Vesti
03. 12. 2016.
Direktorka "Radio-televizije Kragujevac" podnela ostavku
Zbog teške materijalne situacije privatizovane "Radio-televizije Kragujevac", direktorka Irena Veličković podnela je ostavku vlasniku Radoici Milosavljeviću, biznismenu iz Kruševca. U toj regionalnoj televizijskoj kući zaposleno je 67 ljudi, od kojih se od oktobra više od polovine prijavilo za socijalni program koji im je ponudio vlasnik.
Zaposleni koji više od mesec dana vode štrajk upozorenja jednočasovnim prekidom emitovanja programa, "nisu primili pet plata, za 6. decembar je zakazana licitacija za prodaju automobila i opreme po tužbama 26 radnika, a preti i oduzimanje dozvole za emitovanje programa ako do 9. decembra ne platimo naknadu REM-u", rekla je Irena Veličković agenciji Beta.
Poslovanje RTK opterećuju dugovanja iz ranijih godina i neprekidna blokada računa preduzeća od avgusta ove godine zbog 19 miliona dinara duga.
"Trudili smo se da prethodnih meseci prevaziđemo teškoće, snalazili smo se kako smo znali i umeli da plaćamo pristigle obaveze, finansiramo popravku opreme, troškove interneta, goriva, telefona. Zaposleni su radili bez plata i uspevali smo da održimo kontinuitet u emitovanju programa radija i televizije", rekla je Veličkovićeva.
S druge strane, RTK ne može da naplati sve na šta ima pravo.
Tako je Veličkovićeva navela da RTK ima pravo korišćenja dve trećine zgrade u centru Kragujevca, ali koristi samo manji deo, dok većinu prostora godinama koristi poreska služba, ali ne plaćaju zakup RTK od 7,5 miliona godišnje, a na RTK se "čak vodi i njihov dug za struju od 800.000 dinara", dodala je Veličkovićeva.
Nikakve troškove, sem telefona, ne plaćaju ni lokalne Kragujevačke novine koje su takođe u prostorijama RTK oko kojih se ta firma spori s gradskim vlastima.
Komentari (2)
ostavi komentar04.12.
2016.
Re:
Svesame gluposti!
Odgovori04.12.
2016.
ТРажили се тржиште, ето вам Радојице
Ирена не говори истину. Вероватно јој није познато како је РТК уопште дошла до имовине. Наиме, од некадашњег предузећа које је имало радио, недељник "Светлост", али и издавачку делатност, после победе опозиције 1996. године, настала су три оредузећа: РТК (радио и ТВ) чији је оснивач остаала Скупштина града, недељник "Светлост", које се регистровало као деоничарско друштво и "Нова светлост", деоничарско друштво, које се после 2000. године припојило буџету, односно РТК-у. Деобним билансом, који је потписао у име Скупштине града Крагујевца Боривоје Радић, а са друге стране представници предузећа "Светлост" утвржена је деонба имовине у згради у Бранка Радичевића 9, која је, иначе, изграћена парама из самодоприноса које су плаћали сви запослени Крагујевчани, али и пензионери из овог града. Деобним уговором, одрећено је да недељник "Светлост" добије просзторије на првом спрату, а такоже и да део простора добије РТК. Приземље је подељено измећу РТК, "Светлости" и "Нове светлости", док је сутерен припао недељнику "Светлост" и у том простору се налазила штампарија. "Светлост" је добила обавезу да плаћа трошкове портирнице, одржавања зграде, а струја и грејање се делило саобразно квадратури. "Светлост" је приватизована, а касније отуишла у стечај. Редаљкција "Светлости" је 2009. покренула Крагуевачке новине, које су узеле у закуп простор од РТК, али због бликсости са тадашњим градским властима (Верко СДтевановић) нису плаћале закуп већ се тај трошак компензовао некаквим уговореним послловима око воћења једне емисије. РТК је значајно доприносила да "СВетлост", ненаклоњена њиховом ментору, оде у стечај. Године 2010. изазвала је блокаду рачуна због неплаћених рачуна за грејање. Просотор који користи Пореска управа неије власништво РТК, већ је то простгор који је суздском иодлуком на име неплаћеног дуга, од "ЊСветлости" добила штампарија Фем,или прес, а потом је тај поростор издакаљ СДкупштини града. Ирена о томе нема појма, зато помињер некакво власнбиштво над простором који је укљижен на сасвуинм друго правно лице. ШПоставља се поуитање зашпто ови врли привредни субјекти, кадаљ су се већ домогли за бадава позанмашне имовине саграћене тужом муиком, нисуз успелида сакупе паре и "раздвоије" струју, да плате три струјомера и оерећене преправјке инсталације. Зато се сада дешава да Пореска управа дугује РТК скоро милион динара за струју, пошто се бројило води на РТК. Свње јхе ово невесела прича о неодрживом систему који је функционкисао деценијама захваљујући парама из буџета. У последњих десет година пре прибватизације, уиз буџетга је телевизији КЈрагујевац упумпоао више од милијарду динара, највећким делом у готовини,али и кроз куповину опреме, политичким налозима јавним предузећима да морају да се рејкламирфају на РТК, забранама јавним предузећима да свцоје оиглае еоибјављузју у ненаклоњеним медијима актуиелној локалној власти... Запослени у РТК сада кукају због блиске пропасти<а иначе су овдађшњој јавности папагајски годинама хвалили понућени модел приватизације, трансформацију, тржишне принципе. Никада нису објавили ни једну реченицу којом би истакли добре стране договорне ејкономије и модела по коме локалне медије мора да финасира локална заједцница, јер су на оваквом нивоу оргбанизације, радних навика, свести, али и привредног амбијента они неодрживи. Није има био диобар Социјалистички савез радниог народа, нека им сада буде добар Радојица из Крушевца. Тражили сте, господо, пробајте. Зашто не зарадфите на тржишту, кога сте више од деценију глоригфиковали као да је божанство? Фајрон т је близу, остаће прича о заблудама које су коштале. Много! Збогом.
Odgovori