Vesti
23. 05. 2017.
Grub napad
Novi kolumnista Politike Goran Kozić obratio mi se 15. maja u listu „Politika“ sa sebi karakterističnim agresivnim prostaštvom („Alo, sestro, šta si ti uradila za Politiku, osim što si je opljačkala...“). Okidač je bila moja izjava drugim listovima da je država odgovorna za stanje u medijima kojim upravlja. „Država snosi odgovornost jer nije rasplela vlasničke odnose ni u Politici, ni u Novostima. Kad kažem država, mislim na Aleksandra Vučića“, doslovce sam rekla.
Iznenađena sam Kozićevom ambicijom da brani premijera od te jasne činjenične tvrdnje koju, verujem, ni sam gospodin Vučić ne bi osporio, bez obzira na prethodne petljavine Borisa Tadića sa prodajom VAC-ovog udela u Politici. Sumnjam da novoizabranom predsedniku može da prija odbrana čoveka koji je u redakciji Politike između ostalog zapamćen i po priređivanju zloglasnih „Odjeka i reagovanja“.
U vreme kada sam ja vodila redakciju, gospodin Vučić se nije mešao u njeno uređivanje. Ne znam šta se u međuvremenu promenilo, ali Uredništvu bih dobronamerno skrenula pažnju da je loše sročilo redakcijsku ogradu na Pogledima, koja glasi: „Prilozi objavljeni u rubrici Pogledi odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista“.
Stavovi kolumnista se retko do kraja podudaraju sa stavovima uredništva, ali uvek izražavaju uređivačku politiku lista. Objavljivanje Gorana Kozića i Đorđa Martića, volela to Politika ili ne, izraz je uređivačke politike lista. Zajedno sa mnogim drugim čitaocima, i ja se žarko nadam da se Kozićevi i Martićevi stavovi ne poklapaju sa stavovima redakcije, ali odluka da se njihovi tekstovi objavljuju u Politici upravo je izraz uređivačke politike lista.
Goran Kozić me pita šta sam ja uradila za Politiku. Rekla bih da sam, nekada i uz otpore u kolegijumu, uključujući i otpor sadašnjeg vršioca dužnosti glavnog urednika, uvela zavidnu količinu različitih pogleda u list. Taj pluralizam je u prošloj deceniji burno kritikovan, no danas i javnost prihvata da su dobre novine dužne da objavljuju širok raspon različitih mišljenja.
Zahvalna sam gospodinu Koziću što mi je svojim grubim napadom u Politici od 15. maja pružio dragocenu priliku da objasnim razliku između svoje uređivačke politike, i ove čiji su aduti on i Đorđe Martić.
Načelo raznovrsnosti nipošto ne podrazumeva obavezu da se objavljuju autori poput ove dvojice. Prostaštvo, ogavne insinuacije i optužbe bez dokaza nikad nisu za štampu. Nisu bili za štampu ni devedesetih, kada ih je Politika prvi put počela objavljivati, a pogotovo ne bi smeli biti danas, kad Politika opet želi da bude list uređene, pristojne Srbije.
Bez obzira na prirodu mojih neslaganja s Aleksandrom Vučićem oko Politike, teško mi je da verujem da on stoji iza povratka govora devedesetih u naš najbolji i najugledniji list, jer mu to nipošto nije u interesu.
Znam da naročito vodi računa o tome kako će ga istorija zapamtiti. Ali ako ne pripazi, umesto po Kinezima u Smederevu i autoputu kroz Takovo, mogao bi biti upamćen po gašenju Tanjuga i vraćanju Politike u Miloševićevu eru.

Komentari (2)
ostavi komentar24.05.
2017.
Унесрећени народ
Мислио сам, а видим да сам се преварио, да је ова госпа отишла са антисрпког медијског неба. Ако неко оде са мјеста главног и одговорног уредника најстаријег листа на Балкану, а затим из УНС-а без последица, онда се све враћа и плаћа. Своједобно сам тражио и молио да се стави на дневни ред Годишње скупштине УНС-а смјена госпође Смајловић. Због ње сам напустио УНС и годишњу конференцију (а постао сам члан Савеза новинара Југославије 1968 годидне) . Затим сам писао текстове о њеним уређивачким авантурама у листу Политика. Посебно сам се критички осврнуо на то што је та госпа ширила Шарлијеве карикјатуре и довела у опсаност Београд и др. градове да исламисти постављају експлозивне направе. Његово преоствештенство владика Буловић је у емисији О. Ковачевић у вријеме афере Шарли (присутни су били представници све четири кофесије), прочитао цијели пасус из мог текста, наравно дао ми је за право. Затим је потурила и УНС и Политику у заштити лика у дјела Оље Бећковић. Посебно је УНС, однсно та госпа, бранио Утискачицу антисрпског утиска. Објављивала је све текстове антисрпског новинара Бошка Јакшића. Мој осврт на текстове тога србомрсца није смјела да објави (Боле је то, знао јој је нешто). Имао сам врло неугодну преписку са том госпом. Нисам писао о њеној плати иако сам чпитао у једном листу да прима 10 000 Евра у Политици. И данс не вјерујем да је толику плату имала. Ако је имала, онда је Козић у праву. Истовремено, написао сам критичке текстове о једном колумнисти и лумпкњижевнику званом Светиславу, који је у прљавој колумни неког жалоснг дневног листића пљувао и вријеђао ту госпу. Између осталог написао је да је "Љиљана Снајловић босанска прдара". Оштро сам се осврнуо на такво понашање и писање. Ово наводим због тога што немам никакву мржњу према тој госпи, али је била лош уредник, довела је Политику до апсурда, петљала о томе ко је власник а ко није, те знам ко је власник, те не знам ко је власник, препуцавала се са Куриром затим са некаквом госпом Пак и др. Објављивала је текстове других србомрзаца као текстове Натааше Кандић и неких који су у међувремену отишли Богу на исповиједање. Често је оибјављивала и неке баналне текстове сада једног посланика, а чувеног свјетског новинара Лазанаског. Једном ми је признала да је текст тог генија о служењу војске заједно са Тијанићем био баналан. Рекла је да је била на путу. Предлаажем да заборавимо Љиљану Смајловић.
Odgovori24.05.
2017.
СУЈЕТА БИВШЕ!
Још одавно се могла наслутити сујета бивше гл. и одг. уреднице Политике и председнице УНС, али од када је остала без ових функција, отворено је избила на видело. Тада је добар био Вучић, сада је Тадић. Тада су разноврсност идеја, ставова и мишљења били добродошли, сада нису, јер нису њој по вољи. Одједном је постала незаобилазан саговорник оних, који су против ње били тада.
OdgovoriА да ли је баш заслужила све што је добила?
Уназадила је УНС и заједно са бившом и садашњом управом свела га на прирепак НУНС и од некада највеће и најважније професионалне организације новинара, свела УНС на организацију са малим утицајем у новинарству.
У Политици су је "убиле" личне амбиције онога тренутка када је помислила, да је она Политика.
Не бива!
Као што не бива ни да она и даље одређује ко ће писати колумне за Политику.
И на крају, престаните да без мере објављујете све што каже и напише бивша председница, уредница....
Прошли пут ми коментар у којем сам тражио то исто, нисте објавили.
Не објављујете текстове који критикују Статут, Управу и рад УНС , као да је УНС ваше власништво?
Или можда и јесте!?