima, ali ne samo medijskim kućama već i drugim organizacijama i državnim organima. Mnoge agencije ostvaruju prihod od emitovanja vesti državnim organima, parlamentima... Nekoliko njih potpuno, ili najvećim delom, finansira država – kaže za „Politiku” generalni sekretar EANA Erik Nilen.
Finansiranje Tanjuga često je podizalo prašinu u ovdašnjim medijskim krugovima. Od kada je ministar Vukosavljević obelodanio da traži rešenje za ovu agenciju, ta tema se ponovo našla na meniju zastupnika ideje o gašenju Tanjuga.
Prvi metak ispalio je hrvatski portal „Ferpres”, tvrdeći u tekstu „Tanjug: Godinu dana uspešnog nepostojanja” kako se od novembra 2015, pa u narednih devet meseci iz državne kase „na račun te zvanično nepostojeće agencije” slilo 135 miliona dinara. Pre dva dana je i list „Danas”, pozivajući se na svoja saznanja, ponovio da Tanjug dobija „novac iz javnih prihoda, što predstavlja nedozvoljenu državnu pomoć”.
Niz je juče nastavio „Novi magazin” objavljujući izjavu vlasnika i direktora agencije Fonet Zorana Sekulića koji poput refrena ponavlja sumu od 135 miliona dinara. Doduše, Sekulić se ne poziva na misteriozna saznanja, već na zvanične podatke iz Uprave za trezor.
Međutim, baš ti podaci, koje je pre mesec dana objavio NUNS, demantuju sve one koji su ih obelodanili, ali otkrivaju i spornu nameru novinara koji su istraživali finansiranje ove novinske agencije.Na tom navodnom spisku državnih finansijera Tanjuga zaista se nalaze ministarstva, javna preduzeća, Republički fond za zdravstveno osiguranje… Međutim, do zbira od 135 miliona dinara došli su uračunavajući 56 miliona koje je Tanjug dobio za otpremnine od Ministarstva za rad, sabirajući naknade za porodiljsko odsustvo, bolovanja, oko 38,5 miliona dinara koje im je Ministarstvo kulture dugovalo još pre stupanja na snagu vladine odluke. U pokušaju da po svaku cenu dokažu da je ovaj medij i dalje na budžetu, sabrane su čak i plate koje je Tanjug isplaćivao zaposlenima.
Direktorka Tanjuga Branka Đukić kaže za „Politiku” da od novembra 2015. godine vlada ne finansira rad agencije, kao i da je u protekloj godini dana od državnih organa, organa lokalne samouprave, preduzeća i ustanova u državnom ili lokalnom vlasništvu Tanjug zaradio 27 miliona dinara.– I to na osnovu komercijalnih ugovora. Baš onako kako godinama rade privatne agencije sa različitim ministarstvima. Taj prihod od 27 miliona dinara nije veći nego što je bio pre donošenja odluke vlade o gašenju. Takođe, naša agencija zarađuje višestruko od prodaje servisa i usluga klijentima koji su u privatnom vlasništvu – navodi Branka Đukić i dodaje da je od početka 2016. do sada Tanjug u budžet uplatio oko 58 miliona dinara na ime poreza i ostalih obaveza.Zbog komplikovane pravne situacije u kojoj se nalazi i činjenice da je država i dalje njen vlasnik, Tanjugu je onemogućeno da učestvuje u projektnom sufinansiranju medija. Ne mogu da se pojavljuju ni na konkursima koje raspisuje Evropska komisija, a čiji su im fondovi oduvek bili nedostupni.
– Kako onda neko može da kaže da je Tanjug privilegovan? Neistine i stalna pitanja zašto radimo izgovaraju isti oni ljudi koji se pozivaju na principe liberalne tržišne demokratije, ali bi želeli da odlučuju oni a ne tržište. Tanjug je u ovakvoj situaciji dokazao da je njegovo mesto na tržištu neupitno, iako je sve bilo protiv nas – kaže direktorka Tanjuga dodajući da ova agencija izmiruje sva prava i obaveze. A da li su i koliko poslovali u dobitku – znaće tek po isteku 2016.
Komentari (2)
ostavi komentar27.11.
2016.
Višnja, Višnja ?
Kako ja javljam, koleginica Višnja je ponovo potpuno neobaveštena o jednoj od najvažnijih temi iz sektora koji prati. Belokošuljaš je sve jasno i precizno objasnio u svom postu: novac ne ide iz trezora direktno, ali ide iz ostalih državnih institucija i javnih predzueća što je još jedan od Vučićevih providnih marifetluka.
Odgovori26.11.
2016.
"Ne direktno iz trezora, ali iz ministarstava da"
Kako javlja FoNet, baka Branka ponovo mulja i laže. Ko je radio u Tanjug-u u proteklih godinu ipo dana vrlo dobro zna da su pojedina ministarstva bukvalno naterana da kupe usluge Tanjug-ovih "
Odgovorimedijskog praćenja, iako im te usluge ič ne trebaju. Preciznije, svakog meseca neko mora da plati postojanje Tanjug-a. Te pare naravno ne idu iz trezora direktno, ali idu sa drugih računa raznih državnih preduzeća i ministarstava. A onda ti što plaćaju žele sebe da vide u medijima, pa se sadržaj Tanjugovog servisa skoro izjednačio sa sajtom Vlade Srbije.
Ako bi se sav nasilan harač koji Tanjug mesečno uzima od ministarstava i raznih drugih javnih preduzeća odbio - vrlo je jasno da Tanjug ima potpuno istu situaciju kao i FoNet i Beta, tačnije da je u dubokom kanalu punom vode, i voda preti da pokrije i nos. Bez pomoći države preti davljenje.
Trenutno kasni plata već 15-ak dana, jer izgleda da je baka Branka konačno shvatila da ljudi nemaju izbora jer su svi mediji u istom problemu, posla nema, a biće ga sve manje i manje, posebno za ljude sa svojim mišljenjem.