Vesti
17. 05. 2018.
"Građani treba da se bore za slobodni javni servis"
Debata "Novinari između pritisaka i integriteta" održana je sinoć u Amfiteatru Spensa u Novom Sadu, a neki od zaključaka razgovora su da su novinari postali legitimne mete vlasti, te da se ona igra sa tim koliko može da koristi sistem kako bi ugušila medije.
Medijske slobode u Srbiji se konstantno napadaju, iako vlast i provladini tabloidi koriste argument da danas svako može da kaže šta želi, te da cenzure baš zbog toga nema.
Međutim, prema izveštaju Reportera bez granica, Srbija je pala na 76. mesto u 2018. na listi medijskih sloboda. Nasuprot Srbiji, zemlje regiona su napredovale. Takođe, prema evidenciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije u proteklih pet godina evidentirano je 278 napada na novinare, od fizičkih, verbalnih, pa do napada na njihovu imovinu.
O tome ko brani novinare, ali i koga novinare brane, sinoć u Amfiteatru Spensa razgovarali su bivši programski direktor Radio-televizije Vojvodine Slobodan Arežina, urednik "Danasa" Draža Petrović, programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić i urednik KRIK-a Stevan Dojčinović, dok je razgovor vodila novinarka Olja Bećković.
Moglo se čuti da novinari brane javnost, ali i da se sami brane od gluposti. Ipak, sagovornici su složni u tome da su medijski radnici u Srbiji ostali nezaštićeni.
"Mi kao branimo javnost, a u suštini želimo da se bavimo svojim poslom na jedan normalan način. Mislim da je najveći problem to, što po mom mišljenju, srpska javnost uopšte ne želi slobodne medije. To možete da zaključite iz toga što slobodni i normalni mediji imaju zanemarljive tiraže", kazao je Draža Petrović.
Stevan Dojčinović ukazao je na to da trenutno imamo "čudan period godine", kada na naslovnim stranama prorežimskih tabloida nema negativnih kampanja protiv drugih novinara.
"Bili smo baš pod velikim pritiscima i odjednom se sada nešto smirilo. Možda je vlast shvatila da je to pogrešan put i sad su ih nekako smirili. Međutim, kako su se tabloidi smirili, dolaze sofisticiraniji načini pritiska, vidimo da su finansijske inspekcije novi alat koji vlast ima. Imamo nekoliko slučajeva, počevši od 'Kurira', a sada to vidimo na 'Južnim vestima'. Vidimo da se vlast igra s tim koliko može sam sistem i državu da koristi da bi ugušila medije i to jeste problematičnija stvar od samih tabloida", poručio je Dojčinović.
Govoreći o pritiscima, Dinko Gruhonjić je rekao da nema osećaj da su stvari promenile na bolje. Dodao je i da mu je u sadašnjem režimu, kao i u onom za vreme Miloševića, važno da zna kada se crvena linija prelazi. Po njegovim rečima, novinari su konstantno "izloženi rulji koja vrlo otvoreno preti" i oseća se da su oni "još uvek na povocu".
"Atmosfera u društvu je takva da su neki ljudi izabrani kao legitimne mete. Nažalost, mi u Srbiji imamo iskustva sa tim šta se dešava kada vas neko izabere za legitimnu metu. Tako da se mi neprestano nalazimo na samoj granici ponora. I to je ta strašna psihička presija koju verovatno neki ljudi ne mogu da izdrže i pristanu na pakt sa đavolom", ukazao je programski urednik NDNV.
Na debati se povela i rasprava o medijskim servisima u Srbiji. Navedeno je da bi građani trebalo da se bore za slobodni javni servis, a bivši programski direktor RTV-a Slobodan Arežina poručio je da se 2015. godine dogodila krađa medijskog servisa, kada je on nezakonito smenjen, a zajedno sa njim otkaze je dobilo i nekoliko novinara koji su se organizovali u pokret Podrži RTV.
"Strašno je važno šta radi javni servis i mislim da je tu ključ čitave priče. Mi smo u situaciji u kojoj se posle krađe RTV-a, dogodila tiha i dobrovoljna, uz pristajanje rukovodstva, krađa RTS-a. To je sada potpuno zatamnilo medijsku scenu u Srbiji", poručio je Arežina.
Govoreći o tome da su televizije i dalje najdominantniji medij u Srbiji, Dojčinović je poručio da bi prekretnica bila oslobađanje Radio-televizije Srbije.
"Ključni front bi trebalo da bude oslobađanje javnog servisa. Bilo je nekoliko dramatičnih trenutaka kada su se mediji koje vlast vidi kao svoje otvorili, imamo kratak period kada je 'Kurir' odjednom zaratio sa vlašću. Osetila se nervoza vlasti jer pod kontrolom nisu imali taj kanal. I možemo da mislimo koliko bi RTS, koji je jači od bilo kog tabloida ovde, mogao da tektonski pomeri stvari. To je nešto što vidim kao ključno što bi moglo da promeni ishod i što bi dovelo do neke borbe. Kada se jedan veliki medij otvori, a mislim da je RTS dužan da to uradi, onda može da se napravi neka dinamika", dodao je urednik KRIK-a.
Kroz razgovor o promenama i javnosti, o tome ko zastupa javni interes, a ko dezavuiše i spinuje informacije, došlo se i do teme alternative. Gruhonjić je konstatovao da je alternativa potrebna, ali je i uperio prst u ovdašnju elitu, nazvavši je "izrazito kukavičkom". "Nemam iluzija ni prema naprednjacima ni prema Vučiću, oni se nisu ni za jotu promenili. Maše papirom kao i pre 20 godina, samo je sada na poziciji vlasti. Ali šta je sa nama, sa alternativom u ovom društvu? Radim na fakultetu i, kao novinar, ne možete da nazovete pet ljudi sa Univerziteta u Novom Sadu, koji ima blizu 5.000 nastavnika i 50.000 studenata, koji imaju snage da nešto kažu. O tome je ovde reč, o kukavičluku. Ovo društvo je kukavičko i ova elita je izrazito kukavička i izrazito korumpirana", zaključio je Gruhonjić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.